Збогом Кости Христићу
1 min read
Фото: Новости
Пише: Комнен Бећировић
У ноћи између 27. и 28. априла, испустио је у болниц Сен Јозеф у Паризу своју племениту душу један од најзнаменитијих Срба на Западу, чувени новинар Коста Христић, изданак породице Христић која је играла значајну улогу историји Србије.
Рођен 12. априла, 1935. у Атини гдје му је отац Бошко био југословенски амбасадор да би затим заузимао исти положај у Риму. Но како убрзо силе Осовине, Њемачка и Италија руше Југославију, приређујући трагичну судбину српском народу, Бошко Христић то доживљава до те мјере болно да диже руку на себе. Краљица Јелена која је, да подсјетимо, била ћерка краља Николе, омогућава Кости и његовој мајци и сестри, одлазак у Женеву одакле касније прелазе у Париз.
Као питомац једног језуитског пансионата, Коста учи гимназију да би по завршетку ове, студирао право на Сорбони запосливши се на крају студија као новинар у Монду.
Срели смо се на највишем, на одбрани једног од великих светилишта Српства и свијета, Његошевог храма на Ловћену који је безакона комунистичка власт намјеравала да разори.
Кад сам 1970. покренуо међународну акцију против непочинства које се спремало, Коста је, не само ту акцију здушно поздравио, него се у њу и укључио допринијевши да највећи француски дневник да одговарајући простор по питању Ловћена.
Но, кад је Монд ускоро запловио у антсрпске воде, Коста је доследан самом себи, своме роду и својим славним прецима, напустио Монд и прешао у недјељник Поан поставши уредник секције за источне земље, дужност коју је завидно обављао.
Међутим најтеже је тек долазило кад се већ крајем осамдесетих година домаће зло у Хрватској, у Босни и на Косову дигло на Србе.
Vječnaja pamjat i carstvo nebesko.