Зашто возови у московском метроу иду на 90 секунди?

Колико често иду возови у московском метроу?

Московски метро дневно у просјеку користи 8,5 милиона путника. У вријеме саобраћајног шпица у јутарњим и вечерњим часовима возови полазе на сваких 90 секунди. У преостало вријеме дана иду на свака три минута. Мада, постоји једна линија на којој су поласци нешто рјеђи. То је дионица од станице „Александровски сад” до станице „Международнаја”, али њу обично користи мањи број људи.

Узгред, током дана у метроу се могу видјети не само путнички, него и службени возови. Они на станици успоравају кретање, али не отварају врата и у њихове вагоне се не може ући. Најчешће се тако возови пребацују на други депо, на примјер, због поправке или фарбања. А неки возови контролишу пруге. На примјер, по Арбатско-покровској и Фиљевској линији иде воз „Синергија” који процјењује стање пруге, тунела и опреме.

До кад ради метро у Москви?

Већина станица метроа отворена је од 5:30 ујутро до један сат после поноћи, а неке станице као што су „Сокол” и „Аеропорт” отварају се већ у 5:20. Последњи возови полазе са крајњих станица свих линија у 1:03 после поноћи. Тако да метро фактички превози путнике до два сата ноћи.

Зашто сат на перону показује када је претходни воз отишао?

Ако сте икад били у московском метроу, сигурно сте примјетили огромни дигитални сат изнад улаза у тунел. Он показује московско вријеме и вријеме протекло од одласка претходног воза. Многи се питају зашто је потребно то да знамо. Али одговор је једноставан. Тај сат уопште није за путнике, него за машиновође и назива се „интервалометар”.

„Углавном сви возови иду строго по реду вожње, али у вријеме шпица овај ред вожње се мало ремети, па се полазак возова одређује помоћу овог сата”, каже машиновођа 2. класе Антон Хлинин. „Када воз оде, тај сат показује 0:0”.

Екрани који показују колико је времена остало до доласка следећег воза у Москви се налазе само на неким линијама и то однедавно.

Зашто се возови заустављају у тунелима?

Ујутро и увече, када у метроу има много путника, возови се понекад заустављају у тунелу, чекајући свој ред. „На једној линији се истовремено нађе и по двадесетак возова, а ако воз који иде испред касни са поласком, онда се заустављају и возови који иду иза њега”, објашњава Вадим Калугин, машиновођа 1. класе. Машиновође су увијек спремне за неочекиване ситуације, каже он. На примјер, путници који касне често се одлучују да уђу у вагон док се врата већ затварају и машиновођа онда мора опет да их отвори, одлажући полазак воза.

А шта се у метроу дешава током ноћи?

„Многи мисле да се метро затвара у један сат после поноћи, да чувар ставља катанац и иде кући”, каже Антон Хлинин.

Али, у ствари, метро ради нон-стоп.” Возови ноћ проводе или у депоу или на станицама. Машиновође у то вријеме имају паузу да кратко одспавају, једно 2-3 сата у соби за одмор. „Ноћне смјене машиновођа почињу увече, последња вожња нам се завршава у 2:30 ноћу и до 5 сати ујутро спавамо у соби за одмор”, објашњава машиновођа 1. класе Ворку Бедасо. „Ту је увијек неко дежуран, одспаваш, узмеш чај и погачицу и идеш да радиш. Организам се навикне и чак устајемо без будилника.”

Док возови стоје, на линијама раде мајстори за поправку. Они провјеравају склопове и прегледају пруге. У то вријеме се станице перу и сређују. А у пет ујутро враћају се машиновође и припремају за превоз путника. Они раде до око пола седам, када долази дневна смјена.

Колико зарађују машиновође у метроу?

Да бисте возили електрични воз, морате имати способност самоконтроле и брзог реаговања у ванредним ситуацијама. Зато је и плата машиновође знатно виша од просјечних московских примања. Док се будући машиновођа обучава, он шест и по месеци добија стипендију у износу од 30.000 рубаља (500 долара). Још три мјесеца стажира са искусним наставником, а на крају обуке добија статус помоћника. „Истина, многи не заврше обуку. Остају само они најупорнији”, каже Вадим Калугин.

Надаље све зависи од самог кандидата: ако настави непрекидно да се усавршава и да полаже испите, онда постаје машиновођа без класе, а затим добија 3. класу, затим 2. класу и на крају прву. Највиша класа је инструктор-машиновођа. Сви испити за добијање вишег звања су тешки, али утичу на висину зараде. На примјер, машиновођа 3. класе добија око 80 хиљада рубаља (1300 долара), а машиновођа 1. класе до 120 хиљада (2.000 долара).

Данас су све машиновође мушкарци, али у совјетско доба жене су често управљале возовима у метроу. Једна од њих, Наталија Корнијенко, 30 година је возила возове на Сокољническој линији. Данас већина жена у метроу ради у служби за организацију саобраћања возова.

Извор: https://rs.rbth.com/zivot/86965-zasto-vozovi-u-moskovskom-metrou-idu-na-devetdeset-sekundi