140 година од рођења патријарха СПЦ др Гаврила Дожића: Водио Србе у вријеме великих искушења (7)
1 min read
Патријарх Гаврило Дожић
Пише: Миљан Станишић
ДР ГАВРИЛО ДОЖИЋ – МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ
О стремљењу за уједињењем Црне Горе и Србије, сматрајући то општим интересом српског народа, митрополит др Гаврило Дожић пише 7. августа 1920. године из Пећи: „…Колико сам обавезе гајио према Црној Гори гдје сам рођен, толико сам, без обзира на фазе у које сам доспијевао, благодаран према Србији, која ме одгајила и васпитала. За општу ствар свагда сам био готов жртвовати све интересе, било личне, породичне или провинцијалне, само да се општи интереси Српског народа не крње и да се унапређују. То ме је руководило, те сам сву снагу и цио мој ауторитет код Црногораца заложио за ствар уједињења и крунисао те своје подвиге 4. дец. 1918. год. кад сам у двору Београдском Престолонаследнику у име Краљ. Црне Горе имао част предати круну Црногорске Краљевине, односно одлуку В. Н. Скупштине Црне Горе“. (Радмила Радић, н.дј., стр. 177, 178)
Након упокојења септембра 1920. г. митрополита Митрофана Бана, на његово мјесто митрополита Црногорско-приморског изабран је 17. новембра др Гаврило Дожић, који је такође изабран и за члана Синода СПЦ. Његово свечано устоличење обављено је 2. марта на Цетињу, а уприличено је топовским плотунима и звоњењем звона са цркава. Одликован је и орденом Св Саве I степена. Митрополит Гаврило се изборио и за бољи материјални положај свештенства, за што су морали да врше притисак на власт, организујући и штрајкове. При томе су издејствовали да се свештеници у принадлежностима у потпуности изједначе са државним чиновницима, као и изборили се за већа издвајања у заштити манастирских добара.Он се изборио и за друга права везана за црквени живот, чиме му је порастао углед не само међу црквеним личностима, већ и међу грађанством. Митрополит Гаврило се изборио и за слање богослова у иностранству, усавршавању свештеника и сл. Велику улогу имао је митрополит Дожић и у обнови капеле на Лоћену коју је аустроугарска војска 1916. г. разрушила, као и гроб владике Петра Другог, приликом чега су и његови земни остаци пренесени на Цетиње.
На седамдесетогодишњицу упокојења владике Рада, покренута је иницијатива за обнову капеле и пренос његових замних остатака. У Одбор за ове активности био је и митрополит Дожић. Захваљујући новчаној помоћи краља Александра и ангажованошћу Југословенске краљевске војске обновљена је капела на Ловћену, Његошева задужбина и то на темељима старе и у истом облику и величини. Том приликом је краљ Александар приложио и 10.000 динара манастиру Острог. Свечаности поводом наведеног подухвата започела је 19. септембра 1925. г. у Цетињском манастиру, којој су присуствовали: патријарх СПЦ Димитрије и епископи, чланови владе, представници културних институција итд. Наредног дана стигао је и краљ Александар и краљица, који су допутовали преко Пећи и Дечана, а у пратњи су били и неколико министара и др. Краља Александра је на улазу у Цетињски манастир поздравио митрополит др Гаврило Дожић.
Приликом преноса Његошевих земних остатака 21. септембра одржана је служба у манастиру, коју су вршили митрополит Гаврило, епископ Охридски Николај и епископ Бачки Иринеј. Потом је за све присутне уприличен свечани ручак у присуству око хиљаду званица. Том приликом је краљ Александар подијелио заслужним Црногорцима тридесет специјално наручених револвера, а на сваки од њих је на цијеви имао златни жиг „Александар I“, са круном на врху и у специјалној футроли. Поред тога подијељено је и преко тридесет већих и мањих одликовања, од којих се посебно истичу неколико Карађорђевих звијезда. (Др Гаврило Дожић, н.дј., стр. 44-78; Радмила Радић, н.дј., стр. 189-193)
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
