• Изабрано
• Издвојено
• Култура

Зорка Чордашевић: Кренули су Обилићи

2 године ‎ ИН4С

Косовски божури, слика

Кренули су Обилићи
Са четири стране свијета,
Свету земљу да одбране
Гдје црвени Божур цвјета.

Вуче их крвави Божур,
Предака ране их боле,
Млијеко их мајке заклело
Да Косово бране и воле.

Стасали ждрали нејаки –
Богдан их зове, старина:
„Не дајте земљу, синови,
Косово наша је светиња!“

Бесмртним вођени Лазаром,
Чује се химна Савина,
Шири се, шири Косовом
Заклетва сваког Србина.

Црни се Ђорђе спремио,
Лице му црње од ноћи:
„Станите силе, туђини ,
Нема вам више помоћи!“

Стрпљење кад врисне у нама
И правде се дигну вихори,
И мртви од вас јачи смо,
„Нема вам спаса, злотвори!“

Нећемо некрст носити,
Крста и вјеру не дамо,
Косово вид нам очињи,
Зјеница кроз коју гледамо.

Овдје су наши Божури
И рука лијепог Дамјана,
Косово крв нам румена
Протиче нашим венама.

Овдје је лоза и грожђе
Богате наше љетине,
Овдје су наше иконе,
Српскоме роду светиње.

Ту ће се вино точити,
Видовдан свети славити,
Свадбено коло водити
И српска вјера ширити.

Устало Српство на ноге,
Образ и вјеру да бране,
Под крсташ стали крвави,
Боле их предака ране.

Казаће свијету бездушном
Да с нама није готово,
Српско је било и биће –
Живјело Српско Косово!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: