На Васкрс подметнут пожар у четири православне цркве

На дан православног Васкрса подметнут је пожар у четири православна храма, у Америци, Аустралији и Русији. У великом пожару изгорјела је Црква Светог Саве на Менхетну у Њујорку. Пожар је избио у 18.50 сати, непуна три сата пошто су вјерници и свештеници напустили цркву после литургије и прославе Васкрса. Према ријечима ватрогасног комесара Њујорка, није било жртава. Српска православна црква је изгорјела у пожару који је настао под неразјашњеним околностима, према изјави Мајкл Гала другог човјека њујоршких ватрогасаца пожар је`сумњивог поријекла`, а узрок свакако `нису неугашене свијеће`.

Пише: Огњен Војводић

Извјештај ватрогасних служби са три локације пожара су сличне, `изненађени су јачином и брзином ширења пожара`, што указује и на сличан начин подметања ватре. Нападање вјерских храмова на дане вјерских празника је препознатљива стратегија терористичких напада вјерских екстремиста, на Блиском истоку и широм свијета. Њујорк пост је објавио текст у коме тврди да пожари у четири православне светиње на три континента нису били случајност, као и да имају везе са канонизацијом Алојзија Степинца против које се залаже Српска православна црква. „Постоји страх да су ови немили догађаји били добро испланирани напади уперени ка православној вери“, пише Њујорк пост.

Трећег маја за `Њујорк дејли њуз` комесар ватрогасне службе Данијел Нигро је изјавио да су пожар у коме је изгорела Саборна црква Светог Саве у Њујорку изазвале неугашене свијеће, које су тињале а чувар их је ставио у кутију. Познато је и медијско манипулаисање евроамеричих медија у прикривању узрока ратова и несрећа које креира евроатланска алијанса; али који у својој планетарној антисрпској и антиправославној кампањи још нису превазишли југословенски агитпроп у прикривању стогодишњег страдања Срба у двадесетом вијеку, по вјерској и националној основи.

Историчарима је познато југословенско стогодишње релативизовање религиозних разлика у пројекту југословенског екуменизма, ванправославног масонско-монархистичког, а касније комунистичког југословенског франкештанског пројекта. И данас су србојугословенски атеистички активисти у медијској мисији прикривања вјерских узрока напада `свете алијансе` на Србе. Наиме, због пројекта југословенског и евроамеричког екуменизма заснованог прије свега на `приближавању` православља папизму, свега српског и православног `светој столици`.

Заправо, због евроатланских интеграција као стратешког опредељења и пута Европске Србије, који нема алтернативу. Због чега се и стогодишњи прогони православних Срба од стране папско-протестантске алијансе, и стотине запаљених православних храмова српске цркве од Крајине до Косова своде на национални српско-хрватски или српско-албански племенски сукоб, никада довољно христјанизованог балканског становништва.

(Такође, другог дана Васкрса током ноћи је у Београду у бараци близу зграде Патријаршије подметнут пожар који је брзом интервенцијом ватрогасаца угашен. У бараци је нађен двадесетогодишњи Авганистанац мигрант који је како се сумња изазвао пожар, а постоји могуће да је планирао да се изврши `религиозно` жртвовање подметањем пожара против `невјерника`.)

Планетарни прогон православља

Нападом на стратешка средишта православне дијаспоре и мисије у свијету, подметањем пожара у православне храмове на дан православног васкрса, `света алијанса` је наставила на себи својствен спектакуларно начин спровођење стратегије планетарног прогона православља. Стратегије усмјерене према православној Русији као најбројнијем православном народу, и војној моћи која угрожава успостављање једнополарног војног и вјерског `евроатланског свијета`. Наиме, спровођење планетарног прогона православља које увијек програмски почиње прогоном православних Срба и Грка на Балкану, а сада видимо и спаљивањем православних храмова српске и грчке дијаспоре; али и македонске, која није оправдала очекивања `свете алијансе` у антиправославном аранжману.

Сјетимо се подметнутог пожара у манастиру Хиландар на Атосу после НАТО окупације јужне српске покрајине и прогона Срба са Косова и Метохије, а потом саспаљивања преко 130 православних храмова и манастира Косова и Метохије. Како и протеклих пет вјекова ватикански војно-вјерски походи , а данас ватиканско-вашингтонски, почињу војним и терористичким `пробама` на војно слабијим државама православних народа. Првенствено на народима чије се државе нису прикључиле `светој алијанси` у походу на православну Русију, или као чланице алијансе не испуњавају све вјерске или политичке захтјеве. Дакле, пробом за спровођење планетарног пројекта прогона православља, освајања Русије и пљачке великог руског копна.

Валамски манастир

Валамски манастир и Валамски манастири су Света Гора руског православља, центар руске духовности, називају га и Руски Атос. Цар Иван IV Васиљевич Грозни је манастиру дао статус царске лавре од када се манастир развија. Манастир се налази у Валамском архипелагу на острву усред језера Ладога. Валамски манастир је био најсјевернија тачка Православне цркве према угрофи- нским паганима и касније западна према римокатолицима Тавастије, Савоније и протестантске шведске Карелије. Валамски манастири представљају духовни бедем православља према папско-протестанском свијету који вјековима настоји да Русију претвори у своју економску, али и религиозну и културну колонију.

Црква Светог Саве на Менхетну

Храм на Менхетну је саграђена 1850. године, и била је епископална црква протестантске вјерске заједнице. Српска православна црква је 1943.године купила храм од када је у власништву Српске цркве. Владика Николај Велимиро- вић је преговарао са америчким епископом који је захваљујући духовном ауторитету Владике Николаја и симпатијама према Србима пристао да цркву прода Српској цркви, јер је било много понуда, можемо претпоставити каквих понуда од политички моћних и богатих вјерских заједница и држава за храм у срцу Менхетна.

Године 1962. у цркву је постављен иконостас у византијском стилу ручни рад из манастира Свети Наум са Охрида. Иконе на иконостасу живописао је познати руски иконописац Иван Мељников. Због своје духовне и историјске вредности, априла 1968. године Комисија за заштиту споменика града Њујорка службено је прогласила православну Цркву Светог Саве спомеником под заштитом града, наглашавајући да „њен изузетан изглед захтева посебну пажњу“ и да је „то чини јединственом у граду Њујорку“. Децембра 1982. црква добија и највише звање које једна грађевина може да носи у Америци: службено је уписана у Национални регистар историјских здања, као важан споменик у историјском развоју САД.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: