Зетска бановина била два пута већа од краљевине Црне Горе

15 thoughts on “Зетска бановина била два пута већа од краљевине Црне Горе”

1. Za montenerinske dusebriznike pitanje sta bi bilo sa Crnog Gorom da nije usla u SHS? U kojim granicama bi bila? U istim, jer nije bilo nikakvog osnova za medjunarodno dozvoljeno prosirenje. Ruske pomoci vise nije bilo tako da takva drzava nije mogla ekonoski opstati u cemu se svi medjunarodni subjekti slazu. Zbog kraljeve nakaradne politike izostali su medjunarodni krediti prije rata, tako da osim ruske pomoci i nesto prihoda od duvana drugo nista nije bilo. Engleskim memorandumom iz avgusta 1916 jasno je receno da takva drzava nema nikakvog smisla i da se kralj mora detronizovati. Kad prevod tih dokumenata bude gotov bice objavljen i to uskoro.
   Vece uvijek znaci bolje a sto CG i prije rata nije imala razvijenu infrastrukturu niti i nagovjestaje o nekoj industrijalizaciji, tesko stanje je bila neminovnost.

   1

   1

   Одговори

   1. Vrlo korektno i zasnovano na cinjenicama,zdravom razumu i znanju. Poštovanje!

      1

      Одговори

2. Razumijem ove ustaško-komunističke falsifikatore koji sve izokreću, ali zaista je ludilo braniti kralja Aleksandra koji je potpuno uništio Srbe, a najveće heroje (vojvoda Mišić, vojvoda Putnik, Madžarević, Milunka Savić) doveo na rub siromaštva i potpuno ih ponizio i obespravio dok je sa druge strane unaprijedio Hrvate, Slovence i muslimane koji su 1914. klali, silovali i vješali po Mačvi, Podrinju i valjevskom kraju. Zato ga je i stigla zaslužena kazna u Marseju 1934. godine upravo od istih takvih.

   2

   2

   Одговори

   1. Slobodan Jovanović, glavni srpski svedok događaja u Versaju 1919, jasno kaže da kralj Aleksandar nije imao nikakve veze sa stvaranjem Jugoslavije.Srbija se, voljom velikih sila, ništa nije pitala na Versajskoj konferenciji.

      6

      Одговори

3. Ludi Srbi, prestanite braniti kralja Aleksandra koji vas je svojom pogubnom politikom uništio i doprinio da „gmazovi“ poput botova na ovom portalu danas mogu da nam „serviraju“ svoje sumanute falsifikate o „crnogorskoj posebnosti“.

   3

   2

   Одговори

4. Veće ne znači bolje. To je u Jugoslaviji bolno spoznala Crna Gora. I danas, nažalost, ima dosta onih koji imaju kompleks malog broja i veličine.

   2

   5

   Одговори

5. Vidim ovdje kako petparački „analitičari“ tipa Pera i „Mocarta“ zapravo samo brane aktuelni režim pričom o „velikosrpskom hegemonizmu“, floskuli koju su od Austro-Ugara preuzeli svi ovdašnji zločinački pokreti, od ustaškog i balističkog do komunističkog, „drugosrbijanskog“ i „montenegrinskog“. Zaboravlja se činjenica da je knjaz, kasnije kralj Nikola vladao 56 godina, da je bio ordinarni autokrata, da je živio u velikoj raskoši dok je 95% građana tadašnje Crne Gore živjelo u „endemskom“ siromaštvu. Ništa bolje mišljenje nemam ni o turkofilsko-austrofilskim Obrenovićima, pretečama današnjih „drugosrbijanaca“, kao ni o psihopati i bolesno sujetnom i podlom Aleksandru Karađorđeviću koji nas je zbog svoje patološke megalomanije ugurao u jednu vještačku tvorevinu koju nikada nije trebalo ni stvarati. O zločinačkom Brozovom režimu i njegovim crnogorskim komunističkim „telalima“ neću trošiti ni riječi jer to ne zaslužuju.

   6

   Одговори

   1. Velike sile su stvorile Jugoslaviju, a ne kralj Aleksandar!

      3

      Одговори

6. E Tooo je bila PRIRODNA CRNA GORA

   2

   Одговори

7. Trebalo je tradicionalnu Crnu Goru utopiti u srpsku većinu. Neka hvala. Sadašnja Crna Gora nam je sasvim dovoljna.

   1

   6

   Одговори

   1. izeš milove mocart kugle

      5

      Одговори

8. Crna Gora je ušla u kraljevinu SHS, kasnije kraljevinu Jugoslaviju sa iluzornim očekivanjem o blagostanju, koje je posljedica veličine i snage nove države. Za mnoge je bio argument o završetku misije samostalne crnogorske države da ona nije uspjela da riješi suštinska socio-ekonomska pitanja. Ovakva mišljenja pristalica bezuslovnog ujedinjenja ubrzo su se pretvorila u rezignaciju i razočarenje. U periodu 1919-1941. godine obim državnih dotacija za investicije u Crnoj Gori bio je manji od ratnih reparacija koje joj je trebalo dodijeliti nakon Prvog svjetskog rata.
   Bezimena provincija
   Umjesto očekivanog prosperiteta Crna Gora je doživjela stagnaciju i propadanje na gotovo svim društvenim poljima. Cetinje koje je prije ujedinjenja bilo mali, ali živahni administrativni kulturni i diplomatski centar, pretvoreno je u provincijsku zabit. Za sve vrijeme postojanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a od 1929. godine Kraljevine Jugoslavije, ne samo da je negiran crnogorski kulturni, nacionalni, državni i istorijski identitet nego je i iz svih administrativnih podjela zemje isključen naziv Crne Gore.

   1

   6

   Одговори

   1. Pero – А колико их је добило бесплатно куће и огромна имања по Војводини и другим дијеловима Србије гдје никако није могло бити глади, о томе ћутиш??? Као и о 12 индустријских фабрика које је краљ отворио у ЦГ а које раније нису ни постојале, и о томе ништа од тебе??? Глад је била свуда а не само у ЦГ, послије серије тешких ратова наилази глад као и послије 2 св. рата за вријеме Тита, када је народ још масовније одлазио из МНЕ насељавајући богату Србију… Из горе наведеног може се видјети ко је спасавао гладне грађане ЦГ. А нешто си хтио рећи паметно???

      7

      1

      Одговори

9. Rasprostranjeno mišljenje, kod pristalica bezuslovnog ujedinjenja, da će problem ishrane nestati odmah nakon ulaska u novu državu, koja je po prostranstvu bila gotovo 18 puta veća od Crne Gore, pokazalo se pogrešnim. Država je pokušavala organizovanjem javnih radova kroz isplatu dnevnica da ublaži problem gladi, ali to se pokazalo neefikasnom mjerom. Stanovništvo nije moglo kupiti nedostajuće proizvode jer su oni bili najskuplji u cijeloj zemlji zbog saobraćajne izolovanosti i cijena transporta u pasivnim krajevima. Kolika je bila nestašica žita govori i podatak da je početkom 1922. godine kada je Vlada ishranu Crne Gore povjerila Savezu zemjoradnika iz Sarajeva, uvezeno 50 vagona buđavog kukuruza kojeg je narod pokupovao uprkos zabrani upotrebe tog žita od nadležnih sanitetskih vlasti.

   1

   1

   Одговори

   1. čega se pametan stidi, budala se ponosi. tako ona narodna kažće . tako i ovi izdajnici CG barjače sa sramotom srpske okupacxije 1918

      4

      4

      Одговори