Звјерска тортура и мучења у ЦБ Подгорица: Електро-шокери на гениталије, дављење, пребијање бејзбол палицама

Навлачење панцирних прслука на горњи дио тијела и пребијањем бејзбол палицама преко истих, ударање по табанима, употреба електро-шокера на више дјелова тијела, укључујући гениталије, дављење пластичном кесом, шамарање, репетирање пиштоља…

То пише у описима пријава мучења и изнуде признања тројице грађана који су за то оптужили полицију, саопштила је Акција за људска права (ХРА).

ХРА наводи да су пријаве поднијели Јован Грујичић, Бењамин Мугоша и М.Б.

„Акција за људска права (ХРА) скреће пажњу јавности да су сва тројица наводних учесника у предмету „бомбашки напади“ на локал Гранд и кућу Душка Голубовића (некадашњег службеника АНБ, сада Управе полиције), пријавили да су им службеници криминалистичке полиције у ЦБ Подгорица изнуђивали исказе примјењујући свирепе технике мучења. Описи истих детаља полицијске тортуре примјеном електрошокова у предјелу гениталија и бутина, као и ударања боксерским рукавицама и бејзбол палицама, уз пријетње убиством и пуштање гласне музике да заглуши крике, доприносе увјерљивости њихових тврдњи. Иако су сва три случаја мучења пријављена 26. маја, 28. маја, односно 4. јуна, и обезбијеђени су налази о повредама, надлежно Основно државно тужилаштво у Подгорици до данас није саопштило да је покренуло истрагу против било ког полицијског службеника, нити су подносиоци пријава обавијештени о радњама које тужилаштво предузима.

Како Основно државно тужилаштво у Подгорици и раније није спроводило дјелотворне истраге полицијске тортуре, упутили смо апел в.д. Врховног државног тужиоца Ивици Станковићу, да обезбиједи да се ове пријаве истраже хитно, темељно и непристрасно, у складу с европским стандардом. Истрага овог случаја заслужује посебну пажњу јер је Европски комитет за спрјечавање мучења (ЦПТ) у претходна два извјештаја о посјетама Црној Гори упозоравао на злостављање у црногорској полицији уз употребу електро-шокова, као и на то да је примјена злостављања прихваћена пракса међу криминалистичким инспекторима“, наводи се у саопштењу ХРА.

Додаје се да се ради о пријавама тортуре над Јованом Грујичићем, окривљеним за „бомбашке нападе“, Бењамином Мугошом, првобитно осумњиченим за учешће у тим нападима, и М. Б, који тврди да је мучењем био приморан да свједочи да су Мугоша и Грујичић у томе учествовали.

ХРА подсјећа да су начелник Центра безбједности Подгорица Милован Павићевић, начелник криминалистичке полиције у Подгорици Милош Вучинић, државни тужилац Мирослав Турковић и државна тужитељка Снежана Шишевић објавили су на конференцији за штампу 29. маја да је случај „бомбашких напада“ расвијетљен, тако што су као непосредне извршиоце означили Јована Грујичића и Бењамина Мугошу, без обзира на то што је Мугоша дан раније тужитељки Шишевић пријавио да је био подвргнут полицијској тортури и истрајавао у исказу да није могао да изврши та дјела јер се у исто вријеме налазио у затвору. Међутим, државно тужилаштво није провјерило да ли је Мугоша у вријеме напада био у затвору, већ је то утврдио суд, 1. јуна, када је одбио предлог тужилаштва да му се продужи притвор. Тек недавно је објављено да је кривична пријава против њега одбачена.

У овом случају је прво приведен наводни свједок, М.Б, у Тивту, 25. маја 2020. Њега су службеници ЦБ Тиват предали службеницима криминалистичке полиције ЦБ Подгорица, који су га одвели за Подгорицу и, према изјави коју је дао тужитељки Ромини Влаховић, психо-физички мучили цијели дан, да би му изнудили исказ да су Грујичић и Мугоша учествовали у „бомбашким нападима“, тако што је Мугоша возио аутомобил, а Грујићић постављао експлозив.

„Пријава М.Б. о изнуђивању исказа је увјерљива, јер су на њему забиљежени трагови повреда, а у међувремену је доказано и да је Мугошу пријавио без основа, јер овај није могао из затвора да изврши дјела за која је пријављен. ХРА се овим придружује захтјеву колеге Предрага Спасојевића из НВО Аутономни грађански покрет, који се већ јавно оглашавао поводом пријаве мучења М.Б., да се истрага пријављене полицијске тортуре над М.Б. спроведе хитно и темељно и да се и јавност обавијести о резултатима“, додаје ХРА.

Наводи се и да су припадници криминалистичке полиције наредног дана, 26. маја, у јутарњим часовима, из Специјалне психијатријске болнице (СПБ) у Доброти, одвели Јована Грујичића, пацијента те установе, за Подгорицу, гдје су га, према кривичној пријави коју је поднио његов отац, изјави мајке, и његовој пријави Омбудсману, такође звјерски мучили, у циљу изнуђивања исказа да је подметао експлозив док га је Бењамин Мугоша возио у оба наврата.

„Међутим, како је већ наглашено, у међувремену је утврђено да се у вријеме оба бомбашка напада Мугоша налазио у затвору и да никако није могао да вози Грујичића приликом извршења тих кривичних дјела, па и ова чињеница указује на то да је Грујичићево признање заправо било изнуђено. ХРА изражава посебну забринутост због тога што је Грујичић у вријеме хапшења морао да ужива посебну заштиту као психијатријски пацијент. Посебно је важно испитати наводе породице да је управа СПБ, мимо правила струке и уобичајеног поступања у сличним случајевима, Грујичићу ускратила прописану терапију и омогућила да га полиција одведе са лијечења у болници. Посебно забрињава и дио пријаве у којем се указује да је Грујичић одвраћен од тога да адвокат присуствује његовом саслушању у полицији и код тужиоца“, истичу из ХРА.

Отац Јована Грујичића је поднио кривичну пријаву због злостављања свог сина тужитељки Сузани Милић у Вишем државном тужилаштву у Подгорици, а Јован је то потврдио у исказу који је дао Основном државном тужиоцу 24. јуна. Међутим, он се и даље налази у истражном затвору. Нјему је судско вијеће на челу са судијом Гораном Ђуковићем 25. јуна продужило притвор због постојања основане сумње да је извршио кривична дјела, која је утемељена на његовом спорном признању и чињеници да је претходно осуђиван.

„Основана сумња се у овом случају заснива на његовом признању извршења дјела, које је он демантовао уз пријаву тортуре, и налазу вјештака да је он „могуће особа са видео снимка“, односно да се „не може искључити као могућа особа“, што не представља никакав поуздан доказ. ХРА сматра да је тако образложена процјена постојања основане сумње неутемељена, да је одлука о лишавању слободе у овом случају противна европском стандарду права на слободу личности, и надамо се да ће жалба против ове одлуке бити усвојена. Ово тим прије што је друго вијеће истог суда већ оцијенило његово признање као невјеродостојно“, додаје ХРА.

ХРА истиче да су забрињавајући описи свирепих техника мучења код све тројице, и забиљежени трагови повреда код М.Б. и Мугоше (док Грујичићев медицински налаз још није доступан), представљају „увјерљиве тврдње“ које је Основно државно тужилаштво обавезно да дјелотворно истражи, а то значи: хитно, непристрасно и темељно.

„Истичемо да се у овом случају на основу службених докумената зна ко су службеници ЦБ Подгорица који су учествовали у испитивању Грујичића. Ове документе је ХРА прослиједила г. Ивици Станковићу, в.д. ВДТ. Подсјећамо и на законску обавезу да полицијски службеници осумњичени за злостављање и мучење морају бити удаљени од обављања дужности за вријеме трајања кривичног поступка, а упозоравамо и на посебан ризик од утицаја на подносиоце пријава и свједоке. ХРА подсјећа на чињеницу да је ЦПТ у претходна два извјештаја о посјети Црној Гори, 2013. и 2017. године упозорио на пријаве неприхватљиве употребе „електро-шокера“ од стране службеника полиције, као и на то да је „примјена злостављања прихваћена пракса од стране криминалистичких инспектора“. Такође, ЦПТ је и у посљедњем извјештају указао на „нестандардне предмете“ – бејзбол палице и електричне каблове – које је пронашао управо у ЦБ Подгорица, који је и овом приликом наведен као локација на којој су жртве мучене. Упркос настојањима да директору Управе полиције благовремено укажемо на обавезу спречавања сваког злостављања, пријаве у овом случају указују на то да се са оваквом праксом ипак наставило.

Подсјећамо да су претходно и међународна тијела и државни органи Црне Горе утврдили недјелотворно поступање Основног државног тужилаштва у Подгорици у истрагама случајева полицијске тортуре (мучење пок. Александра Пејановића у тзв. „Бетоњерци“, у случају Орлов лет, у случају Милић и Никезић, у случају масовног пребијања у ЗИКС-у, у случајевима тортуре из октобра 2015. године над Мијом Мартиновићем, младићима у Златарској улици, новинарем Гојком Раичевићем). Упркос критика на рачун државног тужилаштва у Подгорици од стране Европског комитета за спречавање мучења (ЦПТ), мишљења Омбудсмана, одлука Уставног суда о недјелотворним истрагама, и пресуда Европског суда за људска права у предметима Никезић и Милић и Орлов лет, државно тужилаштво је у континуитету остало инертно и недовољно ефикасно у процесуирању случајева полицијске тортуре“, додаје се у саопштењу.

ХРА додаје да ће пратити и анализирати спровођење истраге у овом случају, тј. предузимање радњи надлежног државног тужилаштва, с посебним акцентом на хитност поступања, посебно имајући у виду потребу за неодложним документовањем и вјештачењем задобијених повреда и да ће ХРА пратити и поступање Управе полиције и МУП-ове Унутрашње контроле рада полиције, којима су ови случајеви такође пријављени.

Детаљни описи мучења

ХРА је доставила и описе мучења које преносимо интегрално.

Јован Грујичић (пријава оца Будимира):

„За вријеме боравка мог сина Јована у ЦБ Подгорица знам да је мој син био изложен начинима мучења, и то: навлачењем панцирних прслука на горњи дио тијела и пребијањем бејзбол палицама преко истих, ударање по табанима, употреба електро-шокера на гениталије, брадавице, уши, очне капке уз стално церекање „ми ћемо те оздравит“ упућено од најмање шест полицијских службеника Сектора криминалистичке полиције за крвне деликте, држање од стране четири инспектора за руке и ноге на столу, скинутог од паса на доље и … бејзбол палицом, након тога је услиједило више репетирања пиштоља уз пријетње и погрде, након тога … је Јована тјерао, измученог и имрцвареног, да хода на руке и ноге у просторији док је он истовремено покушавао Јована да јаше, истовремено правећи селфије са мобилним телефоном уз ријечи „свима ћу ово да пошаљем да виде какав си мангуп“. Напомињем да су задње двије методе сломиле Јована који је након тога њима рекао да ће све да призна и да потпише изјаве које су му дали, што је он и учинио. Након овог признања Јовану је запријећено да не смије тражити адвоката“.

М. Б:

„Након неких километар-два, полицијски службеник који је сједио са моје лијеве стране на задњем сједишту је отворио прозор и испалио 4-5 метака у вис у правцу брда. Појаснио бих да је памучна врећа коју су ми ставили на главу доста прозирна па сам могао да видим. Сва 4 полицијска службеника су имали панцире на којима је писало „Криминалистичка полиција“, кратко оружје и фантомке на глави, тако да су имали само прорезе за очи. У току вожње двојица су извадили пиштоље репетирали их и уперили у главу, говорећи више пута „Скрените негде са пута убите пичку“… све вријеме гласна музика … хоћеш ли музичку жељу, након чега је пустио „Нема више друга мог“… Након тога, 4 наведена полицијска службеника су у канцеларију донијели велики звучник, пустили музику до даске, како се не би чуло да вичем и зовем у помоћ због удараца које су ми касније задали. Након пуштања наведене музике, ова 4 наведена полицијска службеника су ме физички напала, тако што су ме двојица ударала песницама на којима су тада имали боксерске рукавице црне боје, у предјелу главе, односно горњег дијела главе. Након тога, ова 2 службеника која су ме ударала боксерским рукавицама у главу саопштила су ми да легнем на леђа и да исправим ноге, а што сам ја и учинио. Том приликом, док сам лежао на поду, ова друга два полицијска службеника су ми пришла, тако што је један од њих сјео на моја кољена, употребљавајући електрошок по бутинама, док ме други истовремено ударао снажно бејзбол палицом по ђоновима од патика, вјероватно како ми не би остале повреде. Ови ударци бејзбол палицом и употреба електрошока ме је баш бољела. Касније сам видио да су ми од употребе електрошока сагореле маље по бутинама. За све ово вријеме ова 4 полицијска службеника су била у наведеној канцеларији. Све је трајало неких сат времена. Док сам примао ударце у канцеларији викао сам, звао у помоћ, али ме нико није чуо јер је музика била изузетно гласна. Чим сам ушао у наведену канцеларију, односно док сам првобитно сједио на столици окренутој према зиду тражио сам полицијским службеницима да ми позову адвоката, на шта ми је један од њих одговорио „Избаци из главе адвоката, немаш никаква права, ми имамо сва овлашћења, можемо да радимо шта хоћемо, овдје смо ти адвокати ми, тужилац и судија, овдје ти не постоји адвокат“. Након тога су ме наведена 4 службеника извела кроз задњи паркинг, па смо ушли кроз друга врата у други дио зграде. Након тога су ме ови полицијски службеници, који су и даље на себи имали панцире и фантомке, увели у једну канцеларију, гдје су се налазила два полицијска инспектора, од којих сам једног гледао и раније, док сам другог први пут тада видио. Појаснио бих да се један полицијски инспектор у чију сам канцеларију тада доведен презива М, има дужу, увијену косу, док је други висине 1.80 м, мршав, сиједе косе, старости 50 година. Они су ме испитивали у вези догађаја из 2015. године, док сам био у затвору у Нјемачкој, тако да сам им саопштио да не знам ништа у вези тога. После неких 15-20 минута у канцеларију М. и његовог колеге су поново ушла она 4 полицијска службеника, такође са панцирима и фантомкама на глави и опет ме одвели у канцеларију у други дио зграде, гдје сам први пут био.

Том приликом ова четири полицијска злостављача су наставили тортуру надамном све до 21 час јер сам им на њихово инсистирање више пута поновио да ништа не знам у вези бацања неке експлозивне направе 2015. године од стране Бењамина и Зорана Мугоше, као и Јована Грујичића испред двије куће у Подгорици. Након тога у наведену канцеларију дошла су још 2 полицијска службеника која су на себи имала цивилну гардеробу и фантомке на глави. Том приликом ових 6 полицијских службеника су ме напали тако што су ме двојица боксерским рукавицама ударали по глави и тијелу, од којих удараца сам пао на леђа, па је један од њих док сам лежао на поду употребљавао електрошок у предијелу мојих гениталија док сам на себи имао тексас бермуде, док су ме остала три службеника, док сам на леђима лежао на поду, наизменично ударала шакама, односно отвореним длановима у предијелу лица и ногама у предијелу задњице, док сам покушавао да се помјерим са стране и подигнем са пода. Све вријеме у канцеларији је била гласна музика. Током злостављања ових 6 службеника су ми говорили ако не потврдим да су браћа Мугоша и Грујичић поставили експлозивну направу испред двије куће у Подгорици да ће ме бацити у море између Будве и Јаза, те да ће ме удавити и да нисам ни први ни последњи који је тако завршио. Такође, док сам лежао на поду, у овој канцеларији је један полицијски службеник извадио свој полни орган и рекао ми да ће уринирати по мени ако не потврдим наведено. Такође, док сам лежао по поду и док су ме ударали , ови полицијски службеници су ми скинули прозирну црну врећу са главе и ставили ми велику бијелу дебљу пластичну кесу и истом почели да ме даве, тако што су ме, док ми је кеса била на глави, давили и стезали ме за врат, којом приликом сам се гушио. Дакле, када сам успио да ухватим дах, полицајци су ми скидали ову бијелу кесу, па опет стављали и гушили ме, а што су учинили више пута. Не могу се више ни сјетити што су ми радили, јер је то трајало од 8 до 22 часова. Након тога, ови полицајци су угасили музику и дали ми да прочитам више пута записник о наводном узимању моје изјаве, коју нисам дао, говорећи ми да је добро научим напамет, како не бих нешто другачије рекао код тужиоца. Дакле, ја сам из наведених разлога ову своју лажну изјаву прочитао више пута. Након тога, ових шест полицијских службеника су ми саопштила да потпишем ову своју изјаву, при чему су ме отвореним шакама ударали у предјелу лица и употребљавали електрошок на мом тијелу, а што сам ја учинио, јер сам био принуђен на то из наведених разлога. Прије него што су ме одвели код надлежног државног тужиоца у Подгорици, ових 6 полицијских службеника су ми саопштила да све што сам наводно навео у полицији поновим код тужиоца, јер ако не поновим и тужилац им врати моју изјаву наводно дату у полицији да ће ме повести на Ћемовско поље, гдје ћу бити малтретиран и тучен, те да ће довести и моју дјевојку …, коју ће такође малтретирати и тући на Ћемовском пољу. … Све су ми ово полицијски службеници говорили и тукли ме, како би од мене изнудили исказ дана 25.05.2020. године, који сам дао пред државним тужиоцем у Подгорици. Дакле, мој исказ пред државним тужиоцем је лажан, јер сам доживио злостављање, мучење и тортуру од стране 6 наведених полицијских службеника у Подгорици. Такође, поолицијски службеници су ми пријетили да ми не падне напамет да их пријавим због наведеног злостављања, мучења и тортуре јер ће сљедећи пут лично за мене доћи у Тиват и убити ме. Додао бих да је један од полицијских службеника написао опроштајно писмо у моје име, а које је у моје име упућено мојој породици, гдје је навео стихове неке пјесме, мислећи на моју дјевојку и слично. Претпостављам да је овим писмом хтио да ме уплаши, како бих помислио да ће ме они убити, а писмо послати мојој породици као да сам наводно извршио самоубиство. Такође, један од ових полицијских службеника, који је за себе говорио да је главни шеф осталима, а и којег су други ословљавали са „главни, шефе“ ми је рекао да код државног тужиоца потврдим све што сам навео у својој наводној изјави у полицији, коју сам потписао под принудом, јер ће ме у противном повести на Ћемовско поље, гдје ће ме мучити и убити. Након тога, ја сам дао исказ пред државним тужиоцем у Подгорици, а који је лажан јер ме је било страх од полиције, као и од лица које ам лажно представио као извршиоце и саучеснике. Међутим, ја се сада више и не сјећам шта сам рекао код тужиоца, јер сам тада то запамтио, пошто сам у полицији више пута прочитао ту своју наводну изјаву. Читавог дана нисам ништа јео, тако да сам био баш исцрпљен. Коначно, ја сам од задобијених удараца задобио тјелесне повреде у предјелу тијела, а и главе.“

Бењамин Мугоша:

„Желим да кажем да сам у ЦБ био малтретиран физички од стране маскираних полицајаца који су имали фантомке на главама, који су били обучени у полицијску униформу, тачније доље су имали фармерке, а горе неке прслуке црне са неком опремом, а на леђима им је писало „криминалистичка полиција“. Ја та лица никако не бих могао препознати, обзиром да су били маскирани и да нисам видио како изгледају. Захтијевали су од мене да се окренем ка зиду, затим су ми ставили двије фантомке на главу и неким лифтом сам се возио, а затим су ме увели у неку просторију гдје су ме сјели на столицу, а затим почели да ме бију и вријеђају. Мислим да сам у тој просторији провео нешто око 20-ак минута, а док сам био у истој готово сво вријеме су ме ударали. Сјели су ме доље, онда ме неко од њих ударио по табанима са неким тврдим предметом, али ја нисам могао да видим са чим, а за то вријеме су ме остали шамарали и ударали песницама и не знам да ли су са још нечим по глави и тијелу. Тражили су од мене да кажем ко је мени и Грујичићу наредио да извршимо предметна кривична дјела. … Задобио сам велики број удараца, сигурно су ме сто пута ударили и то свуда по тијелу, лицу и глави. Осим тога, поред уши су ми репетирали пиштољ и то више пута. Страх ме због овога што сам испричао али ја сам ово морао рећи.“

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: