Централна банка (ЦБЦГ), којом руководи гувернер Радоје Жугић, у децембру прошле године банкама је омогућила да из основног капитала искључе цјелокупни износ губитка (100 одсто) по основу пада вриједности обвезница у које су уложиле новац, како због тог пада и тиме свог основног капитала не би морале да извоје додатни новац за докапитализацију, преносе “Вијести” од извора упућених у дешавања на финансијском тржишту.
Из ЦБЦГ се у доношењу ове одлуке позивају на праксу ЕУ и наводе “Вијести” да ову олакшицу користи сада пет банака.
Министар финансија Александар Дамјановић питао је гувернера за оправданост те одлуке, док незванични саговорници “Вијести” тврде да им је нејасно зашто банке добијају ту повластицу, кад су прошлу годину завршиле са око 85 милиона добити.
Савјет ЦБЦГ је ту Одлуку о привременим мјерама за ублажавање негативних утицаја епидемије заразне болести Цовид-19 и ситуације у Украјини на финансијски систем донио на сједници 5. децембра прошле године. Тада је дато штуро саопштење у вези ове одлуке.
Комерцијалне банке, њих 11, су према прелиминарним подацима ЦБЦГ на крају децембра прошле године пословале са добитком од 85,7 милиона евра, што је за 34 милиона више него годину раније кад су банке имале добит од 51,7 милиона.
Пад вриједности обвезница
”Одлука важи до краја јуна ове године и доминантно се ради о вредновању обвезница. Упоређује се вриједност на 24. 2. 2022. (почетак рата у Украјини) и вриједност на дан када се ради обрачун капитала у некој банци. Укупно, гледајући све банке, вриједност обвезница је пала за више од 100 милиона за годину дана (од посљедњег квартала 2021. до посљедњег квартала 2022.)”.
Он је навео да је ова одлука донесена доминантно због неколико банака које су имале велику изложеност капитала, односно да је велика изложеност кроз обвезнице довела до обавезе да се докапитализују.
”Овом одлуком је та обавеза избјегнута, јер пад вриједности обвезница не третирају као пад регулаторног капитала. Иако се и банке и ЦБЦГ хвале финансијском стабилношћу, упитно је у којој мјери су банке капитализоване. Упитно је каква им је адекватност капитала и колико су изложене у односу на капитал. Ако њима, са преко 80 милиона добити у прошлој години треба једна оваква мјера, онда ЦБЦГ треба да објасни шта није у реду. Ово посебно добија на значају кад са друге стране имамо “мртво” кредитирање и неких милијарду и по депозита који су неискоришћени и са мизерном каматом за депоненте”, наводи извор “Вијести”.
Из ЦБЦГ је званично речено да иако се мјерама које су предузете у периоду након избијања епидемије, успјешно управљало ефектима кризе изазване епидемијом, констатовано је да одређене рањивости система и даље постоје због повећаног нивоа волатилности (распон и брзина кретања цијена на берзи) на финансијским тржиштима узрокованих епидемијом, који заједно са неизвјесношц́у због ситуације у Украјини доводе до настанка нереализованих губитака по основу поновног вредновања финансијских инструмената расположивих за продају утврђених у складу са МСФИ 9, који су укључени у укупни остали резултат.
Анализа
Како су објаснили, ЦБЦГ је прије усвајања ових привремених мјера анализирала утицаја негативних ефеката пада тржишне цијене хартија од вриједности које банке имају у својим портфолијима на адекватност капитала
”Како доминантан дио портфолија хартија од вриједности банака чине црногорске еурообвезнице, циљ анализе је био да утврди ефекте пада њихових цијена, са једне стране, као и ефекте истих, односно сличних кретања у остатку портфолија хартија од вриједности, са друге стране. Анализа је указала да се од средине првог квартала (јануар-март) 2022. године дешавају озбиљни поремећаји на финансијским тржиштима који за посљедицу имају готово константни пад цијена, што долази до изражаја код црногорских еурообвезница. Највећи пад цијене црногорских еурообвезница биљежи се од момента избијања рата у Украјини, тако да цијене достижу своје минималне вриједности и производе негативне ефекте на финансијске позиције банака које их имају у свом портфолију”, навели су из ЦБЦГ, која је најприје у марту прошле године донијела ову одлуке гдје је омогућила да се искњижи 70 одсто губитака по основу пада вриједности обвезница.
Ако банкама, са преко 80 милиона добити у прошлој години треба једна оваква мјера, онда ЦБЦГ треба да објасни шта није у реду. Ово посебно добија на значају кад са друге стране имамо “мртво” кредитирање и неких милијарду и по депозита који су неискоришћени и са мизерном каматом за депоненте”.
Из ЦБЦГ су казали да се слично рјешење примјењује у државама ЕУ као одговор на пендемију коронавируса.
”Циљ одлуке, као и регулативе ЕУ, био је да се ублажи значајан негативан утицај волатилности тржишта инструмената јавног дуга, током пандемије, као и ситуације у Украјини, на регулаторни капитал банака и на тај начин на њихов капацитет да одобравају кредите. У складу са тим, изложеност банака по основу улагања у државне црногорске обвезнице, у периоду од 30. 6. 2022. године, кад је отпочела примјена одлуке, па до краја 2022. године повећана је са 585 милиона на 643 милиона, односно за 58 милиона”, казали су из ЦБЦГ.
Појаснили су да нереализовани губици за вредновања финансијских средстава по фер вриједности кроз укупни остали резултат представљају ставку која умањује основни капитал, због чега је урађена анализа кретања коефицијената адекватности капитала које би банке оствариле ако се ова одлука не би примјењивала. Резултат анализе на дан почетка примјене привремених мјера (30. 6. 2022.) показао је да двије банке не би испуњавале све регулаторне захтјеве за капиталом.
”Имајући у виду мјере предузете у периоду од почетка примјене привремене регулативе, извршена анализа утицаја нереализованих губитака на ниво регулаторног капитала и адекватност капитала, на нивоу система и свих појединачних банака, са подацима на дан 31. 3. 2023. године, показала је да би адекватност капитала свих банака појединачно, као и система као цјелине, била изнад регулаторно прописаних захтјева чак и у случају да банке не примјењују наведе ставке привремене регулативе. На крају марта ове године пет банака примјењује наведене одредбе привремених мјера”, казали су у ЦБЦГ.
Дамјановић писао Жугићу
У вези са овом одлуком од Жугића је тражио појашњење министар финансија Александар Дамјановић. “Вијести” имају увид у тај допис.
Он је казао да уважавајући спремност банака да понесу дио терета на почетку пандемије, тај ресор занимају економски разлози за доношење ове одлуке.
”Имајући у виду да је прошло готово пет мјесеци од примјене ове одлуке, молимо за информацију о њеној оправданости, односно, да ли примјери из праксе оправдавају овај вид подршке. С тим у вези, пожељно је да добијемо мјерљиве податке, односно нумерички приказ ефеката овог прописа. Поменуто посебно добија на значају када се има у виду да званични подаци о пословању банака показују високе профите и стабилност финансијског система”, навео је Дамјановић.
Он је навео да кризна дешавања истовремено погађају грађане и привреду и да у дијелу надлежности ЦБЦГ, вјерују да се може утицати на динамику кредитне активности банака и јачати привредна активности.
”Сходно комерцијалном карактеру наших банака, оне се морају окренути програмима подршке грађанима и привреди. Улагање у дужничке хартије од вриједности се показао као привлачнији пословни модел у претходном периоду, што је додатан мотив да се примјена одлуке адекватније представи јавности. Имајући у виду да Влада не искључује могућност задужења на домаћем тржишту, што може укључити и домаћа физичка лица, очекујемо подршку ваше институције”, рекао је Дамјановић.
Он је додао да је у складу са важећом међународном праксом, важно да комерцијалне банке буду партнери у овом процесу, што укључује правилно информисање клијената и објективан приказ предности и недостатака штедње и/ или улагања у хартије од вриједности.
Гдје год, Ваш одлазак неће недостајати образовном систему у Црној Гори, напротив”.
Извор: Вијести
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Je li moguće da ovo govno još smrdi nezakonito u fotelji guvernera?