ИН4С

ИН4С портал

Златиборци – први становници Цетиња

1 min read

Пише: Јован Б. Маркуш

У вријеме када је господар Зете Иван Црнојевић пренио сједиште Зетске митрополије у новоосновани Цетињски манастир, Цетињско поље се именовало као Подловћенски долац. Временом ће овај назив ишчезнути и замијениће га назив Цетињско поље, који ће као топоним опстати све до наших дана. Цетињско поље и Цетиње као некадашњи државни и духовни административни центар Црне Горе добило је име по ријеци Цетињи или Цетини која је у даљој старини протицала средином Цетињског поља.

Први помен Цетиња у архивским изворима налазимо у Историјском архиву Котора (Списи нотара, VII, 13), у документу из 1440, у коме се између осталог каже:

„Године 1440. индикције треће, првога септембра: Тудор Ненојев Ивановић са Цетиња (Thudor Nenoe Ivanovich de Zetine), у име своје и својих насљедника и потомака изјављује ….Сачињено у Котору, у општинској канцеларији, у присуству господина Михаила Пелегрина, суца и господина Драгона де Лука, аудитора.“

По доласку на Цетиње, војвода Иван Црнојевић је 1482. у Цетињском пољу подигао дворац за резиденцију, па се зато 1482. година и узима као година утемељења,тј. постанка Цетиња. Када и на који начин је дворац Црнојевића уништен, науци није познато. Једини документ о његовом изгледу је занимљива гравира у Цетињском Октоиху петогласнику из 1494. године.

Један од потомака најстаријих становника Цетиња и ктитора најстаријег храма Рођења Пресвете Богородице, у народу познате као „Влашка црква“, Јован Јошо Иванишевић (син попа Филипа), секретар министра правде др Валтазара Богишића и познати културни посленик, у народопису под насловом ,,Подловћенско Цетиње“ штампаном у часопису,, Јавор“ 1892. године пише о насељењу Цетиња (Подловћевског долца) прије доласка Ивана Црнојевића следеће:

„Предање каже, да није био настањен Подловћевски долац у почетку XV вијека, но тек при крају прве половине ХV-ог вијека досели се на њ војвода Иван Боројев из Старог Влаха (Златиборац). Војвода Иван живљаше с фамељом у Нишу у вријеме турског насиља, па се атака у једном боју с Турцима, те му погине најстарији син Драгољуб, — он препрати фамељу у Рачу, а с четом прибјеже планини Старог Влаха, у своје родно мјесто, задржавши код себе два старија сина, Бороја и Владислава Пошто је препратио фамељу у Гучу, Иван је живио двије године у планинама Старог Влаха, борећи се с Турцима, а у томе ране му оба сина, те буде принуђен водити рањене синове код фамеље, а и с друге стране био је принуђен оставити друштво, будући војвода, арамбаша чети…

Пошто му пребољеше синови, намисли поново тражити склоништа, па крене с фамељом из Раче и на сами Мали Госпођин-дан дође на Подловловћевски долац (како се називало данашње Цетиње) и почине под данашње село Иванишевиће, у Гомиле, ђе су до скора биле развалине кућишта, која је Иван градио са синовима.“

Иван се доселио на долац около 30—40 год. прије доласка Ивана Црнојевића на Цетиње, а довео је собом жену Јелицу и синове: Бороја, Владислава, Вушура и Драгослава. Ријечица Цетиња, као да је била прије тога оставила ток цетињским пољем — те је било мало воде, као обична поточина.

Више је пута Иван савјeтовао синове, да што прије подигну — ђе виде да је најзгодније мјесто — малену црквицу и да је посвете рођењу св. Богородице, пошто тога дана дођоше на подловћенски долац. Још их је савјетовао, да њега и жену му Јелицу укопају онђе, гђе узмисле цркву градити — ако 6и умрли прије подигнућа цркве; да пазе долац и да га добро раде; да им је најљепше мјесто кућама испод присоја сјевернијем крајем доца; да се љубе, слушају и сложно живе ; да лијепо примају гоњену браћу Србе и да им дају мјеста код себе, а да се не узносе од сиромаха; да буду чувари народнијех обичаја, својијех светиња, браниоца слободе, браниоци вјере и закона и да буду покорни зетскијем господарима.

ivanovic

„Будете ли извршили моје аманете — обично Иван свршаваше савјетовање — бићете достојни зват се синовима војводе Ивана, имаћете приступа и мјесто код људи и имаћете ово првијенство, које од старине има наша кућа!“ — Иван је био у дубокој старости и поживио је у новој постојбини пет-шест година, па умре, а наскоро по његовој смрти умре и жена му Јелица. Синови их укопају на „Вељу Гомилу,“ ђе одреде градити цркву, а на гробове навале два велика камена, који се и данас могу виђети пред Влашком црквом. Иванови синови поитају што прије извршити очев аманет и око тридесет година прије доласка Иван-бегова на Цетиње на пВељу Гомилу,“ које је мјесто — ђе је данас Влашка црква — очито сваком куту цетињског поља, оплету од прућа, а покрију сламом црквицу и посвете је рођењу св. Богородице, а у исто вријеме одреде: ко-год би се населио на Подловћенски долац мора славити или прислуживат Малу Госпођу, па је и ови узму за прислугу. Тај њихов договор, та њихова одредба и збиља извршавата је код свијех становника Цетиња, што је јаки непобитни свједок, да су „Цетињани“ били први насељеници Подловћенског доца.Становници из окола назваше ову црквицу „Влашка“ црква с тога, што су је подигли додигаоци из Старог Влаха, па јој то име остаде за вазда.

Подловћенски долац, прозват је Цетињем по ријечици Цетињи, но пошто је она готово пресушила, и пошто је Иван-Бег – оградио манастир и дворац на увору речице Цетиња, па становници изокола и синови војводе Ивана не шћеше пошље зват Старовлашанима, но „Цетињани“, тако их називаху и доцнији досељеници на Цетиње, па доцније то име „Цетињани“ примише сви насељеници Подловћенског доца.“

Јован Јошо Иванишевић даље пише да су од четворице синова војводе Ивана Боројева ( који је био Србин са Златибора,из мјеста које се као топоним назива Стари Влах- као и читава област која се простире од Златибора до ријеке Ибар) и жене му Јелице (која је била Српкиња из мјеста Рача код Крагујевца) настали потомци са презименима: Иванишевићи (на Цетињу,Београду,Петровом селу у Шумадији,Мостару и Попову у Херцеговини), Ивановићи(на Цетињу и у Бјелицама), Вушуровићи (на Цетињу и у Бјелицама), Драгославићи( од њих Шабани на Љуботињу), Дапчевићи (са Врањине и из Мркојевића), Бошковићи (са Цетиња) и Мариновићи (у Грбљу, Котору и Трсту). Од Иванишевића воде поријекло: Иваниши у Будви, Иванчићи на Корчули, Радуловићи у Жупи Никшићкој, Радуловићи у Гацку и Попову у Херцеговини, Љепаве у Херцеговини, Мачуге у Херцеговини, Главати у Херцеговини и Перашиновићи у Кладову. Боројевића од којих је војвода Иван Боројев има и данас на Златибору и Ужицама. Крсна слава потомака војводе Ивана Боројева на Цетињу је Ђурђевдан а послужују Малу Госпођу (Рођење Пресвете Богородице) како су се завјетовали њихови преци.

crkva cetinje

Знаменити српски етнограф др Јован Ердељановић послије дугогодишњих научних истраживања у волуминозној студији „Стара Црна Гора“ (Београд, 1926, ст. 126), само потврђује писање Јована-Јоша Иванишевића из 1892.г., и закључује сљедеће: „Предање о досељењу Ивана Боројева из Старог Влаха и о томе, да су његови синови подигли послије названу Влашку Цркву, врло поуздано, јер је засвједочено са разних страна (као што смо показали)“.

Као што пише Јован Јошо Иванишевић црква је неколико пута преправљана, док најзад, средином 19. вијека, није добила данашњи изглед. У прилог томе говори и натпис уклесан изнад улазних врата:

„ХРАМ ОВИ РОЖДЕСТВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ САГРАДИШЕ ДОЊОКРАЈЦИ ПРВИ ПУТ 1450. ГОДИНЕ – ПОСЉЕ ПРЕПРАВЉАЊЕГА ТРИ ПУТА ПОСЉЕДНИ ПУТ ПОДИГОШЕГА ОВАКО 1864. ГОДИНЕ.“

Данашњи облик храма Рођења Пресвете Богородице (Влашке цркве), датира из 1864. године. Те године је проширена и „изнова у клак ограђена“. Око цркве је била некропола са стећцима, који су том приликом уграђени у њене зидове. То је једнобродна црква, са звоником ,,на преслицу“, олтарском апсидом на истоку и порталом на западној страни. Ентеријер украшава диван иконостас, који је 1878. године урадио Василије Ђиновски, иконописац из Македоније, који је сликарску вјештину изучио у Русији. Храм Рођења Пресвете Богородице има свакако једну од најоригиналнијих ограда у свијету: око њене авлије је крајем 19. вијека подигнута симболична ограда од 1544 пушчаних цијеви које су Црногорци заплијенили од Турака у ратовима 1858 и 1876-1878. године. Када су, 1896. године Руси поклонили велику пошиљку од 30.000 пушака (острагуша, или московки), дошло се на оригиналну идеју да се потребна количина трофејних пушака издвоји и да се од њихових цијеви сагради ограда око Влашке цркве. Ова идеја је реализована 1897.године..Цијеви су распоређене у 98 поља, између исто толико стубова. У врхове цијеви, постављени су метални шиљци у виду копља.

У посљедњој деценији 19. вијека забрањено је сахрањивање испред ове цркве, како би се она претворила у својеврстан споменик културе. Гробље је нивелисано или конзервирано. Један број гробница је очуван, и то оних у којима су сахрањене значајне личности црногорске прошлости, као што су: митрополити Иларион Рогановић и Висарион Љубиша, ректор Богословије на Цетињу-протојереј Станко Ивановић, кнез Грујица Лопичић, Јован Павловић – први министар просвјете и црквених дјела, Илија Беара, директор Цетињске гимназије, командир Зрно Поповић, капетан Трипко Грубачић, ађутант књаза Данила Марко Ј. Бјеладиновић, Сула Радов Радуловић – народни мудрац и др.

stari vlah

Занимљиво је напоменути да су у храму Рођења Пресвете Богородице (Влашкој цркви) 27.октобра 1860. године вјенчани књаз Никола Петровић Његош и Милена Вукотић, кћерка катунског војводе Петра Стевановог Вукотића, а да је поводом крунисања Николе I за краља, педесет година касније, 1910. године управо у њој обављено благорадење краљевског пара.

(Објављено у дневном листу ДАН, 13. 1. 2016)

dan-logo

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

37 thoughts on “Златиборци – први становници Цетиња

  1. U zakone Nemanjića se vidjelo da je postojala tolka etnička distanca izmedju Vlaha i Srba da im je bilo zabranjeno medjusobno da se vjenčavaju. A nije ni čudo da su Vlasi naselili Cetinje.

    4
    1
  2. Ево вам се јавља један Драгославиђ, потомак Драгослава од Ивана Боројевића. У нашем братству ово предање се уредно преносило са колена на колено. Имам још и више детаља, и докумената, кога то занима…

  3. Ža’ Mas’a ka rod rođeni …
    Dekonstruisao ga Đerković!
    Bez milosti! Bespogovorno.
    … Vasovo je to! Nije se igrati š njim.

  4. Priznajem Đerkoviću svoju grešku , tačno je da su Đerkovići iz ctrrnogorskog plemena Kuči , nešto sam pobrkao pa izvini !
    I ja se dijelom slažem sa tobom , crnogorci i srbi , kao i hrvato i muslimani/bošnjaci jesu jedno , sve su to ista da oprostiš , dakle jedan narod od 4 nacije , jugosloveni !!!
    E sad , to što se dio crnogoraca posrbio od 93-03 , pa biše da se i mi prezovemo , e to nece moći !
    A vi Kuči ste stari Dukljani , vazde ste u Duklju bili !?

  5. Kao i uvijek petljaš se u stvari o kojima neznaš ništa i kao i uvijek si ličan, a ja sam ti rekao da možeš biti ličan samo kada se predstaviš imenom i prezimenom kao pravi Crnogorac(ti to očigledno nisi).
    Govorio sam o Montenegrinima a ne Crnogorcima jer su Srbi i Crnogorci jedno a Montenegrini neka nova pojava, verovatno iz mora latinskih(čitaj falsifikovanih)spisa.
    Ja koliko znam,!Vasojevići su uvijek bili Srbi(Montenegrini sigurno nisu)i nisu tebe morali pitati ko su i šta su, pošto vidim,
    ti bolje od svih nas znaš naše porijeklo i pleme, mada si kod mene malo promašio. I trebalo je da kada si već tako revnosno istraživao pogledaš i vidio bi da sam iz Kuča a ne Vasojevića,koje takođe volim kao svoju najrođeniju braću!
    Da dragi Masja baš toliko mi je i kuća i okućnica stara, ti reci svoje ime i prezime pa da onda upoređujemo ko je stariji i više u pravu,do tada smatraću tvoje komentare bezveznim kakvi i jesu a tebe samo nekom usputnom pojavom kojoj niko netreba poklanjati pažnju.

  6. Mogu se oni batrgati i koprcati koliko hoće ali svaki kamen,svako ime,svako slovo pa i ovaj divni tekst, koji je samo jedan u moru sličnih,pokazuje da Crnogorci mogu biti samo Srbi.
    Svi mi koji posećujemo ovaj portal i u budućnosti ćemo biti prinuđeni da čitamo gluposti tipa,simbol Kanale je vuk a Srbije mangulica,zaboravljajući pritom (namjerno)da je vuk mitološko biće kod Srba.
    Uostalom,o kakvom mitu mogu pričati Kanađani ili recimo Montenegrini kada je čak i ograda oko moje kuće starija i od jedne i od druge države,s’tim da ove potonje niti je kad bilo niti će je kad biti!

    1. Đerkoviću iz crnogorskog plemena Vasojevićkog , Bogomi ti je ta ograda stara dobro he , he , još od arhonta Petra , Vojislava i Vladimira , pa kralja Mihaila , Bodina ….he he , pa okupacije Nemanjića , pa Balšića , Crnojevića , slavnijeh Petrovića , pa Cg u SFRJ , pa ovo DrPeS vladavine , he , he , javi se za Ginisovu knjigu čoče , he , he , he !
      No , zbilja , reci mi sto se ono srpski knez žalio Njegošu da ste vi iz crnogorskog plemena Vasojevićkog „tukli i pljačkali srbljake“ , he , he , a što donosiste čuveni Vasojevićki Zakonik , pa u prvoj točki napisaste : „da se bespogovorno izmire plemena Vasojevićka sa srbljacima“ , he , he , moj dobri Đerkoviću , znam da bi ti sad volio da su ti đedovi nosili onu zastavu sa krmećom glavom , no nijesu na tvoju žalost , no su časno , junački i pošteno , uzdizali sveti barjak crnogorski !!
      E sad , to što se tebe to ne sviđa je druga stvar , treba bi se vrnuti u prošlost da braniš srbe od vas Vasojevića !?

    2. То колико памети имају ови Милогорци потврђује и то да Канади намећу вука за симбол, а дабар је добро познат и сто постотно прихваћен симбол Канаде.

  7. E, ovaj citat mi sve razjasnio što znao nijesam!
    Znači tako veli Stefanica u pismu iz daleke 1984.g.?
    Pa to iz korjena menja stvar, srpsku perspektivu srednjeg vijeka!
    Još je Stefanica porazio zloćeste despoetske Srbe, svih12. ooo turskih hrišćana pod komandom Altomana, koji je otuda sa šjevera Italskog, rodom Vizigot!
    Hvala ti Mas’a, baš tamo đe ne čuo, bez muke me izbavi iz mraka!
    Sve mi se kazalo.
    Javi Mas’a u centralu, još si jednu duklješku dušu nabrao večeras!
    … Da zloćesti Srbi i turski hrišćani, još i ćetnici svakako, našeg jadnog Stefanicu napanu na pravdi Boga, e vala što je mnogo, i od Srba ćetnika je mnogo!???
    Eto mene Mas’a hitam noćas u duklješu, kad sam u citat progledao … Javi Mas’a, znaš ti đe! Traži duplo Mas’a, jer, ja ti ja i u duklješi za dvojicu vrijedim!
    Mas’a bre, načitano li si, sudu Božijem hvala!

    1. A Đikane rijetki Katunjanine , vidiš kako imaš što od mene učiti , činjenice su neumoljive , dok srpski despot Đurađ Branković zajedno sa turcima napada Zetu Stefanice Crnojevića , despot Stefan Lazarević donosi pobjedu svome zetu turskom Sultanu Bajazitu , uzgred koji mu je oca ubio , u bitku kod Rovina i to protiv hrišćanske koalicije , a Marko Mrnjavčević i Konstantin Dajanović ginu u bici kod Rovina kao turski vazali !!
      E sad , da je vlastela tako vjerna turskim Sultanima , a da narod bježi ovamo zbog sukoba sa turcima , ma ajde , ozbiljni smo ljudi , u to ni đeca ne vjeruju , možda publicisti , ali niko sa dva osnovne ne vjeruje !
      Moj Đikane dobri .

      1. Eво ве прилика да се реванширате Србима: чим ве приме у Нату, одма удрите на Србе и Србију и одмах позовите своју браћу Шћипетаре и Арбанасе да ударе одонуд а Рвате и Турке с вами одовуд те да Стефаницу (којино је продаа Скадар Млецима те га никад не можемо повратит јербо га предаде на артију), осветите! А онда удри на комшију, удри на оца и мајку, на ђеда ако имаш јербо таквијех и нема другијех до Срба па очисти гђе гођ каквог живог створа видиш јербо нико ништа друго доли Срб бити не може те онда иди у Нату те прими колајну. Жабари ће ти дат макароне а друго ти и не треба. А Миљо нек ти дава пемзију и валиду. Заслужијо!

  8. Kada ovo gore počne riječima „predanje kaže“ , zna se da je u sukobu sa činjenicama , pa me podśeća na onoga „akademika“ srpskog što nađe u pećinama crteže goveda i zaključi :srbi su drzali goveda , goveda su na slikama , dakle tu su zivjeli srbi“ he , he ..
    E sad , kako nauka veli , te 1440 godinu srpska vlastela se utrkuje ko će bolje Sultana služiti , a da se njihov narod bori protiv tih istih turaka bori , priznaćete više je realna Crvenkapica .
    Nema nikakvog naučnog utemeljenja kod tih „predanja“ , zna se đe su se srbi selili , mleci su zapisivali kad je ko kome kozu ukrao a ne da ne zabilježe migracije stanovništva , no ajde , ko voli bajke nek izvoli .
    U pismu Mletačkom duzdu Stefanica kaže da je “srpski despot odlučio da se sveti pa je poslao svoga vojskovođu Altomana sa 12.000 što Turaka, što hrišćana, da ne samo silom nego i lukavstvom zatruju moju zemlju i mene lično uhvate. To mu nije uspjelo … pa je ostavio na bojištu mnogo mrtvih, a ostalo je bilo poraženo i razbijeno” (“Sazdanje Cetinja”, 1984).

    1. Prvi srpski ustanak je najveci u istoriji otomanskog carstva.Podji do Nisa,posjeti Cele kulu i pokloni se sjenama svojih slavnih predaka.hehehe sto bi isti ti tvoji ljubljeni mlecani rekli,kamen govori.

  9. Sram je čovjeku pobolji prijatelj!
    Porazmisli, Komlene.
    Inače svijet nauke pouzdano zna otkud potiče ime Srbi, kao najstariji i jedinstveni protoslovenski etnonim.
    Ali to je jedna druga priča za ozbiljne razgovore, ozbiljnog svijeta.

  10. Komlen 28 јануара, 2017 at 10:23
    1 2
    Zašto vuk, to je kanadski simbol. Simbol srbije je mangulica:))).

    Одговори
    sve mi se cini da si ovo napisao,ako se ne varam?

  11. Nemoj mi podmetati Nikola, nijesam tako rekao. Međed je simbol Rusije, vuk je simbol Kanade, kivi je simbol Novog Zelanda, a simbol Srbije je mangulica. Bili su najveći proizvođači mangulica, ćerali su ih na pazar sve do Beča. Miloš Obrenović se obogatio od mangulica. Srbi su kako sam čuo tako dobili i ime jer je u korijenu te riječi “čobanin“ a oni nijesu čuvali druge stoke osim mangulica. Od Masje sam naučio da im je mangulica bila i na grbu i zastavi. Bio sam korektan pa sam rekao da riječ srbin potiče od “čobanin“, a nijesam htio reći da potiče od riječi “svinjar“.

  12. Podlovcenski dolac,tako i dans zovemo nasu skromu zemlju ko je ima ,ovaj ili onaj dolac ,gornji ili donji dolac.nazivaju se jos i ledinama mada je to vise naziv za neobradjeno zemljiste gdje pase stoka ,polje je vjerovatno postalo ukrupljavanjem i doselavanjem naroda na to podrucje.
    E sad ovo za Zlatobor nece dobro doci ovima koji broje krvna zrnca,zamisli da ti njima to reces,sinovima orlova i ajduka,a oni svoje preteke nazivaju mnagulicam kao Komlen prije neki dan,e Jovanu neda se mira nego pise i istrazuje.Sjecate se sigurno rasprave u Skupstini oko nekih tema i manastira na Cetinje.
    Ubi neznaje tvorce nove drzave Montengra i nacije ,a stoce jadni nijesu oni kriv,ovakvi tekstovi ih umire ,jednanko kao obalci sto regulisu klimu i padavenine na zemlju,a Jovanovo pisanje ovakav dozivljavaju

  13. Publicista , mada mi još uvijek nije jasno to zvanje , je trebao da proširi temu i istraži očigledno da su ti srbi prvo živjeli u Dansku koja se tada zvala Srbija , pa preko Zlatibora drito na Cetinje !?
    Tada bi ovo gore bilo kompletnije !
    Mada , mogao je u ovo gore ubaciti pismo koje je Stefanica Crnojević pisao Mletcima , o tome kako njegove posjede napada srpski despot zajedno sa turcima !
    Kao i uticaj vjekovnog srpsko/turskog savezništva na seljenje Ivana Crnojevića na Cetinje , to bi upotpunilo tekst i dalo pravi prikaz tadašnjeg stanja !
    Mora da je g.Markuš zato samo publicista , bira što prezentira ?

    1
    2
    1. Po tvom idolu vi ste dosli iz Njemacke iz mjesta Zuzen i svom novom kraju dali ime Cuce.Samo sto tamo zive luzicki Srbi,za luzicke crnogorce nisam cuo.

    2. Ако ти није јасно шта значи публициста, онда ти није јасно ни шта публициста треба или не треба да ради, тако да ти не можеш да знаш да ли је „требао“ (тј. да ли је требало да) прошири тему. А ако не можеш да знаш да ли би требало, онда не можеш ни да знаш зашто би требало да прошири тему.
      Очигледно се не истражује, упрво због тога је очигледно.
      Какве везе имају писма Стефанице Црнојевића са насељавањем Цетиња, знаш само ти. Иначе, такав став је логичка грешка која се зове замјена теза, и обично је користе лоши полемичари кад немају аргумената. Умјесто да доказујеш да то што је написао г. Маркуш није тачно, ти уводиш нову тезу која је у сасвим лабавој вези са темом текста. Иначе би примијетио да се текст бави насељавањем Цетиња и његовим првим насељеницима, односно историјатом Влашке цркве, а не Иваном Црнојевићем, српским деспотима и Турцима, који се у тексту не помињу или се помињу само узгред. „Радња“ се дешава неколико деценија прије него што се Иван Црнојевић појављује на Цетињу, а у тексту се Стефаница Црнојевић не помиње. Можда је то што ти тврдиш тачно, можда и није, али то нема никакве узрочно-посљедичне везе са насељавањем Цетиња и градњом влашке цркве.
      Наравно, ти то знаш, али не да ти се да прећутиш – е, пусто ботовање, ботовање, сајбер четовање… Навика је друга природа.
      Једном сам ти већ написао, сад ти понављам: немој да размишљаш јер си трапав – повриједићеш се.
      Па ће ти опет Срби бити криви.

      1. Znanje koje nesumnjivo imate, sjajan logički aparat i nerv polemički, samo vam je na teret i štetu!
        U svijetu neučenih, još i učenih budala, bezuslovno.
        Ne trošite se zalud, moj vam je prijateljski savjet.
        Još vam je bolje i čamiti, pritrpiti, sačekati, po mogućstvu boljega od sebe.
        Kako ste onda svakako na dobitku!

        1. Đikane moj dobri , prijatelju , u pravu si , neću se više „trošiti zalud“ , teško će ko činjenice prihvatiti kao postulat , više oni vole bajke i predanja .

    3. Moras da znas da Turaka nije bilo(najvise 2-3procenta) tako da i ako to pismo postoji ono se odnosi na nas! Ko smo to mi pa Srbi!Zasto Njegos kaze „cijela Bosna i po Arbanije“ turcili su se Srbi ,to pola Arbanije su danas „Albanci“ ,ako mislis da si neko drugi a ne Srbin procitaj poslanice Svetoga Petra kojim se rijecima obraca svom narodu -„Slavjanoserpski narode“ ..

  14. Hvala Jovane, koji nas, po ko zna koji put, počasti jednom pravom poslasticom!
    Da nam ulepša neđelju, lijepi Božiji dan.
    Od Starog Vlaha, još i otud, čak od Uskoka i Sandera junačkih, s kraja Dinare do Pologa i Epira, odasvud nas dobri Bog sabrao u najljepšu Planinu na pjenu od mora. Srbe sabirao da baš ođe opstaju, svjemu naredni!
    Ako je sudbina, pošljednji će baš ođe svijeću da tuli.
    … Kako biti neće!
    Kako Svedržatelj druge planove za Srbe ima!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *