• Друштво

Затворена фабрика пелета у Беранама, без посла остало 30 радника

11 сати ‎ ИН4С

Foto: RTCG

Након 35 година рада у дрвопрерађивачкој индустрији, фабрика „Будим промет“ из Берана обуставила је производњу грађе и пелета. Капије једне од најмодернијих фабрика на сјеверу затворене су због недостатка сировина, а без посла је остало 30 радника.

Власник Манојло Чантрић жали што држава није омогућила успјешним дрвопрерадјивачима да добију концесије и одрже производњу.

Умјесто брујања машина, тишина у производним погонима. На клин окачена опрема радника који су су завршили на бироу рада. Сати проведени у дрвопрерађивачкој индустрији претворени су у неизвјесност.

„Овом брентом овдје што видите је сваког дана резано у двије смјене до сто кубика грађе. Али, нажалост, данас је угашена“, каже за ТВЦГ Никола Чантрић.

А кључ у браву стигао је са губитком концесија. Тако је Будим – промет из Берана остао без грађе.

„Затворили смо и пелетару и пилану. Конкурисали смо прошле године, девет хиљада кубика у дубећем стању. По 65 еура смо давали по метру кубном исто у дубећем стању. Нијесмо добили ниједан кубик. Људи су други узели по почетним цијенама 15 еура, 20 до 30 еура“, каже власник фабрике „Будим – промет“ Манојле Чантрић.

Тако се породични посао након 35 година претворио у борбу за опстанак. Није, међутим, помогао ни увоз грађе из региона. Пропао је сав Чантрићев капитал уложен у производњу за резање грађе и пелета.

„Туга, самоћа овдје кад се дође. Овакву фирму смо направили, ја са синовима и с тим људима који су радили. Толика сировина лежи по шумама. Плавске шуме имају 300 хиљада кубика који су већ у распаду а овдје код нас на Рудешу сједи сигурно хиљаду кубика 10 – 15 година грађе која труне, ни то не дају“, каже Манојле Чантрић.

Чантрић каже да је једну од најмодернијих пилана држава учинила бескорисном. Не прихвата образложења због којих му нијесу продужене концесије за сјечу шуме и због којих је морао да донесе најтежу одлуку – да затвори погоне. Покушао је све али подршке није било. Питање је шта ће бити на новом тендеру.

„Питање је да ли ће бити концесија више. Они су 300 хиљада продали, 4 – 5 фирми узели. Није могло још 5 – 6 фирми из Рожаја, Берана да узме по двије или пет хиљада кубика да људи опстану. А сви кажу – дај, приватизација, да се сјевер развија“, додаје он.

Манојле прича да судбину дијели са још пет дрвопрерађивача из Берана. Незадовољство расте али ће, упркос томе, покушати да скину прашину са машина. Ако држава не помогне да дођу до сировина организоваће протесте и са механизацијом доћи пред Владу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: