Земаљско је замалено царство, а небеско увек и довека: Пропаст царства српскога
1 min read
Слика "Косовка дјевојка"
Полетио соко тица сива
од светиње – од Јерусалима,
и он носи тицу ластавицу.
То не био соко тица сива,
веће био светитељ Илија;
он не носи тице ластавице,
веће књигу од Богородице, –
однесе је цару на Косово,
спушта књигу цару на колено,
сама књига цару беседила:
“Царе Лазо, честито колено,
коме ћеш се приволети царству?
Или волиш царству небескоме?
Или волиш царству земаљскоме?
Ако волиш царству земаљскоме,
седлај коње, притежи колане!
Витезови, сабље припасујте,
па у Турке јуриш учините:
сва ће турска изгинути војска!
Ако л’ волиш царству небескоме,
а ти сакрој на Косову цркву,
не води јој темељ од мермера,
већ од чисте свиле и скерлета,
па причести и нареди војску:
сва ће твоја изгинути војска,
ти ћеш, кнеже, с њоме погинути!”
А кад царе саслушао речи,
мисли царе мисли свакојаке:
“Мили боже, што ћу и како ћу?
Коме ћу се приволети царству?
Да или ћу царству небескоме?
Да или ћу царству земаљскоме?
Ако ћу се приволети царству,
приволети царству земаљскоме,
земаљско је замалено царство,
а небеско увек и довека”.
Цар воледе царству небескоме
а неголи царству земаљскоме,
па сакроји на Косову цркву, –
не води јој темељ од мермера,
већ од чисте свиле и скерлета,
па дозива српског патријара
и дванаест велики владика,
те причести и нареди војску.
Истом кнеже наредио војску,
на Косово ударише Турци.
Маче војску Богдан Јуже стари
с девет сина, девет Југовића,
како девет сиви соколова:
у сваког је девет иљад’ војске,
а у Југа дванаест иљада,
па се бише и секоше с Турци,
седам паша бише и убише;
кад осмога бити започеше,
ал’ погибе Богдан Јуже стари,
и изгибе девет Југовића,
како девет сиви соколова,
и њиова сва изгибе војска.
Макош’ војску три Мрњавчевића:
бан Угљеша и војвода Гојко
и са њима Вукашине краље:
у свакога триест иљад’ војске,
па се бише и секоше с Турци,
осам паша бише и убише;
деветога бити започеше,
погибоше два Мрњавчевића,
бан Угљеша и војвода Гојко,
Вукашин је грдни рана допо,
њега Турци с коњма прегазише,
и њиова сва изгибе војска.
Маче војску ерцеже Степане:
у ерцега млога силна војска,
млога војска, шездесет иљада,
те се бише и секоше с Турци,
девет паша бише и убише;
десетога бити започеше,
ал’ погибе ерцеже Степане,
и његова сва изгибе војска.
Маче војску српски кнез Лазаре:
у Лазе је силни Србаљ био,
седамдесет и седам иљада,
па разгоне по Косову Турке,
не даду се ни гледати Турком,
да камоли бојак бити с Турци!
Тад би Лаза надвладао Турке, –
бог убио Вука Бранковића,
он издаде таста на Косову!
Тада Лазу надвладаше Турци,
и погибе српски кнез Лазаре,
и његова сва изгибе војска,
седамдесет и седам иљада!
Све је свето и честито било,
и миломе богу приступачно.
Епскa народне пjесме (косовски циклус, Вук Караџић, 1845)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Car Laza,a bio je car koliko je Milivoje Katnić Papa,je imao vojsku od 77 tisućah Srbalja,i svi izginuše.
U tri Mrnjavčevića 90 hiljadah junaka,i oni svi izginuše.
U ercega Stepana,kakvo ime – ni da je iz kruga dvojke,nešto skromniji vojni kadar,zbirno 60 hiljadah vitezovah.
Idemo dalje,9Jugovića puta 9 hiljada ratnika i starina Bogdan još 12 hiljada,to mu dođe 93 hiljade.
Račun kaže,molim lijepo,77+90+60+93,ukupno 320 hiljada.
Kako znamo da preko Srbalja nema ratnika,i da pobiše silne paše,a Miloš je iz bekhenda zamahnuo i preklao Murata,poginulo je i Osmanlija barem toliko.
To je onda najveći masakr u istoriji bitakah,pa me čudi da Hollywood ne napravi kakvu filmčinu,već se zanose nekakvim Dankerkima,Perl Harburima i ostalim trivijama.
Naravno,srpska istorija su epske pjesme,tako da ja ne dovodim u sumnju ove egzaktne brojke.
Još pjesama,molim.
Го.едо, иди паси траву по Дукљи.
Ne, no ćemo epske pjesme o kradji, šurovanju sa šipcima, trgovini drogom itd. pisat’! Pa no što je Srb no epsko biće! Vazda bio, uvijek biće. Mi istoriju imamo, mitove i legende imamo, usmeno i pisano predanje čuvamo, duh njegujemo, pjesme uz gusle sričemo, rodoslove gajimo. Da, zaokruženi smo kao narod, sretni i jasno izdiferencirani, oblikovani vjekovima. Mnogi bi dijelove da nam uzmu-otmu, čak i uspijevaju, ali im se sjeme obavezno i ubrzo zatre. Sve buvlje pijace se poslije nešto vremena ugase, originali se uvijek održe i unaprijede.
Nebesko carstvo je golub na grani.
Bolji je vrabac u ruci (zemaljski život) nego golub na grani.
Što je sigurno, sigurno je.
Avetinjama neka sve ono na grani.