Зрнову стављају ореол, Ђуришић у сенци: Битка за душу Црне Горе
1 min read
Фото: Принтскрин мреже
Када се у савременом дискурсу Црне Горе помене име Павла Ђуришића, готово да се по инерцији активира механизам осуде. Насупрот томе, Крсто Зрнов Поповић – некадашњи комита, а затим колаборант са италијанским окупаторима – у последње време добија готово митски статус у неким политичким и квазихисториографским круговима. Та дијаметрална супротност третмана двојице актера Другог светског рата отвара кључно питање: на основу чега се у Црној Гори данас прави разлика између “издајника” и “хероја”?
Ко је био Крсто Зрнов?
Крсто Зрнов Поповић, командант тзв. Ловћенске бригаде, директно је сарађивао са италијанском окупационом управом. Његова „Зеленашка војска“ била је инструмент контроле, застрашивања и понекад прогона сопственог народа. Ипак, поједини савремени политичари, попут Новака Аџића из Црногорске европске партије, покушавају да га представе као заштитника народа, негирајући његов колаборационизам, па чак и називајући га невиним:
“Крсто Зрнов колаборирао је са окупатором, али издајник био није”, изјавио је Аџић, док паралелно о Павлу Ђуришићу каже да је “клао и убијао”.
Запањујућа је та реторика – признање сарадње с окупатором, али уз експресну моралну амнестију. Све то док се Павлу Ђуришићу не опрашта ни један сегмент сложеног историјског контекста, па ни чињеница да је био командант војске признате стране у сукобу – краљевске.
Ђуришић као вечити осуђеник
С друге стране, Павле Ђуришић остаје симбол црногорског “непожељног наратива”. Свештеник Огњен Фемић о томе пише:
„И даље се суди четницима. По суду којим се сад осуђује митрополит, види се каквим је судом суђен Павле Ђуришић. Сва неправда тог суда сада је пред очима јавности.“
Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, који је Ђуришића назвао “великим јунаком непобједивог карактера”, доживео је готово линч у делу јавности и медија. Отац Гојко Перовић, када је у емисији Петра Комненића говорио афирмативно о Павлу Ђуришићу, такође је дочекан на нож. Поставља се питање: коме смета истина о сложености Павловог пута?
Тако нам је ,када нам је историју писао Ћопави и комунисти. Ћутали се а и крила права истина о четничком покрету. Који је једина војска била и да ње није било Срби би били истријебљени. Треба ли бити паметан па знати да се цијели рат водио тамо ђе је већински Србски живаљ. Босна ,Србија и ЦГ. Да је 90% изгинулих било Срби . Од тога бар пола су побили комунисти а пола Њемци и Италијани. Јаме по ЦГ. Су пунили Србима ,комунисти и муслимани ханџар дивизије. И нови Монтенигрини су наслеђе Ћопавог који је измислио Црногорску нацију да и у миру завади Србе. И успјели му је је Монтенигрини више мрзе Србе од усташа а Хрвати и муслимани Бошњаци су им род рођени.