Знате ли да вас је држава прислушкивала?

Колико пута вам се догодило да вам саговорник са којим причате телефоном каже да о некој теми неће преко жице јер сумња да га прислушкују? Колико сте се пута сами угризли за језик?

Већина људи без разлога се плаши прислушкивања, јер нијесу криминалци. Али има и оних без гријеха чији су разговори прислушкивани, а да то никада немају прилику да сазнају. Ваши разговори могу постати занимљиви полицији уколико из било ког разлога ступите у телефонски контакт са неким криминалцем који је под истрагом, било да вам је комшија, рођак, познаник, пријатељ или сте само позвали погрешан број…

Нико у Црној Гори не води евиденцију о томе да ли се примјена мјера тајног надзора (МТН) спроводи по закону јер су подаци о томе да ли су грађани који су били на МТН обавијештени о томе након спроведене истраге – недоступни. Не постоје евиденције ни да ли се тајно снимани телефонски разговори грађана по закону уништавају и грађани с правом могу да стрепе да неко некада тај материјал може да злопотријеби.

Питање је и да ли грађани знају да имају право да виде податке које је полиција прикупљала о њима и да ли имају право да знају и добију потврду да су они по закону уништени, ако се против њих не покрене кривични поступак.

Можда је то разлог што се до сада нико није жалио ни Заштитнику људских права и слобода ни Унутрашњој контроли Управе полиције на МТН – људи не знају да су били прислушкивани и тајно праћени.

Виши суд у Бијелом Пољу највише “слуша”?

У Црној Гори је од 1. јануара 2010. до 11. новембра 2016. године на мјерама тајног надзора (МТН) било 2.328 грађана, саопштено је “Вијестима” из Управе полиције.

Евиденција Вишег суда у Подгорици показује да је тај суд за исти период одредио МТН за 233 људи.

Виши суд у Бијелом Пољу је на исти захтјев “Вијести” који је упућен њиховим колегама у Подгорици, одбио да дâ податке о броју прислушкиваних правдајућу се да су ти подаци “заштићени степеном тајности”.

Ако су и судови и полиција ове мјере спроводили по закону, Виши суд у Бијелом Пољу на мјерама тајног надзора у истом периоду имао је преко двије хиљаде људи.
Институт алтернатива има податке да је од 2009. до 2015. године под МТН било 846 грађана, од којих је само 19 правоснажно осуђено.

Мјере тајног надзора подразумијевају тајни надзор и техничко снимање телефонских разговора, односно средстава за техничку комуникацију на даљину и приватних разговора који се обављају у приватним или јавним просторијама или на отвореном, тајно фотографисање и визуелно снимање у приватним просторијама, тајно фотографисање и визуелно снимање на јавним мјестима и отвореном простору…

„До сада нијесмо имали обраћање грађана овим поводом и нијесмо се бавили контролом МТН“, казао је „Вијестима“ омбудсман Шућко Баковић.

Он је објаснио да је државни тужилац дужан, ако прикупљени подаци и информације нијесу потребни за кривични поступак, материјал прикупљен МТН у затвореном омоту са посебном ознаком достави судији за истрагу, који ће наредити да се материјал уништи у његовом и присуству државног тужиоца и о томе се сачињава записник.

„Прије уништења овог материјала судија за истрагу има обавезу да обавијести лице према коме је мјера предузета, а то лице има право да изврши увид у прикупљени материјал. Међутим, у законом прописаним случајевима судија за истрагу, по прибављеном мишљењу државног тужиоца, може одлучити да не обавијести ово лице и да му не дозволи увид у добијени материјал“ казао је Баковић.

Грађанин мора бити обавијештен да је прислушкиван

Из Вишег суда у Подгорици одбили су захтјев “Вијести” да одреде истражног судију који би говорио на ову тему јер су, како је рекла портпаролка тог суда Аида Музуровић, “сви заузети”.

Она је саопштила и да евиденцију издатих МТН од стране Вишег суда у Подгорици посједује само тај суд. Она је рекла да они не води посебне евиденције из којих би могли да црпе податке јер не сачињавају статистичке извјештаје о броју лица према којима су одређене МТН, грађанима који су о томе обавијештени, онима који су имали увид и о онима којима је увид одбијен.

“Осим непостојања посебних евиденција указујемо вам да податке о МТН посједује искључиво судија за истрагу и ти подаци нијесу јавни”, одговорила је Музуровић.

Дина Бајрамспахић из Института алтернатива тврди да материјал прикупљен МТН може бити злоупотријебљен.

“Према судској пракси Европског суда за људска права, лице има право да буде обавијештено да су над њим примијењене мјере тајног надзора и да се упозна с резултатима мјере, а то право грађанима гарантује и Устав. То је облик одговорности институције за оно што је примијенила и могућност за грађанина да искористи своје право на правни лијек. Међутим, према доступним подацима, црногорски судови то у пракси не примјењују, а нема информација о томе да ли се прикупљени материјал уништава у складу са законом.

Уништавање осјетљивих података прикупљених прислушкивањем је посебно важно јер ови подаци могу бити злоупотријебљени за уцјену, продају, а могу и процурити и нанијети штету великом броју лица”, казала је „Вијестима“ Бајрамспахићева.

Успјешно спроведене МТН само у 2,24 одсто случајева

Институт алтернатива недавно је објавио истраживање које говори да је 2009. до 2015. године под МТН било 846 грађана Црне Горе. Од њих је само 19 правоснажно осуђено, а кривични поступак је био покренут за само 190 људи.

“Упркос нашим упорним настојањима од 2012. године, ни полиција ни тужилаштво ни судови до сада нијесу уложили напор да се постигне више одговорности за МТН које се примјењују у кривичном поступку. Осим што су проблем одговорност и нетранспарентност статистике о МТН, према подацима који су достављени Одбору за правосуђе у јуну 2015. године, чини се да постоје проблеми и у ефикасности примјене мјера јер су мјере “потпуно успјешно” спроведене само у 2,24 одсто случајева, односно у том броју случајева је материјал прикупљен стигао до правоснажне пресуде. Када би судије за истрагу и тужиоци морали да извјештавају јавност и Судски и Тужилачки савјет колико су пута наредили мјере, а колико пута су тиме постигнути резултати, односно процесуирање и кажњавање лица, мислим да би са много више пажње и одговорности одлучивали на ту наредбу. Јер треба имати у виду да примјена мјера такође кошта и новац и вријеме, а њом се сужавају уставна права не само осумњиченог него и свих повезаних лица са којима разговара, што у малој земљи представља незанемарљив број људи“, казала је Бајрамспахић.

Према Закону о кривичном поступку МТН се могу наредити за кривична дјела за која се може изрећи казна затвора у трајању од десет година или тежа казна, са елементима организованог криминала, корупције, прања новца…

Полиција може да прислушкује и без наредбе суда

“Последњи пут смо вршили контролу примјене МТН током фебруара и марта 2013. године и нијесмо уочили неправилности”, казао је “Вијестима” шеф Унутрашње контроле полиције Драго Спичановић.

Он је рекао да до сада није било притужби грађана које су се односиле на примјену МТН.

“Нема апсолутно никакве дилеме да се МТН у полицији спроводе на техници која није заштићена од злоупотребе и нису смањене могућности за самовољно преузимање података. Одсјек за посебне провјере Управе полиције посједује специфичан апарат и техничке капацитете да репликује податке црногорских провајдера, укључујући податке о телефонским бројевима, СМС/ММС и локализацију корисника. То значи да Одсјек има техничку могућност да прислушкује телефонске разговоре и и-мејлове свих корисника локалних провајдера са једним ‘кликом’ и, потенцијално, без налога суда. Такође, тај систем не евидентира ЛОГс и стога Одсјек може злоупотребљавати цијели систем и избјећи било какву контролу”, казала је Дина Бајрамспахић.

Она тврди да због тога контролори могу бити преварени.

“Разни облици спољног надзора који би по закону могли да контролишу МТН које примјењује полиција, иако то у пракси готово никад не раде (Одбор за безбједност, Агенција за заштиту личних података, Омбудсман), када би контролисали легалност прислушкивања могли бити преварени будући да апарат не ствара ЛОГс система. У ствари, прислушкивани телефони евидентирају се путем регистра у папиру. Очигледно је да ако се илегално прислушкује телефонски број неће бити наведен у регистру и будући да апаратус не евидентира ЛОГс илегано прислушкивање може се вршити за питања која су далеко од истражне сврхе”, казала је она и додала да рјешавање тог системског проблема зависи од новца.

“Питање транспарентности примијењених мјера зависи само од добре воље надлежних органа и испуњавања њихове дужности да буду одговорни према грађанима. Ипак, и судови и тужилаштво и полиција тврде да не посједују информације о томе колико су одобрили и примјенили мјера јер би морали да их сачине, на шта их Закон о слободном приступу информацијама не обравезује па то и не чине. Имајући у виду да се примјеном МТН привремено суспендују Уставом гарантована права грађана, несхватљиво и неприхватљиво је да надлежни органи не налазе за сходно да уредно воде статистику о опсегу примјене мјера и њиховим резултатима“, казала је Бајрамспахићева.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: