Жексонијада: Грађан паша Буџетлија у изборној трци!

И тако, отпочела је пропагандна и организациона трка за накарадне предсједничке изборе у Црној Гори, који би се требали одржати 15. априла ове године!

Већ сада је очигледно да ће опозициони блок у Црној Гори врло тешко доћи до заједничког кандидата којег би подржале све партије, које припадају разним политичким и идеолошким правцима.

Ипак, кључни разлог хаоса у опозицији се већ сада може лоцирати, и он се налази у тзв. „Другој фамилији Црне Горе“, на чијем челу се налазе Мишко Перовић и Жексон Ивановић.

Док на једној страни имамо „Прву фамилију“, оличену у шефу црногорског режима Милу Ђукановићу, који очигледно сматра да Црна Гора не треба постојати ако он није на њеном челу, на другој страни имамо Мишка и Жексона који, изгледа, такође сматрају да Црна Гора не треба постојати – ако они лично не замијене Ђукановића, и не постану нови „калифи умјесто калифа“!

Дакако, мора се истаћи да су ове двије интересне групације сличне, јер не уступају једна другој по ригидности и фанатизму, дрскости и пакости.

Разлика је у томе што први грчевито чувају власт, што је природни рефлекс, а други не желе промјену власти, јер су себе, у својим сновима – пројектовали на мјесто гдје ће се круна нове власти сигурно наћи на њиховој глави.

Ловац на мешетарење – „Грађанска контузија“

Иначе, Жексон Ивановић, један од вођа „Друге фамилије“, има редовне „месијанске колумне“ у својим “Вијестима“.

У тим колумнама, Жексон опозицију констатно дијели и разврстава по полицама. Дио опозиције каткад “набија на колац”, понекад “спржи напалмом”, а све с циљем да опозиционе партије титрају по његовој вољи, и у складу с његовим материјалним интересима и политичким амбицијама.

И све те скаредне политичке текстове објављује под знаковитим “брендом” – “Ловац на змајеве”?!

То је и демонстрирао 9. 1. 2018. у колумни под називом “Ко ће коме”! Тај несвакидашње подмукли текст Жексона Ивановића, у којем он себе легитимише некаквим – „Вождом грађанштине“, а који је могао имати и алтернативне наслове, рецимо- „Грађанска контузија“, или- „Како изаћи сув из воде“, није наишао на осуду опозиције, што се морало десити!

Разлог што опозиција није реаговала на брљотине Жексона, који годинама изиграва црногорског, квазиопозиционог, медијског Грађан пашу Буџетлију, је јасан – никоме од њих се не вади копље на медијског магната, који ти одмах може залупити врата својих медија, и учинити непоправљиву политичку штету.

Наравно, постоје периоди и моменти када Мишко и Жексон не разапињу опозиционе партије које отворено мрзе, већ их пропагирају у својим медијима!

То се дешава уочи избора, и то под условом да их те „инкриминисане партије“ завале стотинама хиљада еура! Дакле, идеолошка правовјерност им престаје истог момента када морају бирати између ње и гомиле новца, јер одмах изаберу новац!

И ту нема ништа чудно, јер њихова истинска дисциплина није часна опозициона активност, већ ограбљивање партија опозиције, које послије новчане разуре додатно морају прихватити ненормалне политичке и идеолошке ултиматуме власника „Вијести“!

Мишко и Жексон су максималисти, и увијек пледирају да добију “и јаре и паре”, па се може закључити да су то два ненасита ждријела Црне Горе.

Против Русије, али и за „кофер руског новца“

У тексту “Ко ће коме”, Жексон Ивановић о опозиционом Демократском Фронту пројектује следеће: “Морам да похвалим ДФ – дјелује као да су одустали од усаглашавања предсједничког кандидата са Јединственом Русијом”.

Интересантно, Жексон “мора да похвали ДФ”, за нешто што претпоставља?!

Дакако, није спорно то што Жексон органски не подноси ДФ, и што показује отворени анимозитет према Русији и Путину, јер је то његово слободно право и избор.

Међутим, да би слика о тим његовим анимозитетима била комплектна, морамо, као прво, погледати – колико је наводног “руског новца”, који му се није гадио – Жексон добио од “непријатељског ДФ” на претходним парламентарним изборима.

Наиме, на порталу Аналитика је 8. 02. 2018. године, у тексту под насловом: “Да ли је ДФ ,,упумпао“ у Вијести 700.000 еура?”, наведено следеће:

“У одјељку извјештаја, послатом Стејт Дипартменту 28. септембра 2016. године,…, насловљеном ,,Милиони из Русије пуне кофере за ДФ-ову кампању“, истиче се да је „највидљивија потврда да ДФ сједи на огромним парама новопридошлих прихода“ – издвајање новца у медије. Извор Амбасаде САД наводи да је Демократски фронт – наводно за оглашавање – ,,упумпао“ 700.000 еура у Вијести, а да је прва рата уплате Вијестима износила – 500.000 еура.”

Е сад, није познато да је “Ловац на рубље, конвертоване у еуро” поднио тужбу за клевету против “Побједе” и “Аналитике” због ове информације, што је индикативно.

На другој страни, спекулише се да је сума мања, те да су Жексон и Мишко од “мрског им ДФ” добили 220.000 еура за ТВ Вијести, и 140.000 еура за новине и портал Вијести.

Дакле, популарна опозициона партија, коју не симпатише „Друга фамилија“, морала је дати између 360. и 700. хиљада еура да би се уопште појавила на једном од важнијих медија у Црној Гори, што је индикативно.

Жексон и Мишко као да тиме поручују партијама и грађанима – прво наш џеп па демократија!? Прво нам дајте круну, па мичемо Ђукановића!

Дакако, узимањем овог новца меркантилни Жексон је, уједно, послао јасну поруку америчкој амбасади у Подгорици, која би се могла формулисати овако- “Против сам Русије и Путина, али то наплаћујем, и то кошта. Јенкији, дајте ми кофер пун новца, затрпајте ме доларима, па ћу радити онако како ви желите”.

„Ловац на све валуте“ и монопол на медијски харач?!

Босански портал „Фокус“ је 31. јануара ове године објавио вијест да је Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) покренула заједнички Програм за помоћ медијима на Балкану, који ће се фокусирати на развој онлајн медија у Босни и Херцеговини, Македонији, такозваном Косову, Црној Гори и Србији.

Програм УСАИД-а у ових “пет држава” Балкана ће трајати три године, а вриједан је седам милиона долара.

Тај програм је представљен у Сарајеву, а састанак са представницима медија је спровела амбасадорка Сједињених Америчких Држава у БиХ, госпођа Морин Кормак.

Елем, како се радило о новцу који ће се тек дијелити, ту је морао присуствовати и чувени Жексон Ивановић, да се огребе за доларе! И није то страшно нити чудно, јер је он „Ловац на све валуте“. Интересантније је оно што је Ивановић рекао на том скупу.

Напоменувши да је на том скупу: “Директор и један од оснивача црногорских ”Вијести” Жељко Ивановић,…, имао запажену 45 – минутну презентацију о дигиталним медијима у региону са фокусом на Црну Гору и развојне правце дигиталних медија”, портал „Фокус“ је пренио следеће ријечи Ивановића:

„Шокиран сам и тиме да је ситуација у БиХ подједнако лоша као у Црној Гори, да је тржиште девастирано од утицаја из окружења, поготово Србије. Мисија асоцијације је и да се заједнички направе притисци и апели према ЕУ и владама да се медијска регулатива направи на начин да се заштите национална тржишта.”

Укратко, од Европске Уније, у којој постоји заједничко медијско тржиште свих држава чланица, Ивановић тражи да она све уради како би се изван ЕУ медијска тржишта затворила у оквире сваке државе понаособ, закантачила, такорекућ?!

Дакле, мало је Мишку и Жексону то што мешетаре, и новце извлаче од власти и опозиције, кроз сваки свој медијски уплив у политички систем Црне Горе. Сада отворено желе да се од стране иностраних сила медијски простор у Црној Гори огради у њихову корист, па да деру све политичке субјекте још више и још дрскије!?

Укратко, према овоме што је рекао, испада да је Жексон много гори од Ђукановића. Ђукановић врши снажан притисак на опозиционе медије, али их не укида. А Жексон од ЕУ очигледно тражи преузимање медијског – монопола на харач, укидање медија, што је нечувено, али од њега очекивано!

Кад се ниским побудама креира политика

У тексту „Ко ће коме”, Жексон Ивановић се бави избором кандидата за наредне предсједничке изборе у Црној Гори.

Жексону је као предсједнички кандидат интересантан Алекса Бечић, чију партију- „Демократе“, он назива- “великим братом грађанске опозиције”.

Да би спасио од нестанка своје личне „грађанске партије“, Жексон предлаже Бечићу да на локалним подгоричким изборима сабере у један фронт све такозване „грађанске партије“, па и оне које једва могу прећи цензус.

Потом отворено уцјењује Бечића, рекавши – “више грађанских колона на подгоричким изборима не иде у прилог Бечићевој кандидатури за предсједника”!

У преводу, то значи – ако Бечић не скупи све мршаве Жексонове партије под своје окриље, и направи им пролаз у подгорички парламент, може се опростити од подршке те “грађанске опозиције”?! Јако безочно, опако отворено и врло дрско, нема шта!

А потом закључује: “Не само Бечић, него било који други кандидат, иза кога не би стала комплетна грађанска опозиција, плус дјелови цивилног сектора и независне личности, имао би велике шансе да у првом кругу изгуби чак од представника ДФ што би имало трагичне посљедице по демокатски амбијент у Црној Гори.

Не треба много мудрости за закључак да черечење Црне Горе између ДПС и ДФ одговара само лидерима ових двију групација. Првима да наставе са похаром ресурса, другима да остану вјечита опозиција јер ништа друго у животу не би знали да раде.”

Ето, тако је говорио Жексон?! Збиља, на тврдњу како лидерима ДФ – а “одговара да остану вјечита опозиција јер ништа друго у животу не би знали да раде”, Жексон има пуно право.

Међутим, то би могло да се узме за озбиљно да није следећег факта- многе партије иза којих су Жексон и Мишко стали, или их формирали, нису биле ништа друго до политичке крпе за једнократну употребу.

Те партијице Мишка и Жексона су биле само њихове приватне политичке фирме, чији циљ никад није била смјена режима, већ извлачење новца од режима и опозиционих партија, а све у корист власника Вијести.

Нема сумње, с позиције реалног медио- магната, Жексон покушава креирати опозициону политичку сцену Црне Горе руководећи се најнижим побудама, и неадекватном максимом- омлатити и уцијенити све реалне опозиционе субјекте у Црној Гори.

Мишко и Жексон, црне рупе  политичког система

И уопште, фућка се Жексону за режим Ђукановића и за економску трагедију Црне Горе. Он себе види на мјесту калифа умјесто калифа, и све ће урадити да се тог мјеста домогне, при чему неће бирати средства за достизање тог циља. А тај циљ, извјесно је, никада неће достићи!

Зато, да се разумијемо, било какав кандидат, којег пројектује Жексон, иза којег би стала “комплетна грађанска опозиција, плус дјелови цивилног сектора и независне личности”, нема никакве шансе на успјех из једног важног разлога – зато што је Жексон такав какав јесте!

Сваки политички предлог оваквих политичких трговаца и мешетара, попут Мишка и Жексона, ће од јавности бити моментално одбачен, и то с гађењем!

Зато, умјесто лицитирања и уцјењивања, живљења у илузијама, Жексону или Мишку би најбоље било да се ових дана самопредложе за предсједничког кандидата, па да провјере политичку тежину својих личности!

Да ли се то може догодити, смију ли се усудити на такав корак!? Наравно да неће смјети то урадити, баш као што им очигледно није јасно да су се давно требали повући из политике, да имају ишта часно у себи!

Јер, управо су они постали крупна кочница природног развоја политичког система у Црној Гори, чак много већа од шефа режима!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: