Земља мржње
1 min readДавно је речено да је лице огледало душе. То се најбоље види на лицу Мила Ђукановића предсједника ДПС-а и Црне Горе. На његовом лицу бјелодано се виде, а у души кључају, мржња и страх. Мржња према већинској Црној Гори и страх од демократских промјена, које би довеле до његове детронизације и пропасти пословне империје, његовог сина, његовог брата, његове сестре, његових кумова и његових камарада.
То помрачење његовог лица десило се први пут у изборној ноћи 30/31 августа 2020 године. Вјероватно присиљен, од својих дојучерашњих ментора, да призна резултате изгубљених парламентарних избора, није имао снаге и достојанства да буде на висини историјског тренутка. Вулкан мржње прорадио је у њему, па је кренуо да сије сјеме зла, мржње и подјела по Црној Гори. Формирање комитског покрета и покушај државног удара на Цетињу 5.09.2021.г, у дану устоличења митрополита Јоаникија, био је само крешчендо политике, која је почивала на принципу завади па владај.
Све је почело од референдума о државно – правном статусу Црне Горе, на коме је, силом на срамоту, покрадена и силована народна воља. Било је за очекивати да се покрије ушима и покуша да тај референдум прикаже као демократски чин, без последица по оне који су остали у “мањини“. Требало је да изговори реченицу коју ће 2013.г саопштити Миодраг Лекић као предсједнички кандидат испред Демократског фронта: „ Једнако уважавам оне које су гласали за суверену Црну Гору и оне који су били за заједничку државу са Србијом, јер су и једни и други жељели добро Црној Гори“.
Умјесто тога половину Црне Горе је прогласио непријатељима и домаћим издајницима. И шикана је кренула. То је значило да они који су понијели тај жиг не могу добити посао у државној служби, локалним управама у којима је власт држао ДПС са сателитима, и тајкунским фирмама које су биле под шапом ДПС хоботнице.
И како то по правилу бива сваки диктатор покушава да овјековјечи своју власт. Мало му је било што су државне симболе усвојили у Скупштини без присуства опозиције, већински српски језик прогласили другоразредним, кривотворили историју и прогнали ћирилицу. Изгледало је у том тенутку да су и Бог и ђаво на његовој страни.
Али таман кад је повјеровао да је заокружио приватну државу, а све под плаштом евроатлантских интеграција и измишљене хиљадугодишње државности, пожелио је, или га је ђаво наговорио да има и ДПС цркву. Објавио је рат Српској православној цркви и најавио тракторијаде. Али још једном се показало да је „мука с Богом ратовати“. Познато је како се та прича завршила, литијским устанком и поразом на августовским изборима 2020.године. Помрачење лица и душе Мила Ђукановића потрајало је до формирања мањинске владе уз подршку ДПС-а. Док је трајала та влада, неких стотинак дана, која је функционисала по принципу ко ће кога, бијаше се разведрило господарово лице.
Са падом те Владе и формирањем нове-старе парламентарне већине девети круг пакла се вратио у душу предсједника Црне Горе. Од „бесудне“ земље он данас прави земљу мржње, којој само фали варница да експлодира. Нема тог чина коме Ђукановић неће прибјећи само да би сачувао своју слободу и имовину, а све бринући за независност Црне Горе.
Свако другачије мишљење, поготову залагање за права свих, па чак и српског народа, проглашава се за клеронационализам и постаје црвена марама за Милове јуришнике. Због тога се забрањује улазак у Црну Гору амбасадору Србије Владимиру Божовићу, човјеку рођеном у Никшићу. Двадесет година је Ђукановић играо евроатлатнску игру на антисрпску карту. Та политика му је била оправдање за организовани криминал и високу корупцију, који су о јаду забавили регион и Европу.
Сада на кварно и лицемјерно покушава да продужи политичку каријеру стављајући све акције на антируску карту.
Својевремено је покојни Видоје Жарковић говорио пријатељима по Жабљаку да је једини спас за Југославију да промјени име у Титославију. Нажалост, и данас у 21.вијеку у ДПС–у сањају Милогору која ће надживјети процес демократских промјена. Шта нам ваља чинити у овој ситуацији:
– Нова-стара парламентарна већина више нема право на грешку. Свако играње на карту личних и страначких интереса, жестоко ће се обити о главу на парламентарним изборима, онима које народ препозна као Јуде. Народ све види и све памти.
– Учинити све да у свих 14 општина, у којима се одржавају локални избори, побиједимо ДПС и његове сателите, без обзира како наступамо на изборима. Због тога је потребна висока излазност на гласање, јер сви они који желе да апстинирају морају знати, да ће ДПС мобилисати све капацитете, као да су избори судњег дана. За многе и јесу. А у случају да не дај Боже побиједе почеће осветничка и реваншистичка политика. А ту су мајстори без премца.
– Коалиција Демократа, Покрета за Пљевља и Уједињене Црне Горе све ће учинити да 24.октобра у Пљевљима осване јутро нове наде. Јер само демократска, помирена и уједињена је Права Црна Гора. И у њима Права Пљевља.
Зато идемо људи да демократизујемо Црну Гору.
Идемо људи да помиримо Црну Гору.
Идемо људи да ујединимо Црну Гору.
Идемо људи да живимо прави живот у правим Пљевљима и Правој Црној Гори.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Evropa SAD i Spajić su rješenje za Pljevlja!