Злочин у рату, геноцид у миру
1 min readФилип Ћировић
На данашњи дан навршава се 19 година од НАТО бомбардовања СРЈ. У 19:45 сирене су огласиле долазак „Милосрдног анђела“ који је 78 дана сијао смрт, не бирајући да ли су циљеви легитимни или не. Погинуло је преко 2500 људи, а материјална штета која је начињена процјењује се на више од 30 милијарди долара. Међутим, да ли је број жртава агресије коначан?
Прва фаза бомбардовања била је уништавање војске и војне ефективе ради несметаног копненог дијела агресије. Војска Југославије, иако лоше опремљена, показала се као жилав противник НАТО пакта и ваздушни удари по њеним јединицама нису давали резултате. Почетком априла, НАТО започиње другу фазу. Од тада циљеви крстарећих ракета и бомби постали су све оно што изазива патњу, бол и страдање цивила.
Уништено је 78 индустријских и 45 енергетских постројења, а као посљедица тога испуштено је на хилјаде тона канцерогених, мутагених и токсичних материја, од којих су неке на листи забрањених хемикалија према Штокхолмској конвенцији. Уз то, испаљено је преко 30 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом.
Можемо тврдити да агресија на СРЈ није била класичан конвенционални рат. Он је имао карактеристике хемијског и атомског рата. Наравно, такав вид наоружања током бомбардовања није кориштен, али знајући префињеност „америчке демократије“ и „селективно бираних циљева“ ефекат је исти.
Према званичним подацима УН-а на КиМ дуж границе са Албанијом у реону дјеловања 125-те и 549-те моторизоване бригаде Војске Југославије, испаљено је око 30 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом, 2500 у јужном дијелу Србије и око 300 пројектила у ЦГ ( Рт Арза). Ова муниција се примарно користи за уништавање оклопних јединица. При удару „пенетратора“ о чврсту подлогу, алуминијумска кошуљица пуца и ослобађа се осиромашени уранијум који развија високу температуру и пробија оклоп. Међутим, пошто он брзо сагоријева и претвара се у честице, та „уранијумска прашина“ је врло опасна по људе и по околину. Она доспијева у људски организам преко респираторних органа и дигестивним путем.
У јавности се много шпекулише да је узрочник многих малигних обољења баш осиромашени уранијум. Да, али мали удио обољења изазван је директно његовим дејством. Већи узрочник ових обољења су отровне супстанце које су испуштене као директна посљедица гађања хемијских и енергетских постројења. Један од примјера еколошког геноцида је гађање петрохемије Панчево. Погођена је енергана изнад које се налазио велики резервоар са винил-мономером. Усљед топлоте која се развијала ебог експлозије, инжињери су били принуђени да испусте винил-мономер у ваздух да би се избјегла експлозија еквивалентна нуклеарном удару снаге 10 килотона!
Колико су опасне хемијске супстанце које су испуштене током бомбардовања, говори податак да је један литар полихлоробифенила (РВС) који је високо канцероген и одговоран за имунолошке болести, довољан да загади милијарду литара воде. Ова материја се налази у екетричним трансформаторским станицама и нафтним рафинеријама које су биле мета НАТО-а, а страшна је чињеница да су ови подаци скривани, како од домаће, тако и од међународне јавности.
Наши љекари упозоравају на повећан број обољелих од карцинома и на то да су Црна Гора и земље региона по броју новооткривених и обољелих од карцинома међу првима у Европи.
Конкретнију слику о посљедицама бомбардовања још дуго врмена нећемо имати. Одређени помаци су направљени у односу на претходни период актуелизовањем подношења тужбе против НАТО-а и формирањем комисије која ће вршити детаљно истраживање посљедица бомбардовања.
Наша дужност је да се боримо за правду и истину о свему што су нам учинили. Али једно је сигурно, извршили су ЗЛОЧИН У РАТУ; А ГЕНОЦИД У МИРУ.
Аутор текста је члан Главног Одбора НСД и члан Предсједништва
Клуба Младих НСД Подгорица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: