• Култура

Зборник докумената “Усташка звјерства”: Њемци документовали усташке ужасе!

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Јасеновац

Непуну годину пошто је у скрајнутим депоима Архива Војводине у Новом Саду откривен аутентичан немачки досије о усташким злочинима над Србима и Јеврејима, а “Новости” су са том вешћу ексклузивно упознале нашу и јавност у региону, најзначајнији делови тог открића, публиковани су на 627 страница у Зборнику докумената “Усташка зверства”.

У саиздаваштву Архива Војводине и Републике Српске, као и ИК “Беседа” Епархије бачке, књигу “Усташка зверства”, на позив директора Архива Војводине др Небојше Кузмановића, приредио је угледни историчар др Милан Кољанин. После вишемесечне анализе сваког од готово 600 докумената из немачког досијеа, Кољанин је одабрао за Зборник њих 165 и 63 фотографије. Неки од докумената били су изненађење и за овако искусног историчара, пишу “Новости”.

– Реч је непознатим списима у којима се налазе многобројни нови подаци који умногоме допуњавају, па и коригују нашу слику о догађајима у усташкој великој Хрватској (НДХ) током прве године њеног постојања. Ту су веома вредни подаци о масовним злочинима над Србима и о усташким логорима, уз остале и о највећем, Јасеновцу. Они се односе на само оснивање логора и први период његовог постојања, при чему се показује да је одређену улогу у оснивању кампова смрти имала и хрватска војска (домобрани) – каже, за “Новости”, др Милан Кољанин.

Аутор књиге наглашава да се већ из саме чињенице да су немачке полицијске власти на челу са СС мајором (sturmbannfuhrer) др Ернстом Вајманом, у окупираној Србији формирале досије под насловом “Усташка зверства”, може закључити да је политика уништења Срба била државна агенда НДХ и да о томе није било дилеме ни код немачких представника.

– Из докумената у досијеу се види да немачки представници у НДХ нису имали дилему ни да у тој политици своје место има и Римокатоличка црква која је настојала да у таквим околностима што више присилно повећа број својих верника – наводи др Кољанин.

Сведочанства о зверствима над Србима и Јеврејима, почињена 1941. и 1942. у логорима у Јасеновцу, Старој Градишки и на другим подручјима НДХ, као и окрутност са којом су под вођством усташа вршена убиства, превазилази све оно што је досад забележено у крвавој историји балканских народа. Људи су клани као животиње, лобање им разбијане чекићима или секирама, утеривани су као стока у штале које су затим паљене.

Фотографија масакрирања сисачког Србина Милоша Теслића је свакако једно од најпотреснијих сведочанстава. Захваљујући чињеници да је ова слика доспела у немачки досије, разјашњене су и околности под којима је Теслић страдао. Он се, наиме, после проглашења НДХ склонио код познаника на Кордун, али су га усташе убрзо пронашле и опљачкале. Пошто му је дата гаранција о безбедности, вратио се у Сисак, али у ноћи између 28. и 29. априла 1941. године група усташа га је ухапсила и убила га у страшним мукама: спаљена му је кожа целог лица, као и очи и нос. Цело тело му је било у опекотинама, стомак расечен, делови утробе извађени, грудни кош пресечан, а његов леви део набачен је на главу жртве.

Не зна се ко је аутор слике и како је она доспела у немачки досије. Притом, дуго се погрешно веровало да је масакрирани човек на слици бањалучки епископ Платон.

Прегледом делова досијеа о пуштању 13 заточеника из кампа смрти и концентрационог логора Јасеновац, као и пуштање око 100 српских жена и деце из Лоборграда у хрватском Загорју крајем марта 1942, Кољанин је на фотографији препознао двојицу браће револуционара, писца и учесника Шпанског грађанског рата Родољуба Чолаковића – Драгу Хаџи Чолаковића и Саву Хаџи Чолаковића.

Они су помињани и у неким другим документима, али раније истраживаче вероватно је збуњивала одредница “хаџи” уз њихова имена, те Саву и Драгу нису доводили у везу са Родољубом Чолаковићем.

На ослобађање 13 заточеника из Јасеновца, као и пуштање српских жена и деце из логора Лоборград, утицао је мајор Вајнман. Тај случај, сматра Кољанин, показује да су немачки војни и обавештајни фактори имали моћ да утичу на усташко вођство.

– С друге стране, вероватно је постојала и намера да се донекле ојача политички положај српске квислиншке управе и генерала Недића, који се и сам залагао за ослобађање Срба из усташких логора. Одређену улогу у овом пуштању свакако је имао и мајор СС Ернст Вајнман из немачке полиције у Србији (он није био шеф немачке обавештајне службе), на чему му се захвалио комесар за избеглице Тома Максимовић – истиче на крају саговорник “Новости.”

Немачки досије, подсетимо, део је личног фонда Славка Одића, носиоца Партизанске споменице, а у послератном периоду службеника СУП-а, генералног конзула у Торонту, који се бавио и публицистиком са акцентом на делатност обавештајних служби. Две године после Одићеве смрти, Р. З. из Сремске Каменице, понудио је тај досије Архиву Војводине. Откуп и примопредаја извршени су 17. октобра 2008, а затим је 11 година документација чекала да буде откривена. То се догодило тек пошто је Кузмановић дошао на чело ове установе, пишу “Новости”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: