Завршена расправа о измјенама закона: Кнежевић тражио да се ухапси Коњевић

Посланици су данас завршили расправу о предложеним измјенама и допунама Закона о порезу на добит предузећа, које би, како тврде представници Владе, требало да допринесу обезбијеђењу боље пореске дисциплине и стварању повољнијег пословног амбијента.

Посланик Демократске партије социјалиста (ДПС), Решид Адровић, сматра да је порез на доходак предузећа један од најважнијих, али да је у пракси присутан низак ниво његове наплате.

„Такву појаву треба свести на најмању мјеру, зато је неопходно усвојити предложене измјене и допуне, мада мислим да ни оне неће бити довољне за успостављање потребне дисциплине“, казао је Адровић.

Он је додао да предложене измјене и допуне представљају помак како би се обезбиједило да се нереално приказани трошкови прикажу што реалније.

Посланик Демократског фронта (ДФ), Бранко Радуловић, позвао је министра финансија, Рашка Коњевића, да ради свој посао, јер у Црној Гори, како тврди, постоји пореска мафија која не поштује законе, нити измирује пореске обавезе.

„Ви сте, као бивши министар унутрашњих послова, морали открити лопове у Црној Гори, персонализовати их и привести закону. Морали сте открити краљеве стечајне мафије у Црној Гори“, поручио је Радуловић.

Он је питао Коњевиће и гдје је 500 милиона отписаних потраживања.

„Ви сте криви за то и за стечајне поступке исто као и премијер Мило Ђукановић“, навео је Радуловић.

Назависни посланик, Дамир Шеховић, казао је да Закон о порезу на добит предузећа представља снажан инструмент економске политике и подстицања инвестиција.

„Овај закон треба да служи за подстицање развоја и инвестиција у мање развијене регионе Црне Горе, да подстиче ново запошљавање и развој привредних грана које имају потенцијала. Када то буде могао да обезбиједи, онда ћемо моћи да кажемо да је он успјешан“, рекао је Шеховић.

Он сматра да за конкурентност није довољно обезбиједити најнижу стопу пореза на добит предузећа и ослобађање од те обавезе за оне који оснивају фирме у мање развијеним дјеловима државе.

Шеховић је поручио да је неопходно стимулисање великих улагања у предузећа у мање развијеним областима земље која запошљавају 50 људи, подстицање развоја привредних области које имају потенцијала и отварање нових радних мјеста.

Посланик Социјалистичке народне партије (СНП), Срђан Милић, казао је да су боља пореска дисциплина и стварање повољнијег пословног амбијента наводни циљ предложених измјена и допуна, иако такав амбијент у Црној Гори већ постоји, нарочито за телекомуникационе компаније.

„Ако ми нијесмо створили такав амбијент, онда не знам ко је“, казао је Милић и додао да су велике телекомуникационе компаније на основу тих повољности из Црне Горe извукле 300 милиона еура.

Он сматра да би представници Владе требало да саопште колико ће усвајање предложених измјена и допуна Закона о порезу на добит предузећа допринијети смањењу неформалне економија и које ће бенефите од тога имати грађани.

Независни посланик, Младен Бојанић, сматра да би у Црној Гори требало повећати директне порезе, а смањити индиректне, док је посланик СНП-а, Александар Дамјановић, навео да би требало размислити о могућности да се најнижа стопа пореза на добит предузећа повећа макар у монополисаним областима, као што су енергетика и телекомуникације.

Посланик ДФ-а, Милан Кнежевић, је током расправе позвао надлежна државне органе да ухапсе Коњевића, јер је на дан када је напустио функцију министра унутрашњих послова потисао рјешења за запошљавање у том Владином ресору.

Коњевић је рекао да ће поднијети оставку на функцију уколико се утвди да је то тачно, али је од Кнежевића тражио да се повуће из политике ако се испостви да његове тврдње нијесу истините.

Он је, одговарајући на питање Милића у вези са реализацијом Закона о измирењу обавеза према радницима Комбината алуминијума (КАП), казао да је о томе било ријечи на посљедњој сједници Владе и да је утврђено да су се десиле одређене грешке у закључцима, због чега је материјал враћен, јер су такви закључци неспроводиви.

“Ресорно министарство је када је у питању Бродоградилиште Бијела је доставило списак пензионера са износом отпремнина за њих 64 и списак по именима за отпремнине запослених, укупно 202. Уколико тај материјал прође на Влади, јер је враћен на дораду, Министарство финансија ће поступити”, рекао је Коњевић.

Генерални директор Директората за порески и царински систем, Ново Радовић, објаснио је да се усвајањем предложених измјена и допуна Закона о порезу на добит предузећа очекују успиостављање већег степен пореске дисциплине и наплате пореза.

Он је саопштио да је циљ измјена и допуна призашао из потребе унапријеђења система опорезивања резидената и неризидената, која су обвезници пореза на добит.

Радовић је објаснио да су обвезници тог пореза резиденти за такозвани свјетски доходак, односно добит остварену у Црној Гори и ван ње. Он се односи и на нерезиденте за добит остварену у Црној Гори.

Он је саопштио да се основни разлози предложених измјена и допуна односе се на увођење одредби којима се прописује начин потврђивања појединих врста расхода приликом утврђивања опорезиве добити и одредби којима се уводи механизам за опорезивање капиталног добитка нерезидената.

Радовић је рекао да би се усвајањем предложених измјена и допуна обезбиједило опорезивање капитална добит коју остваре нерезиденти и увођење нових облика прихода које остваре нерезиденти на које се плаћа порез по одбитку.

„Расходи који се признају у сврху утврђивања добити, односно пореске основице пореза на добит, имамо измјене које се односе на расходе, према којима се признају зараде, друга лична примања и отпремнине за технолошке вишкове. Сада имамо ново рјешење да се такви трошкови признају у исплаћеном износу, док су се раније ти трошкови, односно расходи признавали у обрачунатом, односно у калкулисаном износу билансу успјеха“, саопштио је Радовић.

Он је додао да се предложеним рјешењем предвиђа измјена када је у питању набавна цијена остварене капиталне добити.

„До сада смо имали рјешење да се признаје и набавна вриједност, односно историјска и фер вриједност, а сада да се признаје само историјска“, навео је Радовић.

Он је рекао да су до сада постојале одређене непрецизности када је у питању утврђивање расхода по основу потраживања, које се предложеним измјенама и допунама елиминишу.

Предложеним измјенама и допунама се предвиђа и проширење нових облика издатака који не служе за пословне сврхе, већ и за хуманитарне.

„До сада смо имали одређене категорије издатака који су се признавали до 3,5 одсто укупног прихода. Сада се предлаже да се признају сви расходи до тог износа, али се листа тих издатка проширује за издатке за заштиту особа са инвалидитетом, помоћ старим лицима и заштиту и промовисање људских и мањинских права“, казао је Радовић.

Законом се, према његовим ријечима, предлаже и опорезивање прихода која нерезиденти остварују у Црној Гори на ауторске накнаде, камате и дивиденде, тако што би се обавила синхонизација тих категорија са уговорима о избјегавањима двоструког опорезивања.

Радовић је саопштио да се предложеним измјенама и допунама уводе нови облици прихода на које се плаћа порез по одбитку, као што су исплате резидентима и нерезидентима по основу откупом употребљаваних производа, полупроизвода и пољоприврдених производа.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: