ИН4С

ИН4С портал

Зоран Јелић, полицајац 124251: Како је Србија пендреком испратила руске ходочаснике

1 min read

Зоран Јелић

У хладу Голије, у селу Војнићи, родио се Зоран Јелић – човјек који је постао симбол нечега што српски народ тешко може и жели да разумије. Полицајац по служби, Србин по роду – али, како живот покаже, не и по дјелу.

Видовдан 2015: Ходочашће прекинуто пендреком

На Видовдан 2015. године, на простору Рашке области, одиграо се догађај који треба да служи као опомена – како се никад више не би поновио. Група руских ходочасника, предвођена професором Иљом Числовим — преводиоцем, професором Академије словенске културе у Москви, предсједником Друштва руско-српског пријатељства и искреним пријатељем српског народа — заустављена је недалеко од Новог Пазара и враћена назад на територију Косова и Метохије, под пријетњом пендрека и привођења.

У аутобусу пуном тинејџера — полазника московске богословије — поред аутора овог текста, Иље Числова, свештеника оца Сергеја, директора Богословије у Москви, монахиње из манастира Дуга, био је и колега новинар Миленко Мишко Јовановић. Числов је претходно говорио на свечаној академији уочи Видовдана, испред манастира Грачаница, а на сам празник присуствовао молитви на Газиместану, гдје је обиљежена 626. годишњица Косовске битке.

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v80), quality = 100

Група је затим кренула пут Рашке, с намјером да преко уже Србије напусти простор Косова и Метохије, не признајући — као ни држава Србија — било какву границу унутар сопствене територије. За чудо, никаквих проблема није било са тзв. косовском полицијом. Иако су два пута заустављани и легитимисани, све је протекло без инцидената.

Проблеми су почели тек надомак Новог Пазара, када је аутобус зауставио полицајац који се представио као Зоран Јелић, број значке 124251.

— Баш ме брига што је Видовдан — рекао је полицајац Јелић.

Захтијевао је да се аутобус одмах врати на Косово, „на редован прелаз“, иако је било јасно да ће на том прелазу тзв. косовска полиција затражити визе, што би значило хапшење и депортацију.

Гојко Раичевић, уредник ИН4С портала, покушао је да објасни ситуацију и укаже на опасност и апсурдност захтјева. Узалуд. Јелић није хтио да чује. Пријетио је привођењем свих путника, потезао пендрак, гурао Раичевића — све као да се ради о насилницима, а не о ходочасницима. Тек захваљујући разуму његових колега, отворено насиље је избјегнуто.

На жалост мог националног и сваког другог бића, тога дана је Јелић био држава Србија — записао је касније Раичевић.

Аутобус са ходочасницима био је принуђен да се врати преко „границе“ и потражи други, алтернативни прелаз.

У Србији сам увек имао само пријатеље, а ако сам био омрзнут, било је то од несрба и антисрба, оних којима је сметала подршка коју сам пружао праведној борби српског народа„, говорио је Числов.

Нека овај текст буде подсјетник и опомена. Иљу Числова, иако га више нема, памтиће Срби као свога — по преводима, по борби коју је водио, по несебичном пријатељству које је гајио према српском народу.

А по чему ће Зорана Јелића упамтити!?

<

Прочитајте ЈОШ:

Албанци пустили, Срби малтретирали руске ходочаснике

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Зоран Јелић, полицајац 124251: Како је Србија пендреком испратила руске ходочаснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *





Изаберите једну или више листи:

Ову пријаву је могуће отказати било кад!