„Злочинце наћи међу ветеранима ОВК“

Списак ветерана ОВК могао би да буде траг за расветљавање ратних злочина над Србима и неалбанцима, сматрају у Удружењу породица страдалих на КиМ.

Комисија владе за признавање и верификацију статуса националих хероја, инвалида, ветерана тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК) и ратних заробљеника објавила је прелиминарне спискове ветерана ОВК-а за Космет.

Спискови су, како преносе франкфуртске „Вести““, прављени по ратним зонама, а било је и незадовољства јер појединцима није признат статус ветерана, па су уложили жалбе.

Списак је направљен након што је прошле године у Скупштини Косова донет Закон о статусу палих бораца, инвалида, ветерана, припадника ОВК-а, жртава сексуалног насиља за време рата, цивилним жртвама и њиховим породицама.

У Удружењу породица страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године кажу да би спискови ветерана ОВК-а могли да буду траг за расветаљавење ратних злочина над Србима и неалбанцима кад би тужилаштво Еулекса њиме хтело да се позабави.

Ти спискови, сами по себи, не значе ништа за Еулексове тужиоце, али би они могли бити од значаја кад би се они потрудили да укрсте те податке са списковима злочинаца које смо им претходних година достављали“, сматрају у удружењу.

Према списковима које су удружења породица страдалих сачинила 1999. године, сведоци и очевици су препознали око 300 извршилаца злочина над Србима и неалбанцима.

„Навешћу само пример Десанке Пејчиновић из Пећи која је гледала како јој одводе сина. То су виделе и њихове комшије Албанци, али кад је навала њихова имена и када су их истражитељи испитивали, они су тврдили да у том периподу нису били ту и да није било доказа„, наводе ппример у том удружењу.

„Ово је сада прилике да се види да ли се међу списковима ветерана ОВК-а налазе и нека од имена 3000 препознатих злочинаца која су удружења претходних година достављала домаћим и међународним институцијама”“, рекла је за “Вести” Гордана Ђикановић из Удружења породица страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године.

Она истиче да не значи да су на списку војника ОВК-а сви чинили злочине, али да би требало погледати да ли међу њима има оних ко јесу.

Истиче да су о потенцијалним починиоцима злочина указивали свима, од Карле дел Понте, па редом, али да „очигледно није било воље да се злочини процесуирају“.

„Навели смо их именом и презименом, али и поред очевидаца и даље не постоји воља и жеља да се злочини истражују, а злочинци процесуирају. Уосталом, тужилаштво Еулекса је могло да реагује узимајући у руке књиге Хашима Тачија или Рамуша Харадинаја где они сами описују своје ратне догађаје. Да само неко крене да копа по томе, па да их испита и види јесу ли се то хвалисали пред својима или су заиста починили то што пишу, и то би био добар почетак““, каже Ђикановић.

Она је указала да се у Србији прави Закон о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица, али да нико од српких удружење породица страдалиих није консултован, нити позван на јавну расправу везано за тај закон.

У Удружењу породица страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године истичу да у Србији не постоји овакав или сличан закон, те да је иронично и жалосно да породице настрадалих Срба права остварују на Косову.

„Пошто од Србије не добијамо ништа и пошто у Србији не постоји ни закон о цивилним жртвама рата ни закон о несталима, на основу овог другог закона око 200 српских породица остварује своје право на Косову. Поштено речено, наша страна није ту правила дискриминацију и захтеве које су српске породице послале су уважили, тако да оне, а реч је углавном о породицама које су остале без икаквих финансијских примања, добијају на основу тог закона 180 евра по основу несталог члана породице на КиМ“, каже Ђикановић.

Е сада, каже она, можете мислити како се осећају ти људи који су дошли у ситуацију да узимају новац од оних који су им киднаповали или убили најмилије.

„То је као да им други пут забијају нож у срце““, сматра Ђикановић.

Такође је критиковала што у Србији не постоји орган или институција где би на једном месту могли да се добију валидни подаци о тачном броју страдалих, о порушеним кућама, о узурпираним имањима.

Комисија за нестала лица, како каже, се искључиво бави несталима и нема мандат да се бави свим другим аспектима страдања и уништавања имовине на Коцмету.

„А нико у држави Србији нема истоветне спискове несталих и убијених Срба и неалбанца на КиМ. Ако одете у јединицу за истрагу ратних злочина у МУП-у, добићете податке који се уопште не подударају с подацима Комисије за нестала лица. Ако, пак, одете у Тужилаштво за ратне злочине, добићете треће податке““, објаснила је она.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: