Злодух пораза: Беране као Стаљинград?!

Пише: Војин Грубач

Пораз актуелног режима на локалним изборима у Беранама је, са вулканским страстима које је пронио, оприлике изгледао као пораз њемачких нациста под Стаљинградом.

Поређење с тим кључним поразом нациста није случајно, јер је дотични факт слома режима у Беранама изазвао провалу неконтролисаног бијеса и излив неонацистичке реторике код екстремнијег дијела симпатизера владајуће партије.

Дакако, о томе су одмах јавност извијестили домаћи, балкански и инострани медији – позивајући се на енормно таласање друштвених мрежа.

Необични пориви суманутих следбеника режима

Рецимо, угледни портал Спутњик је 7.03.2018. године у тексту под насловом “Бијес у Подгорици: „Беране преселити у Србију!”, имао следећи осврт:

“Коментари присталица ДПС-а и такозваних „дукљана“ на порталима и друштвеним мрежама у Црној Гори, након потврђене побједе опозиције у Беранама, поново су на свјетло дана изнијели дубок степен друштвене нетрпељивости и нетолеранције коју годинама уназад подупире режим у Подгорици.

Након предизборних порука Ђукановића да само побједа ДПС-а може „вратити Беране Црној Гори“, присталице владајуће партије на друштвеним мрежама свој бијес због поновне побједе опозиције искалиле су порукама да „Беране треба припојити Србији“, становнике тог града преселити у „Крушевац“, „Чачак“ или „Ниш“, уз већ типичне поруке да они који „не воле своју државу (Црну Гору) могу слободно да пређу границу“, и да су у питању „плаћеници“ и „четници“.“

Дакле, напокон морамо озбиљно констатовати да у Црној Гори постоји дио сумануте јавности, прије свега присталица владајуће странке и актуелног режима, који би се бавили прогоном читавих градова или градића- уколико им шеф режима изгуби чак и локалне изборе у тим мјестима?!

Паралелно с тим, актуелни црногорски режим пред сваке изборе, локалне или републичке, уз таламбасе најављује како су баш ти избори “кључни” за несметано кретање Црне Горе у Европску унију?!

И тада се намеће једно логично питање државном врху Црне Горе – Опростите, а гдје у Европи, и у којој њеној држави, ви видите тип демократије – гдје дио грађана жели преселити цијели град у иностранство- уколико тај град не изгласа одређену политичку партију?!

Тога нема! И не само да нема, већ је немогуће наћи у историји човјечанства, на било којем континенту, од када постоје избори, да је постојало нешто слично.

А гдје преселити остале градове, у Турску или Албанију?

Тако је било у вези Берана, што одмах рађа низ нових питања. Рецимо, режим је катастрофално, још горе него у Беранама, недавно изгубио локалне изборе у Улцињу.

Збиља, а послије пораза у Улцињу – да ли „Албанце треба иселити“, и гдје!? На Космет или у Албанију!?

А Бошњаке из Рожаја, који су 2014. године послали владајући ДПС у опозицију, “гдје преселити” – у Турску или Босну?!

Какве су ту опције ватрених пулена шефа режима? Нешто се нису изјашњавали у тим случајевима. Зашто?

Или, Беране треба иселити, а Рожаје и Улцињ оставити?! По каквом правилу, по којим “правилима игре”?

И уопште, какав је ово дупли стандард, на чему се он заснива, те – каква је ово избирљива, селективна пројава, и посебност неонацизма у Црној Гори!?

Да ли је то нацизам нове, изненађујуће „колоритне особјености поднебља“, или малигни облик коначне форме лудила необичног пута „развоја демократије“ у Црној Гори?

Неважно од евентуалног објашења ове појаве, безусловно се носиоцима таквих појава мора рећи следеће- ликови, ви сте накарадни нацисти, а за то се иде на одговорност, са свим консеквенцама. Да ли ће то бити прије, или касније – неважно је.

Ехо из јаме у коју је шеф режима бацио камен!

Елем, како се из Црне Горе, због економске пропасти, већ иселило 140.000 људи до 2015. године, за 25 година непрекидне владавине садашњег режима, то сада, веле љубитељи актуелног режима – треба иселити из ње грађане појединих градова који су противнци режима!?

И оставити пусте градове, по којима ће вукови да завијају, а са вуковима и нестварни режимски егзерцисти, срећни што им се сан испунио?

Ипак, ако пажљиво погледамо ову појаву рекло би се да острашћеност шефа режима, кроз говоре и поруке, има логичан отклик овог сулудог дијела те политичке опције.

Све су прилике да су га одлично разумјели, јер је њихов неартикулисани поклич само ехо из јаме у коју је шеф режима бацио камен!

Уосталом, ево који дио говора шефа режима је постован на Фејсбук профилу његове странке 3. марта, дакле неколико дана пред понављање избора у Беранама:

“Поручујемо им данас и заувијек: Не дамо им државу, не дамо нашу Црну Гору! Сви они који би хтјели да је сруше, и да је уграде у неку већу државну творевину, нека знају да је стасала црногорска младост да достојно заштити слободу, идентитет и државно биће Црне Горе!” ( Мило Ђукановић).

Наравно, ради се о постовању дијела говора којег је шеф режима одржао пред парламентарне изборе 2016. године, на завршној конвенцији своје странке, одржаној у Спортском центру „Морача“, у Подгорици.

И послије ове оштре, одлучне, милитаристичке поруке да неће никоме дозволити да Црну Гору „угради у неку већу државну творевину“, испаде да је режим са својим присталицама “уградио Црну Гору” у америчку амбасаду у Подгорици!

Као младу Гојковицу у бедеме! То се зове доследност, и државничка мудрост.

Власт је држава, а каква власт- таква и држава!

Често можемо чути од дијела противника режима, од неких опозиционара да треба раздвојити црногорску власт и државу Црну Гору.

Логика говори да се не може раздвајати држава од власти, јер- власт је држава! Посада тенка је тенк! Власници фабрике су фабрика. Власт је држава!

У Црној Гори је власт радикално одвојена од народа! На примјер, током свих републичких избора, парламентарних и предсједничких, актуелни режим довлачи на хиљаде гласача из иностранства, припадника мањинских народа, да прегласају грађане Црне Горе који ту живе.

На локалним изборима исто то раде, али, додатно, преписују у општину гдје ће бити избори- грађане сусједних вароши, да прегласају грађане дотичне општине.

Збиља, гдје ту престаје режим, а почиње држава? Ко то може раздвојити?

Опет, у свом говору шеф режима каже: “… нека знају ( они који би да сруше Црну Гору, оп. а.) да је стасала црногорска младост да достојно заштити слободу, идентитет и државно биће Црне Горе!”

Није ваљда, да је баш због тога „омладина стасала“? Не би се рекло! Истина је другачија.

На сајту „Слободне Европе“, у јануару прошле године, опирући се на истраживања јавног мњења, изашао је текст под насловом “Половина младих жели да напусти Црну Гору: ‘Свеједно, било који посао’!”

У уводу тексту пише: “Више је од 10.000 младих са факултетском дипломом који на посао чекају дуже од двије године – званични су подаци Завода за запошљавање Црне Горе.

Без обзира на то да ли имају јасан циљ или одлазе у непознато са плановима да се снађу, више од 50 одсто младих у Црној Гори жели да напусти земљу, и живот настави на неком другом мјесту.“

Грађани залутали у своју државу?

Ето шта жели омладина Црне Горе. Да побјегне из земље, дражаве без перспективе, коју је шеф режима направио неподношљивом за живот!

А народ нестаје, одлази. У Црној Гори се деси између 140- 160 самоубистава годишње.

Збиља, како је могуће одвојити власт од државе, када из државе бјежи народ, тражећи у другим државама сламку спаса?

Ако томе додамо крик неадекватних симпатизера режима, да градиће који не гласају за режим треба колективно иселити, поставља се питање о каквој држави иде ријеч?!

Да, случајно, грађани Црне Горе нису залутали у државу, која је на истом мјесту гдје су била њихова најљепша надања? Можда је неопходно раздвојити своје снове од државе и приче о држави, или како?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: