Њемачка љевица жестоко критикује своју Владу због Космета

Штампа на немачком језику бави се Косовом поводом расписивања превремених избора, али и анализира утицај Саудијске Арабије и Турске на Балкану. Странка Левице критикује немачку владу због њеног односа према Косову.

Лист Велт објављује чланак под насловом „Арапи финансирају исламисте на Балкану“ у коме новинар Марсел Лојбахер наводи између осталог и пример – Косова:

– Мисионарске организације Саудијске Арабије активне су и на Косову и тамо шире вехабијску интерпретацију ислама, на пример, слањем проповедника – преноси немачка влада у одговору на питање посланичког клуба Левице.

Севим Дагделен, посланица те странке, упозорава:

– Пред очима КФОР-а, Косово се развило у исламистички терористички центар у региону. Скандалозно је то што су захваљујући присуству немачких војника саудијски проповедници насиља и мржње неометано могли да поставе идеолошку основу за то.

– Од немачке владе се тражи да више не приказује улепшано ситуацију на Косову и да не оставља нејасноће пред јавношћу када је реч о конкретним бројкама у вези са регрутовањем људи за исламистичке терористичке мреже као што је ИС и друге организације на подручју КФОР-а.

„Турски сукоб“ на Косову

Немачка влада посматра и све већи утицај Турске на Балкану. У свом одговору она пише:

– Откако је на функцију ступила влада АКП, 2002, и посебно за време мандата бившег министра спољних послова Ахмеда Давутоглуа, дошло је до нове стратешке оријентације турске спољне политике. У јеку тог новог оријентисања, нека политичка тежишта постављена су на подручја која су раније била део Османског царства. Турска, како влада даље преноси, у вези с тим има претензије на утицај на Западном Балкану, и настоји да преузме активну улогу у том региону.

– Према сазнањима немачке владе, турски конфликт између владајуће странке АКП и покрета Фетулаха Гулена, преноси се и на балканске државе Босну и Херцеговину, Албанију, Македонију и Косово. Тачно је, преноси Берлин, да је Турска влада после покушаја пуча из јула 2016. с владама поменутих земаља појачано тематизовала активности покрета Фетулаха Гулена. Анкара је делом тражила да се затворе образовне установе које се приписују том покрету.

Дагделенова је убеђена да на Косову, подручју деловања КФОР-а, Турски председник Реџеп Тајип Ердоган има одрешене руке за своју, како каже, неоосманску империјалну политику те да он истовремено користи могућност свог утицаја на Косову и за политичке чистке, пише „Велт“.

Избори на Косову

Исти лист објавио је и подужи чланак под насловом „Хаос на Косову“, испод којег пише: „Привреда се опоравила, али тај успех угрожава политичка криза“.

– Лето 2015: у Немачкој се избегличка криза приближава врхунцу. Поред Сиријаца и Авганистанаца, у земљу је стигло и много људи из Албаније и са Косова. Они су изгубили наду да ће се у њиховим земљама нешто променити, да ће тамо наћи посао и моћи да прехране породицу. Али већина њих није могла да остане. Нису добили азил, добровољно су се вратили натраг или су протерани. За две године које су отада прошле, бар на Косову је нешто учињено.

„Економски је у овом времену све ишло доста боље, иако на ниском нивоу. Влада је добро радила, а подржао ју је и похвалио и Међународни монетарни фонд (ММФ). Но, баш сада се земља сурвала у политичку кризу – чиме је угрожено оно што је до сада постигнуто. Влада је оборена изгласавањем неповерења у парламенту. Председник државе Хашим Тачи распустио је парламент и отворио пут за одржавање нових избора – до којих ће вероватно доћи већ средином јуна. То изгледа као нормална политичка процедура. Међутим, иза тога су игре око власти, корупције и заштите ратних злочинаца.“

Политичке игре преко леђа грађана

– Жртва свега је врло успешан премијер Иса Мустафа, економиста с дугогодишњим искуством као министар привреде и финансија, а био је и градоначелник Приштине. Он је из Демократске лиге (ЛДК) која је заједно са Демократском партијом (ПДК) формирала коалициону владу. При томе је ПДК заправо већа и финансијски јача странка. Она је проистекла из Ослободилачке војске Косова (УЧК), а садашњи председник Хашим Тачи дуго је био њен председник. Многе величине ПДК су под сумњом да су преко мафијашких веза и ресурса земље велики део привреде подвеле под своју контролу. Но, Специјални трибунал у Хагу води истрагу против различитих особа из њихових редова.

„Ако би ПДК после избора била ојачана и стала на чело нове владе, могла би да стане у заштиту тих људи. Изгледа да је то била калкулација када је ПДК такође гласала за збацивање сопствене владе. Но, те политичке игре се играју преко леђа грађана који су могли да се радују одређеним побољшањима економске ситуације откако је Мустафа 2014. постао премијер“, пише између осталог Новинар Франк Штокер за лист „Велт“.

Више бирача него становника

А аустријски Курир преноси да „око месец дана пред превремене парламентарне изборе на Косову медији извештавају о неправилностима на бирачким списковима. Према телевизијској станици РТК, упада у очи да је број грађана са правом гласа – рачунајући и Косоваре у иностранству – око 1,9 милиона, што је више од броја становника који износи 1,8 милиона.“ Медији ту велику разлику тумаче тиме што изборни спискови већ годинама нису актуелизовани, а „Курир“ наводи да „лист ’Зери’ упозорава да су те неправилности у прошлости водиле у масивне манипулације на изборима.“

(Дојче веле)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: