Зографови стрипови у Музеју Југославије

На сталној поставци у Музеју Југославије публика често среће интервенције које их изненађују. Овога пута, и то од данас, новина су стрипови Саше Ракезића – Александра Зографа, а реч је о програму који се одвија у склопу обележавања 75 година од краја Другог светског рата.

Као полазну тачку за настанак радова аутор користи шестоаприлско бомбардовање Београда 1941. године, истражујући и овом приликом личне наративе и стављајући у фокус, како наводи, „малог човека”. Грађу за своје радове овај познати аутор најчешће проналази на бувљим пијацама, у сусрету с одбаченим личним и породичним предметима. Овим поступком ставља себе, како наводи у видеу насталом поводом поменуте интервенције и доступном на музејском јутјуб каналу, у позицију „медијатора између јавности и сметлишта историје”.

Управо то је био и пут проналаска грађе која се тиче и нашег листа – на бувљој пијаци у Панчеву наишао је и на неколико предратних бројева „Политике”, међу којима је и примерак од 6. априла 1941. који је инспирисао настанак првог од два изложена стрипа.

– Забележено је да су прве бомбе почеле да падају на Београд у 6.30 изјутра, а негде сам нашао податак да су колпортери, који су продавали дневне новине на улици, долазили да преузму примерке нешто пре тога, па је то вероватно био начин на који је сачуван примерак који је дошао до мене. С обзиром на то да је приликом бомбардовања прекинута не само дистрибуција већ и излазак листа, који ће бити обновљен након ослобођења 1944, чинило ми се да тај примерак, којег већина читалаца заправо никада није прочитала, крије у себи наговештај наступајуће катастрофа – објашњава Зограф.

У другом стрипу, под називом „Бележница једног скаута” (оба првобитно објављена у недељнику „Време”), како би из угла грађана описао доживљај 6. априла 1941. и дана који следе, Ракезић као полазну тачку користи дневник једног тинејџера:

– Драгоцен извор информација о начину на који је цивилно становништво доживело 6. април 1941. представљају личне белешке које су иза себе оставили савременици. Мој извор био је дневник једног тинејџера, пасионираног скаута, који је ситуацију посматрао из мање формалног угла.

Ову занимљиву интервенцију на сталној поставци прати и ауторски текст уметника „Мала породична историја”, који ће бити први пут објављен на сајту музеја, а у којем Ракезић реконструише догађаје из живота чланова своје породице, смештајући их у историјски и политички контекст Другог светског рата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: