Зоговић: Апетити косовских пријатеља актуелног црногорског режима нису задовољени

Најновија дешавања и иницијативе које долазе са Косова и Метохије су најбоља потврда погубности срамне одлуке актуелног режима у Подгорици да призана такозвану државу “Косово”, изјавио је портпарол Демократске народне партије, Милун Зоговић.

„Да апетити косовских пријатеља актуелног црногорског режима нису задовољени проневјером црногорске историје и трдиције потврђују и акуелне претензије на суверенитет и територијални интегритет Црне Горе.  Зато би било адекватно и сасвим примјерено да Црна Гора поништи одлуку о признању ове анти -државне творевине која се жели конституисати на окупираној територији државе Србије и која уједно представља и отворену пријетњу држави Црниј Гори као и миру у цијелом региону“, каже Зоговић.

Он сматра да актуелизација ових питања само је наставак нездравих дугогодишњих тежњи за спровођење у дјело великоалбанског пројекта. „Ваља подсјетити да је и италијанска окупација покушала је да створи Велику Албанију, постављајући јој границе траговима Отоманског царства.“

„Велика монографија „Косово“ на 1.023. стране са именима 64. аутора и 16. рецензената, посвећена 30-годишњици конференције у Бујану, објављена на два језика 1973., садржи необичне пројекције за будућност. „После I светског рата настају територијалне промјене граница наше земље… Метохија остаје у периферном положају, јер преко ње више не воде путеви за Скадар и Драч“. Не помиње се пут   преко Чакора. Даље се наглашава: „посебан значај има Руговска клисура, дуга 20км, која повезује јужни дио јадранског приморја са унутрашњим предјелима наше земље. Преко ње, Македоније и Србије излазе на море.“ Даље, Косово се везује са приморјем, преко Рожаја (Пећ – Рожаје 36,5 км)“, напомиње се у саопштењу.

Даље се наводи пут „Пећ – Чакор“ од којег се одваја правац према Призрену и према Митровици и за Рожаје. Као да пута даље нема. Ту је исказ „Планине Хајле, Жљеб и Мокра“ су „западни делови Покрајине“. Став о 1918. гласи: „Приликом реокупације ових области од стране српске војске, Албанци нису пружили никакав отпор, док су Французе у Пећи дочекали с албанским заставама“. Реокупација је поновна окупација: прва у октобру 1912. а друга у октобру 1918. Чврст став да Метохија није била у Србији, него је окупирана. Слиједи таквим ставовима и данашња тврдња да је граница утврђена 1974., мада није никада било ријечи о граници послије 1946.

„Послије сто година наново се цртају мапе. Сјеверно-атлантски савез извршио је агресију на Србију 1999.године. У оквиру својих процјена значаја моста на Лиму, преко којег је једини пут ка Метохији, срушио га је са два удара ракетама. Као господар рата је ту прекинут пут, а као господар мира, забранио саобраћај путем према Пећи. Потврђује се оно раније прећуткивање да пута преко Чакора нема и уједно потврђује заначај моста на Лиму“, додаје Зоговић.

„Погранична полиција данас је стационирана између Ржанице и Велике, приближно као прије 1912. Не смије се поменути да би тачно мјесто било на Бистрици – ниже Бјелухе„, закључује се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: