• Поглед

Знам, а можда и не знам ко је снимао Роћена

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Да ли је црногорско друштво коначно за ових скоро ће 30. година владавине несмјењивог партијског лидера ДПС-оваца, седмоструког премијера, двоструког предсједника државе и њиховог „оца нације монтенегринске“ Мила Ђукановића

Лидија Ђукановић и Милан Роћен

Пише: Др Момчило Д. Пејовић

Да ли је црногорско друштво коначно за ових скоро ће 30. година владавине несмјењивог партијског лидера ДПС-оваца, седмоструког премијера, двоструког предсједника државе и њиховог „оца нације монтенегринске“ Мила Ђукановића, достигло критичну тачку „топљења-ломљења“ или лимит открића њеног укупног економског, привредног, друштвеног и политичког просперитета и демократског успона „невиђеног“ и „незапамћеног“ на просторима Балкана односно Југоисточне Европе или тзв. Западне Европе?

Одговор на наведено питање је експлицитно и гласи: „Да“! Усправна, еколошка, независно НАТО-вска држава Црна Гора успјела је не само дотаћи дно свога економског, друштвено-политичког, социјалног и културног пропадања него се забетонирала аферама последњих четири-пет година за то исто дно тако да може мирно да спава на увенилим ловорикама њенога проевропског пропадања.

Нема потребе тако далеко ићи у њену историјску прошлост, чак ни ону од прије двије или три деценије! Довољно се осврнути на посљедњих неколико година у којима се безпримјерно, политички дрско и аутистички од стране политичког лидера ДПС-оваца и премијера црногорске Владе упорно и папагарјски говори и убјеђују грађани да је „напредак“ у сваком погледу и на сваком кораку „голим оком видљив“, мјерљив и у „региону највећи“, а у Европи на приближно „европском просијеку“! За њихову политичку елиту и велики дио оних на власти свакако да је и десетоструко изнад европског просијека.

Претпоставимо да су несмјењиви предсједник и политички лидер Црне Горе као и његов формални премијер апсолутно у праву или у великом проценту постигнутим „успјехом“ самозадовољни и да то грађани „не могу, нити умију да виде“ или препознају, а да „бистра и паметна говеда“ нашега „пензионера – савјетника“ предсједника Црне Горе то увелико „разумију и осјећају“ напасајући се у изобиљу на непрегледним зеленим ливадама и пашњацина његових пријатеља и кумова из села Расова, општина Жабљак, наравно још увијек територијално припадајући Црној Гори!

Ма, заборавимо на тренутак бројна нерасвијетљена убиства и бројне (не)расвијетљене или непроцесуиране афере, са којима се наш седмоструки премијер и двоструки предсједник Црне Горе, уједно политички лидер бројних ДПС-оваца, може (по)дичити не само у региону него и Европској Унији пред чијим вратима већ предуго чека, а „само што није ушао“: Рамада, Лименка, Авала, Завала, Машан, Луксембург, Снимак, Телеком, Државни удар и тако даље; а узмимо само аферу „МИГОВ КОВЕРАТ“, признату као неспорну од бројних чланова ДПС-оваца и самога Предсједника Црне Горе „дао је колико је дао“ и ту „нема ништа спорно“, коју је покренуо њихов (не)пријатељ „златни спонзор ДПС-оваца“ а сада „бјегунац бизнисмен“ са „сигурним“ боравком у Лондону, проф. др Душко Кнежевић почетком текуће 2019. године, а нешто мало касније, такође, још један „бјегунац бизнисмен“ Дејан Лакић из Зете, наравно мјесто пребивалишта у Црној Гори, са тренутим и изнуђеним „боравиштем“ у држави Србији!

Далеко од тога да смо заборавили или могли направити (не)намјеран превид претходнице свих „пребјега“ некада другог човјека и једног из редова „млади, лијепи и (још) паметни“ у „просперитетној“ и „никада економски презадуженој“ држави Црној Гори, идеолога „рата за мир“, кумровачког филозофа, партијскога мудраца и „свеца Светозара Маровића“ који је на „привременом лијечењу“ а гдје би друго него у држави Србији!

Па само оно што су „бјегунци бизнисмени“ Душко Кнежевић и Дејан Лакић наслутили, иницирали, отворили, покренули, прозвали, позвали, именовали именом и презименом, показали, пружили доказе, или доставили фактуре, аудио и видео снимке довољан је материјал са којим би се требало да позабаве све најодговорније државне институције у систему наше „најдемократскије и најнезависније, најусправније, најслободније најдржаве Црне Горе“, а њенога предсједника као првога човјека у држави и премијера као другога човјека пробудити из слаткога сна и самозадовољства њиховога стеченим енормним материјалним богатством у социјално и економски осиромашеној и богме опустошеној грађанској држави са „најбрже растућом привредом-економијом“ у Европи!?

А шта би тек могли и имали да кажу: „мудрац Свето“, у својству „вође криминалне организације“ по (не)вољно „сопственом признању“, и тандем звани „Мугиле и Роћко“, а од којих смо ових дана имали „велико и (пот)пуно задовољство“ чути много занимљиве и инспиративне приватне, иако, нелегално снимљене разговоре, које они, ипак, не негирају али не могу (по)тврдити њихову потпуну „аутентичност“! Свакако да из снимака „приватних“ разговора не можемо заобићи ни бизнисмена и милијардера, некадашњега „власника КАП-а“, Дерипаску!

Само кад би почели са „аудио и видео снимака“ да причају Свето, Миомир (Мугиле) и Милан (Роћко) шта бисмо имали тек чути и колико дана би то све трајало? Још када би им се придружили Миомир Мићо Мугоша (Бака), Станислава Беба Мартиновић, браћа: Иван, Бојан и Дејан Петричевићи, Мирко Бановић (некадашњи САЈ-овац), Јелена Нововић, Јоко Благојевић, Данило (Дано) Петровић и ко их све може побројати колико их има, а који су све именовани и прозвани од стране Дејана Лакића (YоуТубе, видео-удио снимак од 08. 07. 2019. године) да се наводно баве криминалним радњама-пословима и да припадају криминалној међународној групи званој „ВАРДАР“ и „КЛАП“!

Ако је то што је наведено и од Дејана Лакића поименице прозвано и лично „оптужено“ довољан је разлог да неко ко је „најмоћнији“ у држави грађанима објасни о чему је ријеч и шта је предузето тим поводом? Гдје су наведена лица и да ли су стварно „на слободи“, да ли се баве и даље легалним или сумњивим пословима или су у притвору и чекају позив од истражних, извршних и судских инстанци?

Тај исти Дејан Лакић, који је невољно напустио Црну Гору и „борави у Србији“, гласно, јасно и недвосмислено, поред осталог, каже на снимку: „… гдје је министар полиције? Ја сам рекао појавићу се кад ухапсе: Блажа Ђукановића, Мила Ђукановића, Аца Ђукановића и Едина Коларевића, њих четворицу, а онда идемо: гдје је ту Славен Михаиловић, Данило (Дано) Петровић, Милош Младеновић, Јелена Нововић, … да не помињем још инспекторе“? Човјек јасно и гласно каже: „Знам, а можда и не знам, ко је снимао Роћена, … е нећу рећи, знам или не знам … можда знам“!?

Просто речено, човјек да се не само запита него и најежи од страха и затражи помоћ од надлежних државних органа и институција, да ли је овако нешто могуће? Ако је и трећина тачно од свега што наводи „бизнисмен“ Дејан Лакић, који по његовим ријечима „није хтио да буде вођа криминалне групе нити да пристане да (за њих) пере новац …“, онда грађанима не може бити не само добро него ни свеједно, јер су они у великом страху и несигурности личној и породичној, барем се ја тако осјећам и згражавам над свим оним што се дешава, док најодгворнији људи, појединци и институције уопште не реагују и дјелују млако и толерантно, без одлучности да тако нешто спријече, како би се макар грађани могли осјећати физички сигурно, а њихова имовина била безбједна!

Као грађанин, којега страх хвата од „информација“ које се дају преко штампаних и електронских медија, имам право на информацију о наведеном и уједно хоћу да знам до које се фазе дошло у истражним и судским радњама и на крају шта је од свега наведенога тачно! Информације које се дају у јавност, било путем штампаних медија или електронских на којима постоје аудио и визуелни снимци, јасно говоре и оптужују именом и презименом!

Шта тек рећи за „велику плаву путну торбу са новцем“, иако не знамо да ли се ради о „зелембаћима – америчким доларима“ или еурима, из које по казивањима „одбјеглога бизнисмена“ проф. др Душка Кнежевића и његовим обећањима из далекога Лондона да ће изнијети на видјело дана тај „снимак“ како политички лидер ДПС-оваца и уједно сада предсједник Црне Горе „узима“ новац, посебно је питање које чека одговор или процесуирање у (не)слободним институцијама црногорскога правосуднога система!

Не мање значајно и веома битно за откривање бројних криминалних радњи на високом државном нивоу независне државе Црне Горе је и казивање, изјава, докази које нуди, такође, невољно „одбјегли бизнисмен“ Деја Лакић, који именом и презименом јасно и гласно, снажно, упорно и чињенично нуди, даје, пружа, упућује истражне полицијске и судске органе да „провјере“ његове наводе, фактуре и достављени „материјал као доказ“ о тешким злоупотребама појединаца из врха државе и појединаца или организованих група које раде недозвољене радње уз „одобрење“ неких „инспекцијских, полицијских и пореских“ служби у држави независној званој Монтенегро!

Човјек прозива именом и презименом истакнуте политичке и државне личности на високим положајима и са великом државном одговорношћу, а Специјално државно тужилаштво на челу са Станковићем и Катнићем никако да започне истражне радње или обавијести црногорску јавност о предузетим радњама и фази истраге у тим (не)откривеним аферама!

Шта има да каже, мисли и које радње предузима СДТ поводом афере „ВАРДАР“ и „КЛАП“ као и прозваних лица за које се дају „докази“ и тражи се провјера истих“? Ријеч је, како каже Дејан Лакић, наводно о опраном новцу у износу од око 320.000.000 еура, а вођа те криминалне групе је, колико разумјех, Јелена Нововић, његова бивша супруга! Да ли је могуће да сви најодговорнији појединци у држави и институцијама система ћуте као заливени и нико не смије мрднути прстом или брком, а „Роћко“ тврди да су његова говеда толико „бистра и паметна“ да би могла радити у Јавноме сервису и, да ли баш, благовремено и истинито информисати црногорске грађане о свему што их интересује!

Да ли је то немоћ државних институција и најодгворнијих људи у њима да толико афера за које се нуде, дају, достављају докази, упућују и иницирају на нелегалне и криминалне радње, од њих тако моћних и способних, одговорних и држави оданих никако да се покрену и макар започну истражне радње? Шта ради предсједник, премијер, Специјални државни тужилац, министар и директор полиције, и остале државне институције одговорне за безбједност и спречавање криминала у Црној Гори, као (про)европској, демократској, узвишеној, слободарској, и изнад свега усправној бескрајно небеско плавом своду изнад ње као државе!

Ако се зна, а зна се, да су све наведене афере макар актуелне и ако не баш све упитне и под знаком тајности или ембаргом међународним, зашто се не позову, призову памети прозвана и одговорна поједина лица да дају свој исказ и макар привремено се са њих скине сумња за „почињене“ криминалне радње и послове било то на локалном, регионалном или међународном плану?

Више је него дрскост коју упорно спроводе најодговорнија лица и институције да о свему ћуте и не показују заинтересованост да се макар неке од бројних афера отворе и процесуирају! Докле? Толико их се нагомилало да ће једнога дана врло брзо доћи до критичне тачке „топљења“ и „балун“ ће експлодирати сам од себе, јер је компресија метана у „балуну“ на критичној тачки! А онда ће бити повуци и потегни, држи, недај, дријешај, остани или бјежи што даље од мјеста догађаја!

Ако се зна ко снима, није ваљда да се не зна ко, када, кога и зашто снима, па зато и постоје службе и специјалци који то раде за потребе државе? Зашто се не мрда са мјеста? Наравно, да се зна и шта је томе сврха и циљ! Ако није тако па зашто се даје у јавност као „штиво“ које је „забавног“ карактера само да скрене пажњу од много дубљих и већих друштвено-политичких и државних проблема?

Да ли „Роћко“ зна ко га је снимао и за чије потребе? Да ли се снимају „Роћко“-ва „бистра и паметна говеда“ или она сасвим слободно пасу по зеленим ливадама и пашњацима његовога села Расова?

Да ли је у црногорском друштву појединац толико моћан да може својим „бистрим и паметним говедима“, која само што не (про)говоре, замјењивати људе, способне појединце и тако унизити не само новинаре, уреднике него и све оне који смију да (про)говоре или не смију па ћуте?

Толико тога је стављено под тепих да су „неравнине“ на њему постале не само видљиве већ и велика сметња да се ни стопом не може равно (у)газити, а да онај који загази ногом мора је уганути, ако је не и поломити! А што ако се деси да о „брегове“ бројних афера приликом ходања запне нога премијера или предсједника?

Просто се само од себе намеће питање, које бих да сам којим случајем какав вајни посланик поставио, мада знам да нијесам и да не могу: Да ли је паметно „пензионеру – савјетнику“ што истрајава на опстанку у фотељи савјетничкој, ако већ његова надалеко „бистра и паметна говеда“ на тако нешто не би ни мукнула а камо ли дала „знак“ одобравања? Ваљда је сада јасније „Роћку“ да његова „бистра и паметна говеда“ разумију и знају ко га је снимао, гдје и када, па и ко је био мета?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: