Експерти за безбједност с напетошћу очекују говор Емануела Макрона о доктрини у вези са нуклеарним наоружањем.
Да ли би се француски предсједник одрекао моћи да сам одлучује о нуклеарном нападу, пита се у анализи Дојче веле.
Емануел Макрон није био ни два мјесеца на мјесту предсједника када се, везан сајлом у маниру Џејмса Бонда, спустио из хеликоптера на 138 метара дугачку подморницу француске морнарице Ле Терибле.
Француски предсједник хтио је да се упозна с тим црним колосом, на којем је стационирано 16 ракета с нуклеарним бојевим главама домета 8.000 километара. Оне на тој раздаљини могу да побију милионе људи. Поређења ради, разорна моћ им је 700 пута већа од нуклеарне бомбе бачене на Хирошиму у Другом свјетском рату.
Тај разарач је још од времена Шарла де Гола окосница француске одбрамбене политике. Потенцијалне непријатеље Француске требало би да застраше још три такве подморнице, као и 40 ракета на копну и још десет на једном носачу авиона.
Стратегија застрашивања дио одбрамбене стратегије
„Стратегија застрашивања дио је наше историје и наше одбрамбене стратегије. И то ће тако и остати“, рекао је Макрон када је у јануару 2018. обећао да ће радити на обнављању француског атомског арсенала. Он жели да се до 2025. за то издвоји 37 милијарди евра.
Када Макрон овог петка буде говорио у Ecole de guerre (Ратној школи) у Паризу, могао би да понови то обећање. А могао би да оде и корак даље и у свом говору пред младим официркама и официрима фундаметално промијени француску нуклеарну доктрину. За сада важи да Француска задржава „стриктни минимум“ атомског оружја, што би требало да буде довољно за безбједност земље. Јер, у центру пажње су „витални интереси“ Француске.
Али, Макрон је од 2017. више пута показао велике амбиције. Да ли ће француски предсједник под свој нуклеарни кишобран да стави и своје европске сусједе? И то сада, када је Француска након Брегзита остала једина нуклеарна сила у Европској унији? У вријеме када нестаје повјерење да ће Европу да штити америчка војска?
Нуклеарни рат, илустрација
„Мој задатак је да дефинишем наше виталне интересе по питању нуклеарног оружја“, изјавио је Макрон почетком седмице приликом посјете Варшави. А то ће учинити и у свом говору овог петка. „Интереси наших европских партнера, према мом мишљењу, морају да буду узети у обзир.“
О томе како би све то могло изгледати, у Њемачкој се у последње вријеме чују различити ставови. „Њемачка би требало да буде спремна да материјално и логистички учествује у том нуклеарном застрашивању“, рекао је Јохан Вадепул, потпредсједник посланичке групе ЦДУ у Бундестагу. „Исто као и у оквиру учешћа у нуклеарном оружју САД унутар НАТО, у њемачком је интересу да зна шта Французи планирају са својим нуклеарним оружјем и да има утицај на француску нуклеарну стратегију.“
Но, да ли би се иједан француски предсједник одрекао моћи да сам одлучује о евентуалном нуклеарном нападу, али и својих уставом загарантованих права као врховни командант француских борбених снага? Корентен Брустлан, директор Центра за безбједносне студије на Институту за међународне везе у Паризу тешко може да замисли тако нешто. „Далеко смо од тога“. Он сматра невјеродостојним да се европским сусједима омогући учествовање у нуклеарном програму Француске, односно „све њих штитити француским нуклеарним оружјем“.
Атомска сила? Нека хвала!
Брустлан ту види два проблема. С једне стране, каже, француски арсенал није довољно велики како би се омогућило вјеродостојно застрашивање за цијелу Европу. А друго: „Шта год да Макрон планира, он мора да пази на то да његови предлози не ослабе његове европске партнере у њиховим земљама“. Но, однос према нуклеарном оружју је другачији у Њемачкој него у Француској. Већина Њемаца стриктно одбија нуклеарно оружје.
„Нуклеарно оружје и његово ширење остају највећи безбједносни ризици“, изјавио је шеф посланичке групе СПД у Бундестагу Ролф Мицених. Циљ Социјалдемократа је комплетна елиминација атомског наоружања. Странка Љевице говори о „опасној и претјераној тежњи за моћи“ и упозорава да се не покушава да се од Њемачке направи атомска силу.
Макрон, Меркел
Хоће ли ускоро бити нуклеарна бомба ЕУ?
Али, како би било да Европа постане нуклеарна сила – дакле да се успостави заједничка армија ЕУ, која би у својим складиштима имала нуклеарно оружје? Француски предсједник је у прошлости и о томе размишљао. „Била би револуционарна промјена у Европи када би државе пренијеле суверенитет над употребом силе на неки други ентитет“, каже експерт за безбједност Брустлан у разговору за ДW. „То би онда била европска савезна држава. Такав сценарио се може замислити само на дуге стазе.“
<
Но, француски партнери се већ данас, сматра Брустлан, на једно могу ослонити: „Застрашивање које изазива француско нуклеарно оружје има европску димензију“. То су француски предсједници последњих 40 година увијек изнова понављали. А то ће сигурно Макрон поновити и овог петка у Паризу – „витални интереси Француске не завршавају на француским границама“.
