Зоговић: Харадинај да размишља о данима када ће вратити отето, а не о новим отимањима
1 min read
Милун Зоговић
„Рамушу Харадинају би било паметније да почне размишљати да долазе дани када ће морати да враћа отето, а не да се заноси новим отимањима“, поручио је посланик Демократског фронта Милун Зоговић.
„Када на превоју Чакор на топографској карти путним правцем према Пећи поставите лењир, јасно се види да је тијеснац „Котлови“, гдје се налази граница, између привремено окупиране јужне српске покрајине и Црне Горе, од превоја Чакор удаљена 4200 метара ваздушне линије. Мило Ђукановић, Душко Марковић и Рамуш Харадинај не могу помјерати границе. Ма колико да се воле, поштују и раде за исте газде. Не прихватамо никакве њихове игре око и без граница! Чакор је обиљежио један дио мог раног дјетињства. Дјед и баба по мајци, издизали су љети у планину, а ми навраћали да их обилазимо, када год је било прилике. Ту је био и први одмор, други код Патријаршије, када би кривудавим прашњавим путем путовали за Пећ, готово на недељном нивоу. Дјед и баба су одавно заминули за планинама, а однедавно су им се придружили ујак и мајка“, наводи се у реаговању достављеном редакцији.
Издигли су овог пута горе негдје изнад Чакора. Који је увијек био и остао ту, а и ми смо ту, увијек спремни да га бранимо и одбранимо од сваког ко би да отима. Прошлост и будућност омеђени су нам том планином, као највећим завјетом према прецима и највећом обавезом према потомцима.
Полимље је и онако нераздвојно повезано са Метохијом и Високим Дечанима. Црква је била једини преживјели чувар српске средњовјековне државне традиције. Осјећање и казивање да с оне стране планина постоји здање Српског царства, гријали су мисао о старој слави и величини, као доказ да није било од искона турско, него наше. Ево неколико живих чињеница.
„Величани су одлазили да косе манастирске ливаде све док су их Арнаути спријечили, што је био траг Велике, као дечанског посједа по краљевој повељи. Стари српски род Раденовићи, није кидао везе са манастиром. Неки наши преци су тамо у служби и одбрани Манастира уложили животе“, саопштио је Зоговић.
Ослобођење граница у Метохији и насељавање становника из Црне Горе представља велики историјски процес. Из тога је извођено и питање пута живота не само за насељенике него и читаву област, па и шири државни интерес. Колски пут Андријевица – Пећ, као и друге путеве предузела је окупациона власт од 1916. године. Радили су заробљеници Руси, Румуни, Италијани, пописано је сво радно способно становништво, а мјесне власти су прикупљале радну снагу. Послије рата настављено је грађење пута под тешким условима. У јесен 1924. пут није био завршен, када је краљ Александар у Пећи присуствовао устоличењу патријарха и одржао здравицу „из пехара цара Душана“; Септембар 1925. је вријеме када је краљ походио Метохију и Црну Гору изграђеним путем од Метохије.
Присуство краља Југославије на коти Чакора 1849. м (вишој за 91 м од Ловћена) доживљено је као освјетљење тамног вилајета. О томе је доста писано и други говоре. У Виском Дечанима краљ је упалио двије свијеће, које је, по предању излила кнегиња Милица и оставила поред олатара да их упали освјетник Косова. Пјесом „Двије свијеће“; говорио је Трифун Ђукић.
„Означено је ново доба ослобођења и уједињења у велику домовину. Од Андријевице до Пећи је 76 км а од Мурине шесдесетак километара, оним често „завејаним“ путем Мурино-Чакор-Пећ. Рамуш, Мило и Душко, не могу се погађати око Чакора, нити њиме поравнавати рачуне. Чакор није на продају. Још мање се Чакор да отети и прихватити оног коме никада припадао није. Зна то Рамуш Харадинај одлично, али питање је да ли је то јасно Марковићу и Ђукановићу. Биће да није, чим Рамуш толико на њих рачуна“, закључио је посланик ДФ Милун Зоговић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Зоговић(ДФ) би да брани Чакор,а српска дјеца за разлику од осталих вршњака у НДЦГ немају уџбеника на матерњем,српском језику.
Класика,за прво не сносиш никакву одговорност јер је прича таквог карактера да не повлачи консеквенце осим оне моралног типа док у вези другог нешто мораш да радиш и за (не)учињено сносиш одговорност.
Зато се ДФовци око Чакора поломише иако их око тога реално нико ништа не пита.
bravo Zogovicu, casno koleno!
Ziveo!
???
Komljeni je konačno u bujici najgorih laži, falsifikata i patološke mržnje konačno nehotice rekao nešto što je istina, a to je da Čakor ne pripada ni Montenigerima ni Šiptarima.
Komlene, Blentovene, znamo da volite Haradinaja i da bi, samo kad biste mogli, radili isto ono što je on radio, ali želja će vas biti, ološu! Zogoviću zamjeram jer on u ovom tekstu insistira na nekakvom „vraćanju imovine“ kao da je Haradinaj neki sitni lupež, a ne bestijalni koljač, silovatelj i narko-diler.
Blentovene, „drveni advokatu“ koljača djece Haradinaja, prošetaj malo do Dobrote, tamo ti je mjesto!
Zogu nemoj nas ti braniti. Idi ti u šumu da nabereš drva.
Ne znam pamtiš li, nekad su šegači drva bili šiptari sa Kosova, a vlasnici kuća u starom gradu u Budvi su bili beograđani. Ovih dana se spremaju drva za zimu i nema palice koju nijesu išegali i iscijepali srbi, potpuno su preuzeli od kosovara ‘unosni’ posao šeganja drva:) Istovremeno, kosovski biznismeni grade hotele po Budvi. “Ko bi gore sad je dolje…“ Za taj civilizacijski sunovrat srbi najviše treba da zahvale svom rukovodstvu, od Sloba slobode do Mande:) Slobo ih je ostavio bez kapitalnih dobara, a Manda im je posle dao šegu u ruke:)
Комлене, Комлене, тај отров који сипаш са прстохватом ироније… Буди спреман да га једног дана испијеш на екс.. You know, what goes around, comes around..
Dosta toga sto si rekao je istina ali je adresa pogresna. Obrati se Srbiji. Oni su izgubili, predali, prodali Kosovo.
Čakor ne pripada ni crnogorcima ni Haradinaju. Čakor, kao i ostale crnogorske planine, danas pripadaju međedima, divljim svinjama, lisicama, srnama a i divljim psima koji su se odnekud pojavili. Ljudi više tamo nema. Imanja su zarasla u šumu i danas se ne može prepoznati ni đe su bila.
Ovaj Zogović bi sigurno dobro prošao na partijskim izborima u NSD, kad bi se rukovodstvo stranke usudilo da ih organizuje:)
Новак Вујачић овако записа: ЧАКОР ЈЕ ЧУДЕСНА ПЛАНИНА МЕСТО ГДЕ СЕ РАЂАЈУ ЗОРА И СЛОБОДА, ПЕСМА, ЉУБАВ И БОЛ ! Своју причу о тој чудесној планини исприча ми Величанин Драгољуб Дашо Пауновић:
„Чакор и Велика са околином и немиром у души њихових житеља који се увијек присећају КРВОЛОЧНО БЕЗДУШНЕ РУЉЕ -ИЗДАЈНИКА из окружења сврстаних у злочиначке дивизије „Принц Еуген“ и „Скендербег“, који су за непуна два сата 28. јула 1944. године само у Велици на најсвирепији начин поморили око 500 недужне дјеце, жена и стараца. Тога дана јечала су чакорска брда и долине, од дјечије писке и јаука, тако да је и станац камен морао проплакати. Умукле су биле и горе и воде, живот застао, тајац……На Чакору су и КОСТИ НАШИХ СЛАВНИХ ПРЕДАКА УЗИДАНЕ У СЛОБОДУ (коју данас уновчисте). Чакор и Величани знају и чувају гроб непознатог српског војника који је свој пут завршио баш на Чакору 1915. године приликом повлачења српске војске. Пјесник, писац и новинар Дарко Јововић о Чакору пише: „Ој Чакоре наш прозоре, од свијета, од Србије и Космета, и од славне Црне Горе позлати нам разговоре!“
А Величани добро знају да Чакор често зна да покаже праве ћуди. Како и раније, тако и сада, Албанци би хтјели да помјере ту стару вјековну границу и из Котлова је изнесу на Чакор, мислећи да су ту добродошли и да ће им Величани испуниту ту њихову жељу. А узимањем тог дијела територије било би исто као да би нам неко узео дио тијела. Добро они треба да знају да ни ратови ни сва крвава рушења овог краја нијесу уништили дух наше Велике и Величана, Новшића и Новшићана са околином. На нашем високом Чакору осјећате да звоне воде и горе, јер тако је то Господ хтио, а звоњава та силна пуна је неког зова и бола исконског. И, нека свако зна, што је олтар за цркву то је Чакор за Велику и Новшиће –закључује и поручује Пауновић.
Eno ti je kolega Bogićević u Čačku pravio proslavu oslobođenje tog grada 1941. na koju mu niko nije došao.
Hoćeš li nam boga ti ispričati neđe kako ste to hjeli da rušite Đukanovića, ti i tvoji četnici? Sad je suđenje završeno, mogla bi otvoriti dušu.
Ne s.ri.
Иако би силно желела да ти испуним жељу, на ову тему могу да ти испричам искључиво оно што знам и за чега имам доказе, тј. могу да ти испричам како су твоје колеге ЈОВАНОВИЋ ВУКОСАВ и РАДИНОВИЋ РАДОВАН, пред СДТ у Подгорици изјавили како је све ово „ИГРАНКА“ САШЕ ЧАЂЕНОВИЋА одрађена под његовом диригентском палицом, како су све радили по његовој директиви без икаквих сазнања о Бранки Милић као „криминалцу“ пошто терориста нисам, чак ни у покушају, те је у толико „ИСТИНИТ“ ИСКАЗ МУЧЕНИКА САШЕ ЧАЂЕНОВИЋА ДА ЈЕ ОН ПОСТУПИО ПО КРИВИЧНОЈ ПРИЈАВИ УПРАВЕ ПОЛИЦИЈЕ, чији су службеници Специјалног полицијског оделења ДРАГАН РАДОЊИЋ, ВЛАДАН ЛАЗОВИЋ, ДЕЈАН ГИЛИЋ, ПЕТАР ШЋЕПАНОВИЋ, ДАРКО ПАНТОВИЋ, МИРКО РАДУЛОВИЋ, САМО ПОТПИСНИЦИ КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ КОЈУ ИМ ЈЕ НА ПОТПИС УВАЉЕНА; могу да ти испричам како су ЈОВИЦА РЕЧЕВИЋ, начелник ЦБ Подгорица и ДРАГИША МУГОША, командир ОБ полиције, направили фалсификат ЕВИДЕНЦИЈЕ УЛАСКА и ИЗЛАСКА Велимировића из ЦБ и ЛАЖНУ ПРИЈАВЕ на име Велимировићево име , чувену тзв“СЛУЖБЕНУ ЗАБИЉЕШКУ“ која је била тако „стручно“ одрађена да ју је судија Мугоша брзопотезно изузела из списа предмета па сада остадосмо без „ОПЕРАТИВНОГ САЗНАЊА“ на коме се темељила Катнићева оптужница и на темељу које сте ме киднаповали и три ноћи држали у бетоњерци а да о томе нико појма није имао. Могу да ти причам како су ДРАГАН РАДОЊИЋ, шеф Катнићевог специјалног полицијског оделења и БОРИС САВИЋ, преко судије НОВОВИЋ ВЛАДИМИРА, уваљивали већ припремљене полицијске бројеве Велимировићу и „Синђи“, тако „вешто “ да су сами оборили Катнићеву оптужницу…..О „оружју“ које је млађани ЛАЗОВИЋ дао на реверс и које сте сместили у кућу вашег високог полицијског функционера, па хтели да на њега навучете генерала Дикића, нема потребе да ти причам кад о томе све знаш. Али, посебан ми је мерак да ти освежим памћење КАТНИЋЕВИМ бисером од 20.10.2016.г у емисији “Начисто” где главни СДТ изјављује : “Ми смо имали контролу ситуације , оружје које је требало да стигне зауставили смо на одређеној локацији и није било могућности да оно стигне у Црну Гору. То оружје је било ван домашаја ових лица. То оружје је уништено тамо где је требало да се убаци у Црну Гору. Довео бих у опасност неке људе ако бих рекао где је то. Уништење оружја су урадила лица по нашем налогу, ван Црне Горе, на територији Србије и Албаније ”, а након тога његов Специјални инспектор ДРАГАН РАДОЊИЋ изјављује да су “ службеници сектора криминалистичке полиције-СПО, ЛИШИЛИ СЛОБОДЕ ВИШЕ ДРЖАВЉАНА СРБИЈЕ, КОЈИ НА ТЕРИТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ У ИЗНАЈМЉЕНЕ ХОТЕЛСКЕ СМЕШТАЈЕ И СТАНОВЕ СКЛАДИШТЕ И ЧУВАЈУ, ГЛЕ ЧУДА, 50 ЛАЗОВИЋЕВИХ АУТОМАТСКИХ ПУШАКА И МУНИЦИЈЕ“ из чега испаде да смо МИ ЗАПРАВО КОРДИНИСАНО ДЕЛОВАЛИ СА УПРАВОМ ПОЛИЦИЈЕ ЦРНЕ ГОРЕ, А ПО ПОЗИВУ МИЛА ЂУКАНОВИЋА. МРЖЊА је осећање толико деструктивно да разара све што је у њеној близини, али пре свега ОНОГ КОЈИ МРЗИ, А ТО СИ ТИ И ТВОЈА ДРУЖИНА КОЈА ЈЕ ИНСЦЕНИРАЛА „ДРЖАВНИ УДАР“ У ЦРНОЈ ГОРИ НА РАЧУН ГРАЂАНА СРБИЈЕ. ДАЛЕКО ЈЕ ЈОШ ДО КРАЈА СУЂЕЊА, ДРАГИ МОЈ НАПАЋЕНИ КОМЛЕНЕ.