Споразум о размјени архивске грађе између Црне Горе и Косова потписан је 25. јула, иза затворених врата, а црногорска јавност о томе није добила никакве информације. Документ је у име црногорске стране потписао министар за људска и мањинска права Фатмир Ђека, док је у име Косова* то учинио директор тамошњег Института за ратне злочине Адем Хетеми.
„Дан“ је покушао да дође до више информација у вези са овим документом, али безуспјешно. Ни на владином сајту није било могуће наћи овај документ, док контакт са министром Ђеком јуче нијесмо успјели да успоставимо. Информације о овом споразуму пренијели су косовски медији, али ни они нијесу објавили његов садржај.
Коментаришући овај споразум, адвокат Милош Вукчевић оцијенио је у изјави за „Дан“ да се ради о међуинституционалном, а не о међудржавном акту, који не производи правне обавезе за црногорске правосудне или безбједносне органе.
– Дакле, споразум има важан политички и друштвени значај, али није ријеч о међудржавном – међународном уговору који је ратификован у парламентима држава потписница. Министарство које је потписало споразум нема надлежност над тужилаштвом, судовима и војском, нити над архивама тих институција, па се размјена односи искључиво на доступну јавну грађу у оквиру административних капацитета. Таква документација не може имати доказну снагу у кривичним поступцима без додатне обраде и потврде у складу са Законом о кривичном поступку Црне Горе – казао је адвокат Вукчевић.
Овај споразум, како наводи, има прије свега политичку и симболичку вриједност, али не ствара правне последице које би могле утицати на права грађана или обавезе државних органа Црне Горе.
– Одговорност за документовање и процесуирање ратних злочина мора остати у надлежности независних и законом дефинисаних институција, полицијских, тужилачких и судских органа – истакао је Вукчевић.
За директора Удружења бораца ратова од 1990. Радана Николића, потписивањем споразума о размјени архивске грађе са директором косовског Института за ратне злочине 25. јула, који се тиче предаје архивског материјала о рату на Косову 1998/1999. у циљу документације ратних зочина, министар људских и мањинских права Фатмир Ђека је искорачио изван надлежности министарства на чијем је челу.
– Он се сврстао у тим дјелатника косовских институција за наставак прогона српског народа са Косова и Метохије. Хетемијев Институт за ратне злочине у томе има тијесну сарадњу са Државним одвјетништвом Републике Хрватске и другим хрватским институцијама у примјени деценијама трајућих метода прогона тамошњих Срба лажним отужницама за ратне злочине, у циљу спречавања њиховог повратка на вјековна огњишта и отимања њихове имовине.
Управо се то последњих година интензивно чини на тзв. Косову и Фатмир Ђека, нажалост министар за људска и мањинска права, који је својевремено ратног злочинца Хашима Тачија промовисао за почасног грађанина Улциња, то одлично зна. Оно што посебно забрињава и свједочи о хаотичном стању у влади премијера Милојка Спајића јесте груписање министара и других службеника по националном, односно партијском основу, у чему предњаче министри из редова мањинских народа, а зарад сепаратних интереса супротних јавном интересу, чему погодује изостанак нетранспарентности у раду Владе и ћутање њеног премијера. Зато питамо премијера Спајића да ли стоји иза потписа министра Ђеке и подршке коју је у томе имао од министра за јавну управу Мараша Дукаја и државног секретара Астрида Хоџе. Чињеница да Адеми Хетеми тврди да је Институт о размјени архивске грађе већ добио материјал од општина Улцињ, Рожаје и Тузи, као и од Радио-телевизије Црне Горе, с обзиром да министар Ђека и читав низ правних лица раде његов посао, кандидује питање какав је став у вези са тим Милорада Марковића, врховног државног тужиоца – наглашава Николић.
С друге стране, директор Института за ратне злочине на Косову Адем Хетеми изјавио је да је споразум о размјени архивске грађе, који је потписан са Министарством за људска и мањинска права Црне Горе, важан за очување мира у региону.
– Споразум који је потписао један од министара црногорске владе тиче се предаје архивског материјала повезаног са последњим ратом на Косову, специфично оног који посједују институције Црне Горе и који је релевантан за документацију ратних злочина и третирање цивила током рата. То укључује званичне снимке, комуникацију између институција, као и архиву која показује какав је био пријем избјеглица, као и какво је било кретање људи током рата на Косову. Мање или више, сав материјал који документује сваку од активности која је имала везе са злочинима током рата. На примјер, када смо ишли тамо, добили смо материјал од Радио-телевизије Црне Горе, као и од општина Улцињ, Рожаје и Тузи – казао је Хетеми недавно за Косово онлајн.
Коментатор и публициста из Црне Горе Перица Ђаковић оцијенио је да је овај споразум у црногорској јавности прошао неопажено.
Извор: ДАН
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
