Зенка се намерачио: Црвено-црне боје освајају Црну Гору
1 min read
Заставе Албаније и "Велике Албаније" у Рожајама
Пише: Никола Васојевић
Када Албанци нешто одлуче нема те силе која ће их спријечити и да то реализују. Не мислим на оне са Космета, него на домаће комшије из Тузи или Улциња. У томе тренутно предњачи Мехмед Зенка, министар за мањинска права, који је је на ту функцију дошао само да би прогурао закон који омогућује да се свуда у Црној Гори истиче албанска застава. Тако барем изгледа када се прочитају његове изјаве о новим прописима о истицању националних симбола.
-За истицање заставе на вјенчању сигурно неће бити кажњавања, ни за приватне прославе, нити за политичка окупљања. Нормално, свака мањина, сваки национални савјет ће прије тога дефинисати своје националне симболе. Имали смо прошле године случај навијача који је са албанском заставом дошао из Француске. Прошао је Италију, Словенију, Хрватску и дошао до Будве и тамо је неко установио да је узнемирио некога са том заставом. Што не служи за примјер овој Црној Гори коју ми култивишемо и коју смо сви заједнички стварали. Ако никоме у Европи не смета, зашто би сметала Црној Гори која унутар себе има и дио албанског народа?, медитира Зенка.
Када се зна колико Албанци воле да истичу своје и заставе својих пријатељских држава и то на свакомм мјесту, када Зенка прогура овај закон има добар дио Црне Горе да се црвени и црни од њихових боја. Не сумњам да ће Албанци и тамо гдје нијесу у већини стално држати заставе по кућама или на другим мјестима. Раде то они и данас, а још када иза њих стане закон има све да се лепрша по Црној Гори од њиховог орла. Истина, тај орао је дио српске хералдике и традиције, али мало ко ће то помињати, а Албанци ће миц по миц наметати своје симболе по читавој Црној Гори и онако како они знају освајати простор. Остали ће вјероватно касно свега тога да се сјете и остаће им само да се кају што албанске читанке демографске и симболичке експанзије нијесу прочитали на вријеме.
ПС. Нешто ми је мука када Албанци почну да се хвале како су стварали Црну Гору. Као да хоће да нас натјерају да заборавимо да су наши преци муку мучили да градове гдје су они били у већини укључе у своју државу, јер је њиховом становништву више на срцу била Турци, него Црногорци. Тако је било са Рожајама, Плавом, Улцињом и Баром, који су на једвите муке укључени у Црну Гору и то деценијама након што су добијени на папиру. Нјесу се Албанци прославили ни у Другом свјетском рату, јер су већином били у јединицама Бали вулнетарија који су починили велике злочине над православнима у Плаву, Гусињи и околини Берана. Све је то данас заборављено и опроштено, јер су на референдуму гласали за Монтенегро. И нека су, али је човјеку нешто мука од свега тога.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Albanci će trasirati put Srbima da zajedno rade na otcepljenju od kratkovidih, nekarakternih Montenegrina.Albanci samo čekaju pogodnu priliku za završni udarac. Posao su doveli do kraja. Montenegrine neće niko podržati.
„Albanci će trasirati put Srbima…“
Благо ти у памет.