Неистомишљеник

У ери тотал-медијализације, која премрежава све планове пласирајући стори о „крају“ било какве идеологије – Трамп у Ријаду склопио договор и утрапио оружја у вриједности преко милијарду $ док Саудијски Краљ поносно бесједи о коначном решењу путем којег ће Добро побиједити Зло, итд. – индивидуа је врста којој пријети изумирање, будући да је демократији готово немогуће уложити приговор (па и поред факинг факта да је неостварљива!), гомила влада и глас више креира судбину: политичку, економску, културну…

У недељу, након једанаест Господњих љета, овдје се све поносно вијори и црвени, у све црвенијој Црној Гори! Непомирљиви Стендал би рекао: Црвено и црно. Неистомишљеник, пак: најлицемерније срање у којем од спикерице до Бреге свако се шепури у црвеном комбинезону на тај начин (ваљда) доказујући своју лојалност.

Па, ипак, и на овом мјесту открива се комунизам у малом, „гдје су сви једно“ јер униформисани тако желе и имају потребу да се виде и тумаче…

Постоји језив моменат у униформисаноти кад откривамо да – бити нешто или ништа не представља по себи разлику. Пјонгјанг је тако идеални „град“ јер архитектуром одаје шта, у ствари, има да нам саопшти стерилни поп-арт. Дакле, само у беживотности и у сумраку израза, режим остварује свој циљ!

Тако идеологија ради на томе да се сви осјећамо подједнако битним (програм из кога је настао радник који се поштује као свети човјек, у чему, опет, добијамо убијање слободе!), да сви градимо историју, слободу, демократију, и да Држава свима није само политичка (тзв. грађанска) парола, у шта потписник редова чисто сумња. Хоћу рећи: једнакост је, напросто, као идеја, само још једна форма контроле, која служи да се постигне и учврсти режимски идеал – омасовљеност Истог!

Друштво је слободно тек уколико не дјелује хорски… Уосталом, власт је (ваљда) сервис, а не зла тоталитаризујућа свијест која је ту да прогони, дијели, и антихумано једначи.

Да, демократија је још једна утопија у коју нико не вјерује, али без које, ништа мање, ништа не може да постане, осим као екстремно ријетки случај излетио из непрестаног сударања лирике са нихилизмом.

Нажалост, као оличење апсолутне провинције, у сваком смислу овог феномена, у Црној Гори још нема политике, зато је смјењивост власти немогућа! Борбу за слободу замијенили смо малим комплексом доказивања.

(Управо са балкона посматрам једну блесачу гдје се опасала око струка „заставом“ хватајући упразно кругове око себе у нади да ће је неко снимити и убиљежити у регистар послушних. Међутим, изнад нас небо је и даље плаво!)

Слобода за Чађа!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: