Због плаве фарбе на табли захвалности дигла се велика прашина у медијима!

Пише: Ђорђе Бојанић

Плавом фарбом је погођена табла захвалности америчкој војсци која се налази на згради Клинике за кардиохирургију Клиничког центра у Нишу.

Свакако сам против сваког вида насиља, и ово је варварски чин. Али, са тих 400.000е донације америчке војске све ми дође као провокација. Није то донација само америчког народа (иако пише), не разумем и величину грба америчке војске на ударном месту, ваљда се том донацијом не плаћа реклама и постављање грба у том обиму, да Срби забораве све њихове агресије и злодела патње над нашим народом (колико само има оболелих од уранијума, свака кућа бар по једног, уништених објеката, фирми…). Боље да нас оставе на миру, и подигну један споменик свим стардалим и умрлим од њихових злочиначких дела у знак помирења, и финансирају све што су уништили… али ништа не може да спере овај посути уранијум по нашој лепој Србији, а од тога патимо масовно, као епидемија.

Бар ми Срби имамо тај ген да зло и агресију другоме не чинимо, поготову над споменицима и културним добрима. Навешћу пример, ми данас имамо Косовску Митровицу подељену на српски и шиптарски део, у српском делу имамо муслиманско гробље нетакнуто, док у јужном делу Митровице имамо православно Српско гробље уништено где је сваки споменик поломљен и оскрнављен. Па зар такви да будемо?
Овај варварски чин ипак има и другу димензију сагледавања, прво лоша процена постављања толиког грба америчке војске (по мени, тај који је то поставио и одлучио, погрешио је у процени, могло је то скромније у унутрашњости зграде…). Имамо и ми донатора са улогом доста већим, па им нема слике и породичних грбова. Ми имамо и Клинички центар у Нишу, највећи на Балкану па тамо нема грба Србије у толиким димензијама… у то не бих детаљно да улазим. У сваком случају хвала им на помоћи.

Следећа димензија сагледавања овог варварског чина је и могућност да је то учинила нека индивидуа која је изгубила свог (или више њих) најмилијег од тровња уранијумом баш од те америчке војске или животне патње која му је нанела та америчка војска.

Америчка војска свакако представља, заиста моћну и агресивну државу (није ту агресиван народ већ политика), ону која је сејала 1944. год на Васкрс смрт по Србији… они који су бомбардовали нашу децу и цивиле, школе, болнице, фабрике, споменике културе, зар не?

Америчка војска је позната код нас и по оружаним сукобима са савезничким снагама Црвене армије, новембра 1944. год, када се убрзо по ослобођању Ниша, у коме су биле смештене снаге Црвене армије (Руске) и Народноослободилачке војске Југославије, када је баш та авијација Сједињених Америчких Држава напала град Ниш, а потом напала и колону возила Црвене армије која се кретала друмом Ниш-Алексинац.

Америчка војска је после Другог светског рата, у разним земљама са војничком чизмом крочила или из ваздуха уништавала туђе територије, после тога ту просперитета и среће није било… од Кореје и Вијетнама, преко Авганистана до Ирака, Либије, Србије, Сирије ево сада и Венецуеле. Америчка војска подржавала је и диктаторе, сетите се само Пиночеа!

Америчка војска долази из земље која је једина у историји Света користила атомске бомбе и то кад је рат готово био завршен, засипали сте туђе територије уранијумом…!

Ми имамо своје Храмове које чувамо од америчке војске… која је на страни оних који су вадили органе и чијом лажном творевином управљају данас терористи који су протерали 250.000 Срба са својих вековних огњишта, као и ваша држава Индијанце што је стрпали у жичане ограде.

Али, криво ми је свакако што се ово десило, са грбом Америчке војске, то није у нашем духу. Ми смо народ који има само одбрамбене ратове од агресора, народ који није никога никада напао и разарао, народ који је бранио Европу од османлија, народ који је био стуб одбране. Ми смо народ који се борио и крварио у борби против фашиста и нациста, а у то време када смо гонили нацисте баш та америчка војска нас је бомбардовала на Васкрс, више пута 1944. год.

И пред свега ми знамо да поштујемо… супротно нам не дозвољава наша вера, култура и традиција.

Наравно, хвала им на помоћи, али, ипак ту је други проблем… по мени кривца за овај варварски чин треба тражити колико у извршиоцу толико и код онога ко је тај грб у толиким димензијама поставио на ударном месту и због чега (да ти болесни који улазе тамо делом и од последица уранијума и стреса се захвале америчкој војсци)… докле више додворавања, из тог трчкарања ми долазимо до оваквих проблема, који не требају да се дешавају у цивилизованом и културном свету!
Ово су неке од чињеница, а ми морамо бити мало трезвенији.

Хвала им на донацији, али не заборављамо чињенице и патњу… кави би онда били људи? Као што и овај варварски чин више не би смео да се догоди, није то у нашем духу.

Свакако за сваки вид сарадње сам, без тога нема ни бољитка ни напредка, али морамо знати и истину и чињенице.

  Аутор је  проф. историје и  главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: