105 година од побуне бјелопавлићких учитеља (1916-2021): Доследни Српству и учитељском позиву! (7)
1 min read
Пише: Миљан Станишић
Обилазећи школе, главни школски надзорник Костић је био врло задовољан знањем ученика, о чему се писало и у страним земљама.У инспекцијским путовањима у највећем броју школа наводи да: „Деца из 1. разреда знала су врло добро читати и не само из буквара првога дела, него и из читанке за други разред. Па што год су прочитала умела су врло лепо и природно да раскажу. А о предметима, који су одређени за тај разред, говорила су она тачно и јасно. Молитве, веровања ит.д., знала су она добро на памет на словенски, а са словенског превести на српски…Исто тако усвојила су и остала деца у старијим разредима све оно, што су им предавали њихови учитељи. У свим разредима не нађе се, аман баш ни цигло једно дете, које не би знало одговорити, бар онолико, колико се захтева од приличних ученика…И рукописи беху им врло лепи и читки“.
Ови наставни планови и програми за основне школе били су основа и иновираним програмима, као што је онај из 1878. године, у којима су скраћени садржаји из вјеронауке, а проширени они из природне групе предмета. Наставни предмети за четири разреда основне школе били су: Наука хришћанска, Српски језик, Рачун, Практична геометрија, Земљопис (реалије), Историја, Природопис, Јестаственица (реалије), Краснопис, Цртање и пјевање. Наставном плану и програму из 1878. године, додата су два нова премета за школску 1895. године и то Гимнастика и Словенски језик, а у женским основним школама и предмети- Познавање и његовање човјечјег тијела и Ручни рад и кућарство у женским школама.
Чести ратови, слаба обрадљивост, ионако, оскудног земљишта којима су Црна гора и Брда били заступљени, утицало је на то да су сиромаштво и глад били свуда присутни, па је било неопходно да власти предузму мјере како би се стање побољшало. Зато су одлучиле да модернизују и унапређују стање у тој области, па су имале намјеру да отворе пољопривредну школу из које би се ‘регрутовали’ кадрови, са циљем да развију ову дјелатност у свим крајевима Црне Горе и Брда. Пошто на овим просторима није било компетентних кадрова, који би ученицима преносили теоријска и практична знања из те области, власти су ангажовале др Ђорђија Радића који је био директор Економске школе у Пожаревцу и доказани стручњак из наведене области, јер се био прочуо по својим стручним квалификативима, а објавио је и више стручних књига. Управа просвјетног одељења Црногорског Сената повјерила му је да планира и организује посао око отварања прве Земљодјелске школе. Др Радић је предано прионуо на посао израдивши наставни план и програм нове школе, а за свој рад добио је једну од највећих плата од 300 форинти, што је било у рангу најплаћенијих државних службеника. За сједиште ове школе био је одређен Ждребаоник у бјелопавлићкој равници, највећој житници Црне Горе и Брда, јер је ово мјесто пружало изванредне услове да би се могле припремити огледне парцеле, на којима су се ученици могли практично обучавати и непосредним путем се упознавати са односном проблематиком.
Управитељ ове школе др Радић је за потребе наставе припремио сву неопходну литературу, ангажовао за наставу стручне и компетентне наставнике, а набавио је и неколико неопходних пољопривредних машина. За прву школску 1874/1875. годину уписало се 18 ученика из свих крајева Црне Горе и Брда, јер је била тенденција да они буду стручњаци који ће допринијети ширењу и развитку пољопривредне дјелатности у својим мјестима. Од 18 уписаних ученика, 12 њих је учило о трошку државе. Даље се водило рачуна да се у школи упишу само они ученици у чијим породицама је пољопривреда била основно занимање, што је требао да буде гарант да ће они послије школовања наставити да се интензивније баве овом дјелатношћу и унаприједити породичну традицију бављења односном дјелатношћу. Кроз наставу ученици су уз теоријску наставу и стручна предавања добијали и практична знања на огледним парцелама, гдје су их наставници непосредно упознавали са проблематиком како да се на најефикаснији и најкориснији начин баве пољопривредном дјелатношћу и тиме стекну нова знања и искуства. Постојање и рад ове школе био је подстицај многима у Бјелопавлићима и даље за ширењем пољопривредне дјелатности, јер је у оквиру школе постојала огледна економија уз стручност и спремност наставника, али и ученика, да им пренесу своја знања и искуства која су од њих тражили, као да им то и презентују на њиховим имањима, давајући им корисне практичне савјете, потребну литературу и сл.
Посебно је било значајно што су свршени ученици ове школе стечена знања примијенили на својим имањима, унапређујући до тада екстензивни у интензивнији начин бављења пољопривредном дјелатношћу. Они су тако ширили и пољопривредну дјелатност и дали јој нове садржаје у својим крајевима, јер су заинтересовали многе да се интензивније баве овом дјелатношћу. Вељи рат 1876-1878. године прекинуо је рад ове школе, а он је настављен тек 1893. године и то у Подгорици. Иако је ова школа на Ждребаонику радила кратко, она је дала позитивне резултате, а нарочито захваљујући др Ђорђу Радићу, којег су власти за свој предан, стручан и свесрдан рад на подизању пољопривредне дјелатности на виши ниво, одликовале орденом Данила I трећег степена.
Иако није повећан број основних школа у односу прије Вељег рата, ипак је доласком Јована Павловића из Сремских Карловаца, гдје је уређивао више листова („Панчевац“, „Нова Србија“, „Граничар“), и постављањем за заступка министра просвјете Црне Горе 1882-1886. и министра просвјете (1886-1892), основно школство је низом мјера подигао на много већи ниво и оно је било у складу са оним у развијеним земљама Европе. Он је био и први директор Гимназије на Цетињу; основао је Цетињску читаоницу, организовао изградњу „Зетског дома“ и др. културне активности, као и био уредник листова „Црногорац“, „Глас Црногорца, „Црногорке, „Зете“, „Просвјете“. У том времену велике заслуге припадају и Ђуру Поповићу, који се школовао у Москви и Петрограду. Био је на дужности главног школског надзорника, а најзаслужнији је за изградњу законске регулативе из те области.
Јована Павловића из Сремских Карловаца постављањем за заступка министра просвјете Црне Горе 1882-1886. и министра просвјете (1886-1892), основно школство је низом мјера подигао на много већи ниво и оно је било у складу са оним у развијеним земљама Европе. Он је био и први директор Гимназије на Цетињу; основао је Цетињску читаоницу, организовао изградњу „Зетског дома“ и др. културне активности, као и био уредник листова „Црногорац“, „Глас Црногорца, „Црногорке, „Зете“, „Просвјете“. У том времену велике заслуге припадају и Ђуру Поповићу,
A sto imamo danas skoro 140 godina iza ovih da kazem reformi i obnove drustva posle toliko ratova:Сматра да се рад ове „установе“ опструира јер су професори и студенти рекли не „пузајућем фашизму, клерикализацији и урушавању грађанског карактера Црне Горе“, те да они неће дозволити да ту предавања држе „пулени Слободана Милошевића“ Tako je juce govorila udata Stankovic ( kako kazee Becir) a Cetinje od kulturnog grada postalo je mejsto okupljanja zadnjih politickih otpadaka iz politickog zivota drzave Crne Gore !Ona nece dozvoliti,pita se svako sto to znaci ONA? Je li drzava privatna svoina njena ili sviju koji u njoj zive,Draginja se ponasa u najmanju ruku kado josuvjek vazeci Predsjednik drzave,oni misle da je mandat njima dat na svoinu zemlje (katastarski) i nad svoinu naroda,to je taj nas sindrom koji je ostao od nasih vladara a najvise od kuminista,samo i ti komunisti su slusali uvjek nekog viseg vodju kome su itekakao bili podredjeni i slusali su kao malo ko,ova je sve podredila sebi kao svoje brakove,i misli da se tako moze ( a izgleda moze) ponasati!
Ovakvi delegati u Skupstini Crne Gore jesu dobra prilika da maldje genracije uvide kako se ne treba poasati,nije ona samo ima ih ohoho samo je ona najradikalnija,josuvjek ovaj narod se nalazi na pocetku ili u pokusaju uvodjenja demokratije,ovo sto je ova i njeno drustvo postiglo najbolje govri samo za sebe i njeni govri!
Neki su misljenja da je treba demonatovati ,samo ponekad i to onamo gdje ce dodatno da izbljuje svoju mrznju za jedan kultruran razgovor ova osba sigurno nije,a ona je kako kaze profesor pitam se samo kome i gdje to ona s ovakvim nacinom istupanja moze predavati i ispitivati studente!