МАНС: Влада и даље без одговора коме треба други блок

Дефицит електричне енергије више није званично оправдање за изградњу другог блока термоелектране (ТЕ), што се може видјети из финалног документа Детаљног просторног плана (ДПП) за нову ТЕ у Пљевљима који је Влада усвојила на сједници одржаној средином маја, саопштили су данас из МАНС-а. Из МАНС-а наглашавају да је Влада кориговала и податке о стварним резервама угља, али документ и даље обилује непотпуним и манипулативним подацима који не дају одговор на питање у чијем интересу је изградња другог блока ТЕ у Пљевљима.

Остатак саопштења МАНС-а преносимо у цјелости:

Влада је на сједници одржаној 18. маја ове године донијела одлуку о усвајању ДПП-а за ТЕ Пљевља, али уз плански документ није објавила Стратешку процјену утицаја (СЕА) на животну средину, која је требало да покаже стварне размјере утицаја нове ТЕ не само на животну средину, већ нарочито на здравље људи. Јавна расправа за ДПП и СЕА одржана је у мају прошле године, а Влада је плански документ усвојила на последњој сједници коју је одржала, прије него што су у њен састав ушли представници опозиције.

Кључни Владин аргумент да је изградња новог термоенергетског објекта потребна због дефицита електричне енергије сада је елиминисан из планског документа, што се вјероватно може довести у везу са оштрим критикама које је стручна и лаичка јавност упућивала с тим у вези. Црна Гора већ дуже нема проблем са дефицитом електричне енергије, посебно откако Комбинат алуминијума Подгорица, као највећи потрошач, набавља струју из окружења, а не од државне Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ).

Влада у усвојеном ДПП као разлоге за оправданост изградње нове ТЕ и даље наводи обезбјеђење енергетске независности државе, стабилност енергетског система и побољшање сигурности снабдијевања потрошача, али као основни сада додаје „регулисање емисије штетних гасова“. Међутим, остало је нејасно како се намјерава регулисати емисија штетних гасова, јер је још отворено питање да ли ће одвод димних гасова бити преко постојећег или новог димњака, односно преко расхладног торња, што је рјешење које стручњаци не препоручују због специфичне климе у пљеваљској котлини.

Поред тога, подаци о стварним резервама угља у пљеваљском басену су кориговани, па се умјесто ранијих 164 милиона тона експлоатационих резерви сада наводи 84 милиона тона. Међутим, и тај податак је манипулативан, јер се у базним студијама које су биле основ за израду ДПП помиње количина од 73 милиона тона, у коју су урачунате и економски исплативе и економски неисплативе резерве угља.

МАНС је раније израчунао да су стварне исплативе резерве угља у ужем пљеваљском на нивоу од око 50 милиона тона, па када се урачуна рад постојеће термоелектране, угља има довољно за око 20 година рада новог блока. Та пројекција је заснована на понуди чешке компаније Шкода Праха, која би градила блок снаге 254 МW, а оно што је посебно индикативно у усвојеном ДПП-у јесте чињеница да се отвара простор за градњу ТЕ снаге 220 до 300 МW, што значи да би за блок снаге 300 МW било потребно знатно више угља.

Такође, у усвојеном ДПП-у први пут је приказана процјена основних и повезаних улагања и то у износу од 424 милиона еура, од чега 366 милиона за изградњу другог блока, 30 милиона за транспорт и депоновање пепела и шљаке на депонију Шумани, 13 милиона за рекултивацију депоније Маљевац, за улагања у језеро Боровица 4,1 милиона, те за повезану инфраструктуру 10,7 милиона (за саобраћајну и енергетску инфраструктуру 6,3 милиона, за пејзажно уређење 4,1 милиона и око 300 хиљада за електронске комуникације).

Ипак, оно што је посебно фрапантно јесте да су трошкови изградње другог блока процијењени на бази идејних рјешења, па се у том смислу наводи да је „основа процјене добијање референтних почетних величина, на бази којих ће се градити модел финансирања будуће изградње, које је кроз адекватну техничко-технолошку документацију потребно верификовати и кориговати“.

Поред тога, иако се наводи да је за потребе ефикасног рада нове ТЕ потребно повезивање Рудника угља са ЕПЦГ или постојећом ТЕ, у укупне инвестиционе трошкове поново нигдје нијесу урачунати издаци за отварање нових рудокопа, трошкови експопријације и рекултивације по том основу, али ни улагања у постојећи блок или трошкови емисије угљен диоксида, што све указује да је Влада задржала крајње неозбиљан приступ према овом значајном инвестиционом пројекту, који може имати далекосежне последице по животну средину и грађане.

МАНС је раније израчунао да се укупни инвестициони трошкови за 40 година рада новог блока могу процијенити на преко милијарду еура, и то не рачунајући трошкове здравља и животне средине, које је реномирана међународна организација Греенпеаце још 2013. године процијенила на 2,5 милијарди еура.

Када се зна да ће све ове трошкове платити порески обвезници Црне Горе, веома забрињава однос Владе која наставља са активностима у вези реализације контроверзног пројекта, иако ни до данас није урађена права cost benefit анализа, која би показала да ли је пројекат изградње другог блока уопште исплатив, односно да ли струја произведена у новој ТЕ може за 40 година да отплати комплетну инвестицију.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: