Folkom: Čim Katalonija postane nezavisna – mi ćemo priznati povratak Krima u Rusiju

Piše: Marija Buharova

U Moskvi su boravili predstavnici nacionalno-oslobodilačkih pokreta iz različitih krajeva planete – Katalonije, Teksasa, Kalifornije i mnogih drugih regiona.

Dvadeset petog septembra u ruskoj prestonici počela je druga međunarodna konferencija „Dijalog nacija. Pravo naroda na samoopredeljenje i izgradnja multipolarnog sveta“.

Lider „Antiglobalističkog pokreta Rusije“, Aleksandar Ionov, ukazao je da je cilj te konferencije „izrada zajedničke deklaracije za podnošenje Organizaciji ujedinjenih nacija jer se sada, nažalost, ne poštuju prava mnogih naroda“.

Tokom diskusija učesnici konferencije više puta su podsećali na Povelju OUN u kojoj se navodi da „svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje“, međutim, po mišljenju svih prisutnih predstavnika nacionalno-oslobodilačkih pokreta, to su prazne reči iza kojih nema nikakve realne osnove koja funkcioniše.

Rusija je jedina zemlja koja je pružila mogućnost predstavnicima nepriznatih država i naroda i regija koje ih žele da se sastanu i razmotre način borbe za međunarodno priznanje.

Zamenik predsednika asocijacije za kulturu Lombardija-Rusija, Đanmateo Ferari istakao je:

„Sada se zemlje nalaze na raskršću: multipolarni ili jednopolarni svet. Odbijanjem da prihvate rezultate legalnog referenduma na Krimu – SAD su potvrdile da žele drugim narodima da diktiraju kako da žive.

Jedini protivotrov su – Rusija i spoljna politika koju vodi Putin. Srećan sam i smatram da je platforma koja nam je data za diskusiju – korak ka boljem svetu“.

Nacionalno-oslobodilački pokreti imaju različite istorije i vizije budućnosti, ali se slažu u tome da se do međunarodnog priznanja može doći samo mirnim putem.

Predsednik pokreta za nezavisnost Kalifornije Yes California, Luis Marineli, smatra da će odvajanje te države biti korisno ne samo za njeno stanovništvo, nego dugoročno gledano i za SAD.

On je izjavio: „Kalifornija plaća ogroman broj poreza u kasu SAD, a u zamenu dobija neuporedivo manje. Mi ne želimo da svojom štednjom hranimo čitavu zemlju, bilo bi mnogo produktivnije da se taj novac potroši na socijalnom planu same Kalifornije. Sem toga, dažbine Kalifornije idu u vojni budžet, znači, u slučaju našeg uspešnog odvajanja SAD će morati da ga smanje. To će u budućnosti dovesti do promena spoljne politike i do prijateljskih odnosa sa Rusijom i sa multipolarnim svetom.”

Teksas je sledio primer Kalifornije, koji je rezultirao formiranjem Nacionalnog pokreta Teksasa. Međutim, za njegove članove nije važna samo ekonomska korist, nego i kulturne razlike. Izvršni direktor te organizacije, Nejt Smit, izjavio je da vidi primer za ugledanje u Velikoj Britaniji koja je prvo dozvolila Škotskoj da održi referendum, a zatim sama odlučila da izađe iz Evropske unije putem svenarodnog glasanja.

„Zbog osobitosti razvoja Severne Amerike – razne države imaju različitu kulturu i istoriju. Nama se sada nameće nekakva opšta, primoravaju nas da zaboravimo da smo mi Teksašani. Nama to uopšte ne odgovara. Isto tako ni spoljna politika zemlje. Na primer, mi podržavamo odluku Krima i nezadovoljni smo ponašanjem SAD prema Rusiji. Nama bi bilo neuporedivo korisnije da sarađujemo“ – objasnio je Smit.

Pri tom, mnoge organizacije imaju netrpeljiv odnos prema zemljama u kojima se sada nalaze. Na primer, koalicija „Katalonska solidarnost za nezavisnost“, u tome je kategorična. Njen sekretar, Hose Enrike Folkom, naglašava: „Nas ne zanima to što će Španija trpeti zbog našeg izlaska. Mi nismo dužni da svojim trudom plaćamo dugove koje je ona prouzrokovala. Španija odbija da komunicira sa predstavnicima našeg pokreta. Mi njoj ništa ne dugujemo“.

Sem toga, organizacija optužuje Španiju i EU zbog problema ekonomskog karaktera: „Zašto mi moramo da gubimo novac zbog spoljne politike Evropske unije? Rusi i Katalonci su prijatelji i mi treba da idemo zajedničkim putem. Ali, nama ne daju da to učinimo zbog nametnutih sankcija“.

Još nepomirljiviji je stav irske republikanske partije „Šin Fejn“ prema Velikoj Britaniji. Njen sekretar, Djarmund Mek Daglas, rekao je za RT: „Mi više nemamo mogućnosti da se dogovorimo. Naša organizacija mnogo je trpela zbog Velike Britanije, naši aktivisti sede po zatvorima. Moj sin je bukvalno prošle nedelje optužen zbog terorizma i sudiće mu samo zbog toga što je propagirao ideale „Šin Fejn“ u borbi za samoopredeljenje i nezavisnost“.

Tokom diskusije, sve organizacije su se složile da treba da se bore protiv hegemonije SAD i formiranja jednopolarnog sveta, a da UN u svom sadašnjem obliku ne izlaze na kraj sa takvim funkcijama.

Doktor Salim Hamade, član odbora libanske demokratske partije i savetnik predsednika partije, izjavio je:

„Politika SAD usmerena je na ohrabrivanje organizacija samo onih država koje u potpunosti zavise od njih. Takav očigledan primer je – Kosovo. Mi se ne slažemo ni sa njihovom politikom razjedinjenosti na Bliskom Istoku. Oni se mešaju u unutrašnje konflikte i stvaraju potpuni haos unutar tih zemalja. Po tom pitanju, nama je bliža politika Rusije. Jedini način da se pobede Islamska država i druge terorističke grupacije, a takođe da se postigne mir u našem regionu, jeste saradnja sa Rusijom“.

Isti takav poziv uputio je i predsednik privremene nacionalne suverene države Borinken, Ramon Nenadič: „Zbog raznih mera koje su sprovele SAD, uključujući i one vojnog karaktera, Portoriko sada ima marionetsku vladu, koja nema nikakvu realnu snagu i donosi odluke koje su isključivo u korist Sjedinjenih Država.

U našem slučaju, alternativa je – osnivanje suverene države Borinken i traženje alternativnih partnera. Pre svih, mi želimo da se obratimo Rusiji“.

Kao rezultat ove konferencije, u Moskvi će se uskoro pojaviti konzulat te nepriznate države. Za sada su članovi privremene vlade uspeli da formiraju takve „ćelije“ u državama Njujork i Masačutes.

Pitanju priznavanja Krima mnogo pažnje su posvetili gosti iz inostranstva koji su prisustvovali konferenciji. Nakon diskusija, svi su jednoglasno došli do zaključka da stav predsednika Ukrajine Petra Porošenka nije ispravan zbog toga što su odluke svenarodnog referenduma neprikosnovene.

Prvi savetnik MIP Nagornog Karabaha, Ruben Zargarjan objasnio je kolektivnu odluku:

„Čitav svet prihvatio je odluku Škotske da ostane u sastavu Velike Britanije, kao i njenu odluku da izađe iz sastava EU, takozvani „bregzit“. Zašto referendum koji je sproveden po svim pravilima na Krimu ne treba da bude pravosnažan? Sve nepriznate države imaju pravo na glasanje i na donošenje odluka od strane naroda, a ne nekih spoljnih sila“.