Špigl: Zašto Nemačka plače za Hilari

Pored Trampa u Beloj kući, Putina u Moskvi i Erdogana u Istanbulu, da ne govorimo o populistima kod kuće, EU ostaje bez partnera.

Evropska unija suočava se sa onim što Amerikanci nazivaju „savršenom olujom.“ Ruski predsednik Vladimir Putin vodi ekspanzionističku politiku na talasu nasilja i propagande, Turska se transformiše u diktaturu, populisti izvlače Britaniju iz EU i drže vlast u Poljskoj i Mađarskoj – a možda će uskoro preuzeti upravljačku palicu i u svim drugim zemljama.

I sada, Donald Tramp.

Dva dana nakon američkih izbora, Evropa je i dalje u stanju mešavine neverice i očaja, nevešto maskiranom formalnim čestitkama koje su poslate u Vašington. Kancelarka Angela Merkel je svoju saradnju sa Trampom čak uslovila njegovim poštovanjem fundamentalnih vrednosti. Šefica nemačke vlade upozorila je novoizabranog predsednika SAD da poštuje slobode, demokratiju, vladavinu prava i ljudsko dostojanstvo. U normalnim okolnostima takva stvar bi bila svaćena kao vrhunac drskosti.

Ali gotovo ništa nije normalno ovih dana, ni što se tiče evorpskih odnosa sa SAD ni povodom bilo čega drugog. Na rimer, aktuelni događaji u Turskoj bi verovatno bili najveći problem za EU da Tramp nije pobedio na izborima. Zbog građanskog rata koji još uvek traje u Siriji, Turska igra ključnu ulogu za evropsku bezbednost, ali NATO zemlja klizi ka diktaturi, a moguće je i da propadne izbeglički dogovor sa EU. U međuvremenu turski predsednik Redžep Tajip Erdogan širi opseg poslovanja sa Putinom i čak se nada pokretanju razgovora o kupovini raketnog sistema sa ruskim predsednikom.

Sada, još jedan Putinov poštovalac se useljava u Belu kuću. Izabrani predsednik je nekoliko puta hvalio kremaljskog autokratu za snažno liderstvo i nastojao da ublaži sumnje da je Putin pokušao da utiče na rezultat američkih izbora – nasuport uverenju američkih obaveštajnih agencija.

Činjenica da je Tramp najavio da će zahtevati od evropskih NATO saveznika da plaćaju više za američku vojnu zaštitu, i čak doveo u pitanje lojalnost SAD prema Alijansi, podstakla je široku zabrinutost, posebno u Istočnoj Evropi.

Da li će Tramp ujediniti Evropu?

Ako evropski političari mogu da pronađu bilo kakvu pozitivnu stranu u izboru Donalda Trampa, onda je to sledeće: Tramp bi mogao – čak i nenamerno – da doprinese evropskom jedinstvu. Problem, na kraju krajeva, nisu samo Trampove reči tokom kampanje – najmanje isto toliko brine i ono što nije rekao. Naredni američki predsednik do sada nije rekao ništa što bi makar i izdaleka izgledalo kao koherentna spoljnopolitička agenda.

„Videćemo mnogo straha kod američkih saveznika“, navodi u izjavi za Njujork tajms Džejms Goldgejer, politikolog sa američkog Unverziteta za diplomatiju.

„U nekim slučajevima će se možda odlučiti da preduzmu nešto povodom toga“.

Istočnoevropske zemlje koje su pod pretnjom Rusije, objašnjava on, možda neće biti u mogućnosti da čekaju dok Tramp ne iznese preciznije planove, ako se to uopšte ikada dogodi. Tokom kampanje je Tramp u više navrata naglašavao da je, kad se radi o spoljnoj i bezbednosnoj politici, nepredvidljivost vrlina.

„Jozef Staljin je bio prvi ujedinitelj Evrope“, navodi Elmar Brok, član Merkelinih hrišćano-demokrata i predsedavajući Komiteta za spoljne poslove u Evropskom parlamentu. „Tramp bi na neki način mogao biti drugi“. Brok je naglasio da Trampa ne bi trebalo porediti sa masovnim ubicom poput Staljina. „Ali strah može voditi u jedinstvo a u ovom slučaju postoji strah da Amerike ovde više neće biti“.

Za predsednika evropske komisije Žan-Kloda Junera ta briga već je postala realnost.

„Amerikanci neće doveka voditi računa o evropskoj bezbednosti. Moraćemo to da uradimo sami“, rekao je u sredu uveče tokom govora u Berlinu.

Bivši američki ambasador u Nemačkoj Džon Kornblum je u eseju koji je objavio nemački novinarski konzorcijum RND bio još iskreniji: „Američki kišobran nad Evropom je zauvek nestao. Trampov izbor označio je kraj posleratnog poretka“.

Junker sada zahteva „novi pokušaj implementacije dogovora o Evropskom odbrambenom savezu, uključujući i cilj osnivanja evropske armije“. Brok je takođe podržao ubrzanu primenu francuskog predloga o stvaranju odbrambenog saveza.

Danijela Švarcer iz Nemačkog saveza za spoljne poslove iznosi sličan stav. Čak i ako Tramp ne bude uspeo da ispuni sve što je obećao tokom kampanje, „Nemačka i Evropa ne mogu više kao do sada da se oslanjaju na transatlantsko partnerstvo. „Moraju samostalno braniti zapadne vrednosti“.

Strah od populista

To bi bilo dovoljno teško čak i da je Evropska unija u boljoj formi. Ali sa britanskim odlaskom EU gubi drugu najveću ekonomiju i zemlju sa stalnim mestom u Savetu bezbednosti UN. Evropska ekonomija ostaje nestabilna, a desničarski populisti jačaju u Francuskoj, Holandiji, Austriji i Nemačkoj – a već su na vlasti u Poljskoj i Mađarskoj. Evropska komisija veruje da su u Poljskoj ugrožene iste one vrednosti koje je Merkelova pozvala Trampa da poštuje.

Mnogi u Briselu su zabrinuti da EU čeka ista sudbina kao SAD. Konkretno, liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen može postati predsednica Francuske a Frauke Petri, šefica desno-populističke partije Alternativa za Nemačku, čak bi mogla da preuzme kancelarski kabinet. To sada možda deluje nezamislivo ali mnogi su smatrali i da je pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima takođe nezamisliva.

Bes mnogih birača na vladine institucije i establišment, bes koji je vodio Trampa do pobede, dosta je raširen i u Evropi. Ali niko još uvek nije pronašao način da mu se suprostavi.

„Ne znam da li će biti moguće uhvatiti se ukoštac sa nepoverenjem prema Briselu“, navodi Rebeka Harms, šefica poslaničkog kluba Zelene partije u Evropskom parlamentu.

Skepticizam, dodaje ona, se ne hrani samo strahom od negativnih posledica globalizacije već i željom za povratkom nacionalističkom identitetu. Dodaje da su levičarska i desničarska ideologija počele da se međusobno prepliću. „Trenutno se osećam uznemireno“.

Izvor: Srbin Info 

Prevod: Aleksandar Vujović