ИН4С

ИН4С портал

Завршен дводневни Научни скуп о Црнојевићима и Бушатлијама (ФОТО)

1 min read
Следеће, 2018. године биће штампан и зборник радова, а све радове можете послушати на сајту нашег радија Светигоре – светигора.цом

Научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIВ вијек – 1830. г.)“, који је организовала Митрополија црногорско – приморска, након дводневног рада завршен је у суботу у Крипти Саборног Храма у Подгорици.

На скупу је учешће узело око 50 научника из земље и иностранства. Скуп је почео Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски г. Амфилогије у цркви на Ћипуру и поменом за покој душа упокојеним члановима владарске лозе Црнојевића и Петровићима, краљу Николи и његовој супрузи краљици Милени.

Први дио, свечаног отварања одржан је у петак, у пријеподневним часовима на Цетињу, у Његошевој печатњи у Цетињском Манастиру. Истог дана у поподневним часовима учесницу су допутовали у Подгорицу, гдје је у Крипти Саборног Храма Христовог Васкрсења отпочео радни дио Научног скупа. Након уводног слова Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија, почела су излагања:

ДР СРЂАНА ПИРИВАТРИЋА – Властела Немањића и српско-византијски односи – прилог предисторији Црнојевића,

ПРОФ. ДР МАРКА АТЛАГИЋА И ДОЦ. ДР ДАЛИБОРА ЕЛЕЗОВИЋА – Двоглави орао као Немањићки хералдички симбол у грбу Црнојевића,

ДР ЖЕЉКА ВУЈАДИНОВИЋА – Бушатлије – потомци потурченог Црнојевића,

ПРОФ. ДР СРЂАНА ТРИФКОВИЋА – Дипломатија Серенисиме: Кључни фактор средоземне равнотеже снага,

ПРОФ. ДР МИРОЉУБА ЈЕФТИЋА – Шеријатско право као основ исламизације у Црној Гори од Црнојевића до Светог владике Његоша Ловћенског Тајновидца,

ХОШЕВ АНДРЕЙ ЮРЬЕВИЧА – Предание о передаче Господарем Джураджем Црноевичем светской власти Митрополитам Зетским, роль этого предания в истории и примеры его изложения в черногорских документах конца XVIII – начала ΧΙΧ века

ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА СТАМАТОВИЋА – Поход Махмуд паше Бушатлије на Црну Гору и последња похара Цетињског Манастира

Након краће паузе, Научни скуп је настављен излагањима:

ПРОФ. ДР ЈЕЛИЦЕ СТОЈАНОВИЋ – Језички слојеви у књигама из штампарије Црнојевића

ПРОФ. ДР МИЛОША КОВИЋА – Бенџамин Дизраели и слом Бушатлија (1831)

ПРОФ. ДР СНЕЖАНЕ БОЖАНИЋ, ПРОФ. ДР ЂУРА ХАРДИЈА – Међе и међници на земљи Црнојевића – дух времена и сведочанство трајања

ДР ВАСИЉА ЈОВОВИЋА – Црнојевићи – баштиници предања Немањића

ДОЦ. ДР ВЕЛИБОРА ЏОМИЋА – Пећка Патријаршија и Зетска Епископија/Митрополија

ДР НЕДЕЉКО РАДОСАВЉЕВИЋ – Црногорска Митрополија и укидање Пећке Патријаршије 1766. године

Други дан Научног скупа био је такођ динамичан и интересантан. Чули су се веома стручна и квалитетна излагања. У првом дијелу своје радове су изложили:

МР САЛИХ СЕЛИМОВИЋ – Кучи на Сјеничко-пештерској висоравни

МР НИКОЛА ШАБАН – Сличности и судбине наших народа са освртом на сличности и судбине Црнојевића и њихових јужних сусједа Арбанаса

ПРЕДРАГ ВУКИЋ –Манастир Ком у свом историјском трајању

МОНАХ ДР ПАВЛЕ КОНДИЋ – Манастир Ком почетком ХХ вијека

МР СВЈЕТЛАНА САМАРЏИЈА – Јелена Црнојевић (улога жене у средњовјековном друштву и очувању насљедства)

ДР МАРИНА ОДАК МИХАИЛОВИЋ – Двоглави орао Ивана Црнојевића: повратак византијској традицији у хералдици Зете

МР СМИЉА ВЛАОВИЋ – Соко град у Штитарима

МР МЛАДЕН ЗАГАРЧАНИН – Сахрањивање у Зети (14-15. вијек)
У четвртој сесији своје радове изнијели су:

ПРОФ. ДР МЛАДЕНКО САЏАК – Свијет и језик у Иванбегово доба (По Стјепану Митрову Љубиши)

ПРОФ. ДР РАДМИЛО МАРОЈЕВИЋ – Народна пјесма „Женидба Максима Црнојевића“: пјесничка и културолошка реконструкција

ДОЦ. ДР КРИСТИНА Р. МИТИЋ – Црн ти образ на Божем дивану! (Вук, ИИ, 89, 558, 1007) (опет о епским Црнојевићима-Иванбеговићима-Бушатлијама)

ПРОФ. ДР ДРАГИША БОЈОВИЋ – Црнојевићи и Бушатлије у прози Григорија Божовића

ПРОТОЈЕРЕЈ МР СЛОБОДАН-БОБАН ЈОКИЋ – Требник Штампарије Црнојевића и остали Требници настали у Црној Гори

БЛАГОЈЕ РАЈКОВИЋ – Литургијско предање Зете Црнојевића у богослужбеним књигама из Ободске штампарије

ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР ДРАГАН СТАНИШИЋ – Величаније Светом Петру Цетињском поводом Боја с Махмуд-пашом

БИЉАНА ЦИНЦАР КОСТИЋ – Епитрахиљ Јелене Црнојевић
Пета, уједно и последња сесија донијела је излагања:

ДОЦ. ДР ГОРАНА ВАСИНА – Државна идеологија Црне Горе у новосадској јавности крајем 19. и почетком 20. века ˗ поглед на идентитет и средњовековну традицију

МР ДЕЈАНА ВАСИНА – Пречанска штампа о прослави четири века Ободске штампарије

ДР МИЛЕНЕ МАРТИНОВИЋ – Два Цетињска љетописа

ПРОФ. ДР ДРАГАНА РАДЕНОВИЋА И ИВАНА ЛУКНАР – Црнојевићи, друштвено-културни допринос и уметност

ДОЦ. ДР БУДИМИРА АЛЕКСИЋА – Црнојевићи и Бушатлије у српској епској поезији

ДР ЗОРАНА ЖИВКОВИЋА – Супротстављеност венецијанске и српске културе у драми Лазе Костића ”Максим Црнојевић”

ПРОФ. ДР. СИНИШЕ ЈЕЛУШИЋА – Култура Црнојевића у савременом пјесништву: Лакушићев циклус о Божидару Вуковићу

ДР СРЂАНА ЗЛОПАШЕ – Психоаналитичка разматрања о идентитету у мултиконфесионалном друштву

Сви учесници су једногласни да је Научни скуп испунио очекивања да су била веома квалитетна и стручна излагања а да је све то пратила веома добра организација.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР су чинили Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски др Амфилохије, предсједник, Кнез Станко Црнојевић Бушатлија, потпредсједник, те чланови Проф. др Радослав Распоповић, Проф. Др Драган Раденовић, Др Милена Мартиновић, Др Васиљ Јововић, Јован Маркуш, Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић и монах др Павле Кондић.

Следеће, 2018. године биће штампан и зборник радова, а све радове можете послушати на сајту нашег радија Светигоре – светигора.цом

(Сајт Митрополије црногорско-приморске)

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *