Živojin Rakočević: Oliver, simbol trpljenja

Oliver Ivanović je postao simbol trpljenja, naterali su ga da bude politička žrtva, a on je sada, štrajkom glađu, stavljanjem života na kocku i ličnom žrtvom odlučio da prekine nepravdu.

„Samo da ostane živ, mada znamo kako je on, u ovakvom stanju, svaki sat dalje od nas“, kaže Milena, supruga Olivera Ivanovića.

Jasno je da je ceo prostor dalje od pravde, a već je zaboravljeno, kako je odavno ombudsman Marek Antoni Novicki rekao, da će „Kosovo biti crna rupa ljudskih prava u Evropi i svetu“.

Taj koji je imao hrabrosti i poštenja da prizna šta se događa suočio se se na terenu primene zakona i prava sa etničkim principom koji glasi: zadrži što duže možeš sve što služi nacionalističkim ciljevima, mafijašikim strukturama, iskoristi sve bez obzira na to da li pripada zakonskim rešenjima SFRJ, SRJ, Srbije ili regulativama Unmika, a kasnije i kosovskih zakona.

U tom pravnom haosu, niko se nije snašao, a postavlja se pitanje ko je imao volje, snage i namere da bilo šta menja u provizorijumu gde dominantno vlada zakon jačeg. Crna rupa je namenjena Srbima, a oni su pobegli od nje u geta i odlučili da trpe, i da, ako je to moguće, prežive i ostanu u svojim domovima.

Na kraju, pronašli su snage da puko preživljavanje dožive kao uspeh jer ih represivni sistem nije uništio. Ta preduga istorijska uloga trpljenja postala je način života sa unutrašnjim modelima opstanka i osećajem žrtve spremne da trpi do besmisla. Što je žrtva bila vidljivija, recimo slučaj „Martinović“, to su joj šanse da preživi bile manje, jer je bila meta najbrutalnijih napada sa svih strana.

Oliver Ivanović je postao simbol trpljenja, naterali su ga da bude politička žrtva i politički zatvorenik, a on je sada, štrajkom glađu, stavljanjem života na kocku i ličnom žrtvom odlučio da prekine nepravdu. Ostaće žrtva i ako ga osude, ako mu pronađu krivicu. Šta god da mu se desi, on će, izgleda, uspeti.