Митрополит Амфилохије: Ја одговарам Светом Петру, а Мило НАТО пакту
1 min read
Митрополит Амфилохије
Митрополит црногорско приморски Амфилохије казао је, у интевјуу за „Дан“, да он одговара Светом Петру Цетињском, а бивши премијер Мило Ђукановић шефовима НАТО пакта.
Митрополит је сугерисао политичарима власти да прије доношења одлуке о НАТО пакту приупитају Светог Петра Цетињског да ли то подржавају сви грађани Црне Горе.
Одговарајући на поруке Ђукановића да ће Митрополија црногорско-приморска добити своју нишу, митрополит је оцијенио да предсједник ДПС-а не зна шта говори и да нема појма о цркви.
Како коментаришете оптужбе дугогодишњег премијера и предсједника ДПС-а Мила Ђукановпћа да сте политичар у мантији?
-Господин Ђукановић је био главна личност у свим историјским збивањима у Црној Гори од деведесетих година прошлог вијека. Између осталог, њега називају и Мило краљ. И заиста, очигледно се он и понаша тако, као краљ. Да ли му је ствојствен онај апсолутизам краља Николе првог Петровића, то није моје да судим. Међутим, постоји једна суштинска разлика између нашег црногорског краља и краља Николе. Краљ Никола је био крштен човјек, човјек цркве и у његово вријеме Митрополија црногорско приморска је била државна вјера. Наш нови краљ био је овдје и код Ћивота Светог Петра. Морам да признам није умио да се понаша. То му не замјерам, таква му је била школа кумровачко брозовачка. Пришао је ћивоту и климнуо главом, као што сада климају у џамији, тако некако. Онда је после чак и ложио бадњаке. Међутим, нијесу Цетињани заборавили да је Мило наопако наложио бадњаке. Ја сам у међуврему схватио да то није било из поштовања према цркви и из вјере, него из чисто политичких разлога. Он је искористио Цркву да би утврдио власт и да би остварио своје политичке циљеве. У том духу, ево и сада у најновије вријеме он наставља ту причу, коју је радикализовао 1997. године када је почео другачије да се понаша према цркви и почео да подржава такозвану ЦПЦ. Ђукановић ме је оптужио да сам политичар у мантији и најавио да ће закон о вјерским заједницама бити донијет у догледно вријеме, а да ће црква, односно Митрополија добити своју „нишу“. Не знам шта подразумијева под тим.. Он смјешта Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког у нишу?! Није свјестан шта говори, а опрашта му се јер у Бога не вјерује, па може да каже и нешто што је дјетињасто и неразумно. Он хоће сву историју да смјести у нишу. Очевидно је да Римокатоличка црква није добила нишу, с њом је склопљен темељни уговор, а тако је учињено и с Исламском заједницом и с јеврејском заједницом. Све је то за поштовање, али не знам колико је за поштовање да МЦП на крају свега тога заслужи неку нишу, док су друге заједнице добиле сва своја права.
Ђукановић очигледно има харизму као политичар, али с друге стране појма нема о цркви. Он не зна каква је улога Цркве. С обзиром да Црква није увијек у сагласности с његовом политиком и његовим начином остваривања циљева, онда он једноставно сматра да Цркву треба елиминисати.
Ја све људе доживљам као пријатеља, па и Ђукановића. Но и поред тога, његово схватање је другачије од мог, као и одговорност. Његова је одговорност привремена и за Црну Гору и народ. Ја одговорам пред Светим Петром Цетињским, а он одговара пред шефовима НАТО пакта. И ту је велика разлика између нас.
У петак се организује протест на Цетињу поводом гласања о НАТО пакту?
-Што се тиче протеста, који организује ДФ, то је њихов политички скуп, црква нема везе с тим. Црква обавља свој посао вечерас, подстакнута временом када је било бомбардовање Црне Горе. Служићемо за упокојену литиргију и помен у Цетињском манастиру за све оне који су пострадали од тог насиља. Ја сам дужан пред Богом, пред својом савјешћу и ћивотом Светог Петра Цетињског да данас поводом тог насиља и злочина НАТО пакта одржим заупокојену литургију и помен свима пострадалим и у Србији, и у Црној Гори, као и жртвама од Украјине до Азије. Исто то ћемо урадити и 7. маја за око 2.000 побијених у Подгорици. НАТО бомбардовање Црне Горе, Србије и некадашње заједничке државе је директни наставак нацифашистичке тираније из времена Другог свјетског рата. Носилац такве тираније је НАТО пакт. Када би се тај НАТО пакт сада покајао пред Богом и пред људима и обновио оно што је уништио, онда би то било добро.
Кад је у питању доношење одлуке власти о НАТО пакту на Цетињу, добро је да се она доноси на Цетињу, јер је то престони град који је био и остао темељ Црне Горе. Међутим, када бих ја био на њиховом мјесту, као што нијесам, онда бих ја дошао код Светог Петра Цетињског да га приупитам како они раде и усмјеравају Црну Гору, је ли то у његовом духу. Приупитао бих ја и Петра другог о томе. Било би добро када доносе ту одлуку да приупитају је ли то из главе цијелог народа или је из главе само једне групе људи, и да ли та група људи има право пред Богом и Светим Петром Цетињским и историјом Црне Горе, да преузима такву одговорност на себе. Бојим се да они користе ту власт и хоће пошто-пото да донесу једну такву одлуку, не питајући народ на референдуму, како је то требало да буде. Ово је први пут да се на такав начин доноси пресудна одлука. Требало би да се запитају каква је будућност такве одлуке. Да ли се тиме та група људи одриче и Светог Петра Цетињског и краља Николе, и Петра другог? Они сада форсирају тзв. западне вриједности. Шта се под њима подразумијева? Вратила се та Европа оном начелу због којег је пропала велика римска империја хљеба и игара. Томе теже ови властодржци. Њима је лијепо. Како су се обогатили, то они знају.
Очевидно, је мој став против учлањења Црне Горе у НАТО доспио до њиховог сједишта. Ја се ипак надам да ће и сва ова искушења која носимо проћи и да ће сазрети свијест и сазнање. Не може бити сведена одговорност за будућност Црне Горе на 40-ак људи, које је вријеме избацило, а да се игнорише 650.000 Црногораца, без обзира на то којој они вјери и нацији припадају. Свести рјешевање кључних питања Црне Горе и њене будућности на 40ак људи, мислим да тога никада досад није било у Црној Гори.
Митрополија је уградила себе у биће Црне Горе, у непрестаној борби за, како бисмо народски рекли, крст часни и слободу златну, у борби за слободу Цјрне Горе, не само физичку, већ и за слободу прије свега од насиља, тирјанства… Дакле, та борба цркве за слободу није само физичка, него је то свеукупни напредак људског бића, сваког човјека.
Да ли држава покушава да дисциплинује цркву?
– Сматрам да покушава. Неки чак кажу да је у новије вријеме исфорсирана и ова такозвана ЦПЦ да би њоме уцјењивали православну цркву у Црној Гори и да би је дисциплиновали на начелима која су од њих усвојена, док су били скојевци, Титови пионири… И за вријеме комунизма, било је и крштених комуниста, људи који су знали шта је црква и признавали Српску православну цркву.
Како данас гледате на дешавања 16. октобра?
–Морам да признам да се прибојавам на основу свега што се десило носиоцима „државног удара“ да је то још тужнија прича од оне за вријеме краља Николе о бомбашким аферама. Чини ми се да је ова прича још тужнија, примитивнија, незрелија и нездравија. Прије свега начин на који је спреман наводни државни удар личи на дјетињарију. Друго, је ли се догодио државни удар, је ли се нешто догодило 16. октобра, да ли је некоме фалила длака с главе? Је ли неко напао Ђукановића? Зашто замајавају Црну Гору и ову сиротињу која нема хљеба да једе? Покренут је процес који није увјерљив ни за њих саме, а камоли за народ и Европу.
Све чешћа су убиства, насиља… Како то објашњавате?
– Не да сам забринут само због тога, већ и тужан. Видим и осјећам да је то најозбиљнији проблем садашње Црне Горе. То је последица обезбожене идеологије, која је све друго сем људскости, поштења, чести, образа и вјере. Идеологија која је подређена дебелом цријеву. Ђукановић и остали требало би да усмјере све снаге на духовни и морални препород и да ме пусте да радим свој посао. Онда нећу да им се бавим оваквом политиком. А с друге стране, нека они не уводе морал или духовност који нијесу никада била својствени Црној Гори, а послије тога мене оптужују што против тога протестујем.
Не би ме чудило да ме Стијеповић преда тужиоцу
Новорећи о недавној пријави коју је против митроплита поднио градоначелник Главног града Славољуб Стијеповић, митрополит је казао да га не би чудило да га први човјек Подгорице по командној дужности преда јавном тужиоцу.
–Ако му је за утјеху, то није први пут. Имао сам три пријаве. Оптужен сам и због цркве на Румији гдје су ме казнили опоменом, а онда зато што смо обновили Горњи манастир у Остругу и нијесмо питали ову модну креаторку (Анастазију Мирановић, директорка Управе за културна добра). Умјесто да нам помогну да сачувамо вриједности , они хоће културу без култа, истакао је митрополит.
Он је објаснио да је донесена одлука да се на Конику, гдје је некад била пијаца, гради вјерски објекат и на основу тога је прикупљено 7.000 потписа како би се на тој локацији саградио храм Светог Василија Острошког.
-Ми смо на тој локацији ставили крст који су недавно вандали скинули, као и икону Светог Василија. Ти који то раде нека се са Светим Василијем обрачунају, а не самном. Такво скрнављење Светог Василија није запамћено у ових 350 година, од када је Свети Василије својим сузама гријао хладне стијене, додао је митрополит.
Одговарало им је кад сам критиковао друге
– Политичарима је мјесто у цркви, а не цркви у политици. Када сам свирао у пиштаљке против Милошевића, онда су многи били пресрећни због тога, али када сам после тога довео у питање њихову политику, односно не политику него њихово рјешавање судбинских питања народа, било је другачије.
Основно начело Цркве је жртвовање себе за друге, а не жртвовање других за себе. Ако политичари траже од мене да прихватим њихово начело, они онда траже од мене да се одрекнем Христа, Ћивота Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког, поручио је митрополит Амфилохије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Колико је Брозов ренегатски, робовласнички режим и контра-револуционарни преврат 1948. године био по Србе трагичан и колико је био економски успешан, види се најбоље по томе што је преко милион и пет стотина хиљада својих најбољих радника и стручњака „гастарбајтера“ морао продати капиталистичком западу као буржоаско-марксистички „вишак вредности“ или их растурити као робље да аргaтују по буржоаским и колонијалним државама у Африци и Азији…
Имајући у виду да и данас, као што је било 60-их и 70-их година ХХ столећа Брозови „гастарбајтери“ и њихови потомци шаљу у Србију “сваке године више од четири милијарде евра дознака из иностранства…” (Види: Од дијаспоре с љубављу, “Глассрбије”, 8. фебруар 2014).
Према једном извештају београдске “Политике” број “гостујућих” радника
из Југославије у западним капиталистичким државама попео се на милион у
току 1970. године. “Тако ћемо, каже лист, представљати једног од главних извозника радне снаге на целом европском континенту, с обзиром на укупан број становништва способног за рад”.
Одлазе на рад све више и жене. Од 500,000 жена радница у Немачкој су 110,000 из Југославије. Све је већи број одлива високо квалификованих радника. Брига је и то што се најмање Југословена враћа кућама из иностранства. А најновија је брига у томе што у последње време, радници не одлазе на рад него се потпуно исељавају и напуштају земљу дефинитивно…” (Види: “Политика”, Београд, 30. Јул 1970).
Имајући на уму да су капиталистички и „гастарбајтерски“ девизни приливи одржавали и стварали трули, ренегатски и расипнички југословенски државни буџет и привреду. Такође, имајући на уму да свега тога није имала Краљевина југославија, ни милона „гастарбајтера“ у капиталистичким земљама, ни милијадри долара капиталистичке помоћи и кредита, ни туристичке експанзије, па се ипак самостално финансирала и одржавала .
На овом месту вредно је поменути и писмо финског политичара Перти Хатаја, које је упутио у току 1970. године југословенском робовласничком и западно-европском и америчком империјалистичком лакеју Јосипу Брозу Титу, у којем дословно каже:
“… Већ дуго времена ја пратим ситуацију у Југославији и добро познајем њену историју. Све информације које наводим проверене су са више страна. Морам да признам да сам поражен догађајима у Југославији у току последњих тридесет година, тим пре што имам много пријатеља у Југославији…
Ја сам по професији економиста и добро ми је познато да је према комунистичким теоријама незапосленост феномен капитализма. Али сада 25 година од како сте узели власт у Југославији постоји незапамћена незапосленост. Преко 700. 000 радника било је приморано да оде у западне земље у потрази за послом. Управо су радници највише очекивали од ваше владе.
Нас овде у Финској чуди да према званичним подацима још увек има два милиона грађана Југославије који не могу да читају и пишу. То доста потсећа на Шпанију и Португалију…
Мене је нарочито поразило да после 1948. Југославија није постала слободнијом земљом. То је било могуће и пожељно у тој земљи која је толико страдала и која је окружена једино слабим суседима…
Свима је познато да је Југославија федерална држава где сви народи имају наводно загарантована права. Како да се објасни да Срби изван уже Србије немају никаква национална права ( на школе, српску ћирилицу, организације, штампу итд. ), иако су Срби највећа нација у Југославији? За време рата Хитлер је направио велику грешку када се окренуо против највећег народа на Балкану, тј. против Срба…” (Види: Фински политичар – Јосипу Брозу, “Слобода”, 9. септембар 1970, Chicago, Illinois, U.S.A.).
Довољно је бацити само брз поглед на оно што је информбировска штампа писала , па да се види какво је владало мишљење о Јосипу Брозу Титу, самопроглашеном генералном секретару КПЈ, пилигринском фратру, малтешком витезу, канонику цркве св. Јеролима у Риму, папином хаџији и вишеструком агенту који је употребљавао преко двадесет псеудонима: Клањчанин, Руди, Ото, Драгомир, Загорац, Георгијевић, Викторов, Петар, Валтер, Тито, Јаромир Хавлицек, Спиридон Мекас…
Не улазећи даље у никакве друге коментаре, цитирали бисмо чланак Н. Лорана, који је објављен под насловом „Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста“, који у скраћеном обиму гласи…
Н. Лоран:
ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД СТРАНЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА
За 26 март ове године у Југославији су одређени „избори“ за Народну скупштину. Основни циљ тих избора јесте да се замаскира фашистичка суштина режима клике Тита-Ранковића. Припрема за „изборе“ спроводила су у условима гестаповског терора и разуларене демагогије. За обезбеђење „поретка“ за време избора мобилисано је 700 хиљада полицајаца и десетине хиљада жбира државне безбедности. У току припреме за изборе олош Волстрита- поглавник фашистичке банде Тито и његови доглавници – држали су говоре у којима су под плаштом фразирања о „домократији, слободи и социјализму“, покушали да сакрију крајње тешко, управо катастрофално стање економике Југославије и њену потпуну зависност од англо-америчких империјалиста. Овим „изборима“ титовци још једанпут раскринкавају себе као експоненте буржоазије, као англо-америчке шпијуне и фашисте.
Политика фашистичке клике Тита-Ранковића у потпуности је усмерена на подржавање планова америчких потпаљивача рата. Београдски управљачи, испуњавајући наређења својих господара, чине све могуће да претворе Југославију у војни плацдар, а југословенске народе у топовско месо. Али то за титовце није нова ствар, јер се они већ одавно налазе у служби енглеске и америчке шпијунаже. Као што је познато, за време другог светског рата Титова банда била је повезана са англо-америчким империјалистима, добијала од њих одређене задатке и одговарајућу помоћ. Сада пак, титовци не скривају то. Иступајући 18-ог фебруара ове године у Ужицу Тито је цинички изјавио, да „смо ми за време рата од Запада добијали велику помоћ“.
Англо амерички империјалисти сада отворено подржавају клику Тита-Ранковића. За кратко време титовци су већ добили два америчка зајма у износу од око 50 милона долара. Та помоћ са Запада добија се такође по линији развијања трговинских веза и указивања војне подршке југословенским фашистима. Већ сада, уједно са другом робом, из САД у Југославију се лиферују авионски мотори, радио апаратура, авионски делови и други војни материјали. Између САД и Југославије закључен је споразум о ваздушном транспорту, у Југославији се граде нови аеродроми преуређују се стари, граде се касарне и друмови који воде према границама земаља народне демократије. Истовремено, под надзором америчких војних саветника, повећава се бројност армије, полиције, специјалних пограничних јединица, и врши се њехова нова предислокација. Армија, пограничне и специјалне јединице порасле су у 1949 години, у поређењу са 1948 годином, отприлике за два пута. Економски, финансијски и војни амерички саветници изучавају материјалне и људске резерве и могућности Југославије за будући рат.
У сагласности са директивама англо-америчких империјалиста клика Тита-Ранковића претворила је Београд у амерички центар шпијунаже и антикомунистичке пропаганде. По налогу Волстрита београдски управљачи воде дивљу, чудовишну, клеветничку пропаганду против Совјетског Савеза и земаља народне демократије, служећи се најгнуснијим измишљотинама позајмљеним из арсенала хитлероваца.
Претварање Југославије у војно-стратешку базу америчког империјализма захтева и преуређење њене економике у сагласности са антисовјетским, антидемократским и војним плановима САД и Енглеске. Услед тога клика Тита-Ранковића активно наставља са политиком ширења и јачања снага капитализма унутар земље. Државна индустрија престала је да буде народно добро и служи америчкој фирми Тито и Ко., као параван за капиталистичку експлоатацију трудбенички маса. Најважнији заводи и рудници прелазе у руке англо-америчког монополистичког капитала. Буржоаски економисти, који раде за клику Тита-Ранковића, уз помоћ англо-америчких „саветника“ разрађују такве „планове“, који се уопште не базирају на унутрашњим финансијским и техничко-економским могућностима, већ полазе од зависности економике Југославије од САД и Енглеске…
Англо-америчка штампа их подржава. Тако је енглески часопис „Трибјун“ 9 марта ове године писао: „Југословенска економика се налази сада на најнижем нивоу… Само ефективна помоћ од стране западних држава може извући Југославију из садашњег тешког стања…“ (Види: Н. Лоран, Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 12 (35), 30. март 1950).
Хвала, г. Ђикане, трудим се колико могу и јесте ми циљ то што сте рекли.
А свакако је част похвала од вас, правог Србина и Црногорца, „у коме нема лукавства“:)
Zaslužili ste!
… Jednako i meni čini čast da ponekad promjenim s vama riječ.
Ja se cudim vama dvoici ,kome odgovarte tatin ,a ne zna ni ko mu je mama,a ne on da tumci nesto,njegova u stvari njjihova poenta je da se ne govori o Necastivom da se skrene sa teme ,za to primaju platu!
Nemaju oni nikakvogg ni znanja ni bilo cega drugo motiva to su vi „ljudi“ od zadatka,i dobro je dok oni misle da ce ga tako odbranit,nesto se mijenja ,kao, vidjecemo brzo,mozda stignu novci iz Emirata ili iz Pentagona ,neko mora da drijesa kesu jer nema se a narod trazi,Montengrina sve manje a gladnih usta sve vise,mladi zavrsili skole hoce posla,a Blazo gradi elektrane ,nece to bas biti kao su zamislili,ne ne budite sigurni,
Da bi zadrzao vlast ovaj bivsi vladar je na sve spreman.Njega ne interesuje Crkva niti narod ,jedino pljacka ,zato izmislja atentate i time produzio neku svoju uslovnu slobodu za 6 mjeseci,pokusat ce i na Mitropoliju da bi i tu usicario koji mjesec,medjutim suzio mu se vidokrug i polkje dejstvovanja.
Nije on uhapsio Marovica zbog pljacke ,jer prvo je morao uhapsiti sebe,jednostvano htio je da dobije poene i pokaze se demokatom,iz toga je sukoba izasao itekako oslabljen jer se pokazalo da je citav DPS isto sto i slucaj Marovic ,nevinih nema aLOPOVA koliko volis,naravno da je znao to nebi vise radio,iz ove prijetnje Crkvi u stvari Mitropoliji moze jos gore proci i ubrzati svoj ionako vec na vidiku politicki kraj!
Ztao Mionja samo tako,ako mislis izvoli niko te nemoze sprijeciti a zasto i bi,ti si sve urasdio u svoj Montenegri sto si smatrao za potrebno,to ti se mora priznati,kako i zasto to ti najbolje znas.Partija to sam Ja ,drzava isto tako Ja,a cijeli Montenegro je ja -Milo.
Kada je država narodna, popovi su najbliže Bogu!
Kada je nenarodna, kada je protivna čovjeku, kao ovo sad, popovi su najbliže narodu, Njegovom, Božjom voljom!
Tako je bilo, jeste i biće!
… Đe nema narodne države, narod održava njegova crkva, hvala njojzi!!!
Đikane, da li znaš razlilku između klerikalizacije i hristijanizacije. Znaš li da se ta dva pojma međusobno poništavaju. Znaš li da se protiv klerikalizacije bori svaki pravi hrišćanin jer je klerikalizacija sušta suprotnost hristijanizaciji. Ti se zalažeš za klerikalizaciju. Izgleda da o hriišćanstvu nemaš pojma. U stvari „NE IZGLEDA“ nego ti zaista nemaš pojma o čemu pišeš. Isus nikada i ni u jednom svom govoru nije pomenuo naciju iliti državu. On je uvijek govorio o bližnjim. Oni koji u hrišćanstvu govore o naciji (a takvih u SPC je gotovo 100%) i crkvi svjetlosni godinama su daleko od Boga. Oni ne vjeruju Bogu i njegovoj riječi kroz Isusa. Oni vjeruju crkvi i njenim veleposlenicima. Razmisli malo o ovome i uzmi pravu literaturu. Ne znam što da ti kažem više.
Vrati se ti, blagoš meni, tatici!
I što uopšte ulaziš u polemiku sa nekim koji “ pojma nema šta piše „!?
I šilji mi tu “ pravu literaturu „, jadi ga znali!
Kada bi znao kome, tako pretenciozno i prepotentno držiš slovo … valjda, valjda bi se postidio!?
… Ili ne bi?
Не знам коју сте литературу ви користили, али написали сте неколико очигледних нетачности.
Прво да Христос ни у једном говору није говорио о нацији или држави.
Говорио је Натанаилу: „Ево правога Израиљца, у коме нема лукавства.“
И жени Хананејки: „Ја сам послат само изгубљеним овцама дома Израиљева“.
И жени Самарјанки: „Ми (Израиљци) знамо чему се молимо, а ви (Самарјани) не знате чему се молите.“
Дакле, жена Хананејка мора да постане свесна да она „купи мрве испод стола господара (Израиља) “ , који је пострадавао пре ње, па тек онда да задобије опроштај грехова.
Друго, хришћанство и клер се не потиру нужно, потиру се хришћанство и фарисејство. Или клер и крипто-масонерија, цезаропапизам, монтанизам итд.
Molim vas da se vratite i ponovo pročitate ovo što ste napisali. Napravite razliku između jednine i množine. Jednina ne može biti simbol, čak ni u prenosnom smislu, niti nacije niti države. Vaši dodaci u vidu nacija u zagradama ništa ne znače sem da vi mislite da je to tako. U stvari zar vam ništa ne znače riječi Nikolaja Velimirovića koji je, ne jednom rekao, „Srbi, braćo moja, ne dozvolite da vam sv. Sava zakloni Hrista živoga“. Morate biti svjesni i činjenice da Isus (pravo ime, sve ostalo su kasnije leksički dodaci vezani za njegovo djelo i ulogu u svijetu) nije stvorio ni jednu crkvu. On je stvorio jednu zajednicu ljubavi i razumijevanja koja nije mnogo trajala. Crkve nastoju više decenija nakon Njegove smrti. One više od dva milenijuma (neka više neka manje) zloupotrebljavaju poruke koje nam je On ostavio. Naravno, modifikujući ih onako kako to trenutno odgovara crkvi kao instituciji nad institucijama.
–И жени Хананејки: „Ја сам послат само изгубљеним овцама дома Израиљева“.–
Ovu rečenicu bi ste mogli obraditi kroz nastojanja njegovog brata Jakova koji je poslije Njegovog raspeća bio pobornik širenja Isusove istine samo među Jevrejima. Mnogi doktorati su napisani na temu zašto je preživjela samo Pavlova varijanta Isusovog učenja tj. da hrišćanstvo mora biti baština cijelog svijeta. Mnogo toga bi smo morali objasniti neukim ljudima koji trpaju naciju i državu tamo đe joj mjesta nema. Hrišćanstvo je mnogo veće i univerzalnije od nacije, države i (slagali se sa mnom ili ne) crkve. Vjerujte mi da je Isus (sad ću ući u sferu da mi većina ovdašnjih hrišćana ili Rišćana) veći i od visokopreosvećenog Amfilohija. Možda će me prokleti zbog ovoga što zborim jer mi se čini da je on sebi najveći.
Прочитао сам своје и то је то, грешно и муцаво, али ипак моје.
Ваше сам морао да прочитам још пар пута и није баш помогло.
Не знам шта значи ваша примедба о једнинама и множинама. Мисао Св. Николаја је потпуно у складу с традицијом која води до Јована Претече и његовом обраћању Израиљцима: „Не говорите за себе имамо оца Аврама, јер вам кажем да Бог може и од камења да подигне децу Аврамову.“
Дакле, Срби (нација) не дозволите да вам љубав према нацији заклони Бога. Ово уопште није укидање значаја нације, него испуњење, јер се љубав концентрично шири од мањег (нацији) ка већем (Богу) . Баш као и код Христа (Помазаника, то је титула, а не име) .
Уверење да се љубав према већем може остварити прескакањем љубави према мањем, да се може волети човечанство, а да се не воли конкретан човек, да се може волети Бог (који се не види) , а не волети нација (која се види) , да се може волети нација, а не волети отац, мајка, брат, сестра, мислити да је ближњи увек тамо негде, да вам је ближњи у Бриселу, а да вам ближњи није г. Ђикан… разобличавано је више пута, на многим местима и од стране много паметнијих од мене. Све ове мање љубави су пројаве веће љубави (према Богу) .
Ваша промишљања о Цркви и црквама (не знам којој верској заједници ви припадате) , да вас парафразирам – „не значе ништа, осим да ви мислите да је то тако“.
Дакле, слажем се с вама да је опасно кад нација и држава заклоне Бога, само то је пре порука за Мираша Дедеића, него за нареченог Митрополита.
Јер, овде смо имали неке који оптужише Митрополита да је превише универзалиста (екуменизам и братство Тезе) , а ви га сад оптужујете да је превише националиста. Можда су нека мерила погрешно постављена око Амфилохија, а не у њему.
Viskopreosvećeni će dobrovoljono da odgovara onome koga sam izabere a uz to uzima sebi za pravo da odlučuje kome će drugi da odgovaraju. Pri tom se, s obzirom na duhovnu sveru njegove odgovornosti, ista ne može ispratiti ni prokontrolisati. Imam osjećaj da visokopreosvećeni daje sebi pre veliku slobodu i značaj na ovome svijetu. Na onom svijetu, njegov uticaj i ovlašćenja, kao i u pogledu odgovornosti koje je sam izabrao, opet ne možemo ispratiti kao ni prokontrolisati. Sve što on radi moramo prihvatiti bezrezervno i vjerovati njegovoj časnoj riječi. Njemu kao ni gospodinu Đukanoviću ne fali onih koji će mu klimati glavom, aplaudirati, diviti se njegovom djelu i njegovoj riječi. To je samo još jedan dokaz da CG nije demokratski dorasla 21. vijeku i da ona nema glasače koji razmiišljaju svojom glavom. Ona umjesto glasača ima „navijače“ koji ne upotrebljavaju svoj racio prilikom obavljanja ove građanske dužnosti. Crnogorski glasači na izborni dan ne glasaju oni „navijaju“ bez obzira na kvalitet svog tima i njegove namjere. Užas! Sad očekujem da mi admin, s obzirom da sam jedini čiji stav ide „ukoso“, obriše post. Može mu se. Ne bi mu bilo da prvi put to radi.
Не улазећи у никакве друге коментаре, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности, у априлском издању „Нове борбе“, органу југословенских комуниста- политемиграната у Чехословачкој , објављен је чланак под насловом:
„ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА
У америчком систему организовања агресије против СССР и земаља народне демократије, чије је језгро Атлански пакт, недостајала је нападачка комбинација, која би обухватала читаво подручје Средоземног мора са Балканом, Блиским и Средњим Истоком. Постојање народно-демократског режима у Југославији и огромни размах народно-ослободилачке борбе грчког народа онемогућивали су остварење таквих планова на Балкану.
Контрареволуционарни удар Титове банде империјалистичких шпијуна и убица, продаја наше земље америчким потпаљивачима рата, забијање ножа у леђа грчкој демократској армији, дало је империјалистима могућности да приступе ковању планова за стварање система организоване агресије на подручју Балкана, а тиме и Средоземног мора.
Непуних десет дана пре заседања министара војних ресора и начелника генералштабова земаља Атланског пакта у Хагу, у Атини су се састали амерички амбасадор у Москви Кирк и амбасадор САД у Београду Ален. Дипломати су стигли у Атину у пратњи војних и политичких „саветника“ и „експерата“, а конференцијама је присуствовао и претставник америчког министарства иностраних послова, Мајрон Блек.
Ова конференција америчких дипломата изазвала је нарочиту пажњу империјалистичке штампе, која отворено пише, да су Ален, Кирк, Блек и њихови „експерти“ расматрали питање стварања „осовине“ Београд-Атина, тј. закључења војно-политичког савеза титофашиста са грчким монархофашистима.
У вези са тим питањем грчки лист „Елефтерија“ каже, да је Ален имао у Београду вишечасовни разговор са Титом, од кога је добио поруку за грчку владу. Чим је стигао у Атину, Ален се састао са грчким министром иностраних послова. Грчки лист „Махи“ примећује, да је „Југославија данас постала центар интереса САД на Балкану.“
Припремање војно-политичког савеза Београд-Атина, пише западна штампа, значи у ствари приступањња формирању основног дела толико ишчекиваног Средоземног пакта, логичног наставка и допуне Атланског пакта.
Службена саопштења о атинским разговорима „доларских“ дипломата јасно указују на чињеницу, да потпаљивачи новога рата користе своје агенте титофашисте и грчке монархофашисте за стварање нових центара империјалистичке агресије на Балкану и у Средоземљу.
„Осовина“ Београд-Атина значи увлачење Југославије у злогласни Атлански пакт, значи претварање наше земље у плацдарм империјалистичке агресије, значи продају наших радних људи империјалистима као „топовско месо“ за амерички напад на најбољег пријатеља југословенских народа, на моћни Совјетаки савез…“ (Види: „Нова борба“, бр. 6. (35), 8 април 1950, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Чехословачкој; Никос Захаријадис, Стварање осовине „Аина-Београд“ опасност по мир, „Напред“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Бугарској, бр. 12 (29), 15. јул 195; Титова клика даје нове и нове концесије америчким монополистима, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, број 13, 5. октобар 1949; Амерички официри као „инстуктори“ Југословенске армије, „За социјалистичку Југославију, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 13.Х.1949; Титова фашистичка влада приступа Средоземном пакту, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 11, 15.Х1949; Шпијунске везе титоваца и англо-американаца, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949. Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-полтемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949, Управљачи Југославије – агенти обавештајне службе САД, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949…).
Ovo je visoki intelektualac nemam šta da dodam na ovo!
moj bog, moja crkva, moj vladika, moja đedovina, moja porodica, moja đeca su moje svetinje. nema tih evra (pa ni onih 10.000 evra što su ih dobijali oni milini i nato pakt glasači) za koje bih prodao dušu sotoni
Слажем се г. Милане. Мада мени он никад није био харизматичан ни у ком значењу те ријечи, ни близу. Ту ја видим само једну усиљеност изфорсирану временом. Харизматичан је у извесном смислу био Слободан Милошевић, Упркос манама.
Замерио бих Виспокопреосвећеном као, не само пастиру Цркве него веома ученом теологу, на неопрезној употреби речи „харизма“. Неком лаику је дозвољено да каже „Мило Ђукановић има харизму као политичар“, али Митрополиту црногорско-приморском не би смело да буде, он мора да располаже појмовима на много одговорнији начин и реч „харизма“ употребљава у изворном значењу – „дар Духа светога“.
Мило Ђукановић може да има „шарм, виспреност, лукавост, проницљивост“ и сл… дакле дарове које Бог дарује на почетку, а ђаво много воли да се хвата за њих и употребљава их напротиву и Бога и дариваног, али не може да има „харизму“, пошто његова дела сведоче о духу, сасвим супротном од харизматског.
Ето, рекох и спасох душу, не да бих противуречио архијереју, него да бих, колико могу, спречио даље забуне.
Бог нека опрости.
Владика Амфилохије одговара светом Петру Цетињском, а свети Петар светом Сави, и онда редом…
Ко то пориче да владика Амфилохије одговара светом Сави?!
Mitropolit je sveti covjek, koji radi na ujedinjenju svih ljudi dobre volje, jer kao rece nas super presveti vladika „bog je jedan“.
Zbog njegove karizme nas Mitropolit je bio miljenik poslednje tri rimske pape, koje su ga darivale i naprsnim krstom plus kardinalski psten, sto je bio znak da ga smatraju hriscanimom, sto on svakako jeste.
Blago nama sa ovakvim vladikom, koji nas uvodi u ovaj novi vijek vodolije, gdje ce vladati rajet zemaljski.
Na kraju pozdrav uz poklik SVJAT; SVJAT, SVJAT JESI I BICES.
DOSTOJAN JEST!
VI imate od Boga dar koga blagoslovite Bog mu pomogne a ko Vamai crkvi probleme stvara Bog će da sudi..
Svjat, svjat, mnogo svjat, Amfilohije nas.
Ja mislim da od svih svetih ljudi na planeti od Amfilohija svetijega na kugli zemaljskog nema.
Predlazem da se glavna ulica u Podogirci nazove Njegovim imenom.
„ulica super presvetog Amfilohija Radovica, teologa, pjesnika i vodje narodnoga“.
Slava mu i milost.
666 to mislis na Mila SLAVA mu i MILOST . Mislite da cemo vam dozvoliti da nam otmete nase CRKVE i MANASTIRE . Tvrd je ORAH vocka cudnovata , junaci Milovi .
Milo nicim nije zasluzio da mu se oprasta. On i te kako zna sta i zasto radi. Obavezao se, da bi ga podrzavali, zarad svoga interesa i mora tako, da ispuni njihove zahtjeve
Mi treba da radimo ono sto mi moramo.
Preosveceni Vladiko, Posto istina boli, i ova tvoja ce zaboljeti ovog slugu Satanskog, bojim se da ce sad jos zesce krenuti u borbu protiv nase crkve…Uostalom satana nikad nije ni prestao da se bori protiv crkve Hristove,
… Nečastivi iz Katunske odgovara samo Rogatome!!! … Tako kako svako odgovara onome kome se zakleo!
DOSTOJAN.
Svaka ti je na mjestu preosveceni vladiko.Sta ocekivati od djukanovica drugo osim gole borbe za vlast briga njega za narod i tradiciju.
Амин владико,свака ријеч ти је достојна наследника Његошева!
Упоредите сад ову мудру бесједу са алапачењем и олајавањем оне карикатуре из НВО ЦПЦ 🙂