Писмо које је Шћепан Мали упутио у Дубровник

Пише: Горан Комар
Овом приликом, на уваженом Порталу показујемо једно од бројних писама које је црногорски владар Шћепан Мали упутио у Дубровник. У питању је, највјероватније, ћирилични концепт писма које је, затим, преписано латиницом. То латинично писмо је опширније и у њему су Шћепанови претјерани захтјеви Дубровачкој републици изнијети детаљније. И ово писмо настало је као прилог захтјевима Шћепановим да се Дубровник прикључи његовим планираним противтурским активностима. Он тражи оружје, али, прије свега, Дубровнику спочитава незаконито владање и управљање покладима српских владара и моштима светитеља које су, казује Шћепан, српски владари, преко мора, склањајући се од Турака, у Дубровнику похранили.
Шћепан, ма ко био, а доктор Јован Стефанов Балевић увјерен сам није, очигледно је особа потекла из околине Дубровника. Он јако добро познаје усмено казивање и предање својих предака са црногорског и херцеговачког крша и он доноси генерални став својих старих о Дубровачкој републици. Шћепан износи и нереална очикивања одмака Републике, као старог турског харачара, од Цариграда и прикљичивања противтурском покрету.
Но, оно што је упадљива карактеристика писма је истицање српске земље, српских владара, српског наслијеђа. Ма како и на који начин гледали на личност Шћепана Малог, треба скренути пажњу на сву сложеност и замршеност његовог уводног обраћања Дубровчанима. Надасве, вјерујем да је потребно млађим и мање упућеним читаоцима Портала, овако, из прве руке, показати понешто о личности Шћепана Малог. То може бити драгоцјено зрно крај свих недовољности и нејасноћа које доноси штури службени став историјске науке о незнанцу који је зацарио Црну Гору.
Нема, дакле, тог црногорског господара који није казивао свој српски етницитет.
Писма Шћепанова објављивао је, потпуно тачно, Цавтаћанин Валтазар Богишић, но ми смо учинили мали напор да сакупимо сва писма (фотографишемо) и да их подвргнемо детаљним упоредним анализама њиховог рукописа.
Црна Гора и Скендерија, 1. јули 1771
Шћепан Мали Дубровачкој републици излаже историју моштију које су Срби одлагали на чување у латинским земљама пред турском опасношћу. Чини бројна потраживања у оружју, али и светим предметима, укључујући икону Пресвете Богородице, Главу Светог Јована Крститеља и Пелену Христову.