Зашто треба забранити рад Демократске партије социјалиста Црне Горе

До забране политичких партија у демократским друштвима долази изузетно ријетко и то у екстремним случајевима – када постоји пријетња по уставни поредак, демократске вриједности или основна људска права.

Због своје више од три деценије дуге владавине коју су обиљежили многобројни злочини са политичким предзнаком, споменимо два и даље неријешена и актуелна случаја убиства Душка Јовановића и Славољуба Шћекића, потом организовани криминал – документовани шверц цигарета, наркотика и оружја, па све до многобројних фељтонских случајева привредног криминала, корупције и дискриманције по, најчешће, националном кључу: поставља се оправдано питање постоје ли правни, политички и цивилизацијски разлози који би довели до забране Демократске партије социјалиста чији су се врхови структуре готово непогрешиво налазили у епицентру свих ових криминалних радњи које иду у правцу мафијашког удруживања.

Историјски контекст: Стварање приватне мафијашке државе

ДПС је наследница Савеза комуниста Црне Горе, а ваља се присјетити улоге те партије у само једном злочину који се у уџбеницима историје налази под насловом Голи оток. Након пада Берлинског зида и првих вишестраначких избора 1990. на којима ће наступити као Савез комуниста Црне Горе, 1991. године мијења име и постаје Демократска партија социјалиста, ова партијска структура наредне три деценије има апсолутну политичку моћ, што ће довести до јачања ауторитарног режима и партијске државе.

Тако ће ова партија која располаже државом и свим пратећим могућностима једновлашћа све више и више бити повезивана са, најблаже речено, контроверзама везаним за корупцију и злоупотребу власти, а међународни извјештаји које прави Транспаренси интернешнал и друге организације, годинама су указивали на висок ниво корупције у државним структурама под контролом ДПС-а.

О криминалним пословима појединих функционера ДПС-а који били су довођени у везу са организованим криминалом, а што је значајно нарушило институционални интегритет државе, најбоље говори случај из 2015. године, хапшења, затим и бјекства потпредсједника ДПС-a, a по сопственом признању вођe организоване криминалне групе. Нешто новијег датума је случај хапшења предсједнице Врховног суда Црне Горе, Весне Меденице, из 2022. године, којој је изречена казна по оптужби за злоупотребу службеног положаја. Исте године ухапшен је и предсједник Привредног суда Црне Горе, Блажо Јованић, због основане сумње да је организатор криминалне групе која је злоупотребом службеног положаја и другим кривичним дјелима оштетила државу за више десетина милиона евра. Све оптужбе везане су за период у којем полуге државне власти држи ДПС.

О широкораспрострањеној појави злоупотребе службеног положаја у корист криминалне организације која се бавила шверцом цигарета говори случај из 2023. хапшења и оптужнице против бившег директора Управе полиције, Веселина Вељовића. Исте године ухапшен је још један бивши директор полиције Црне Горе, Славко Стојановић, и то, такође, по оптужби за шверц цигерата.

Политичка репресија је била широкопримјењивана током владавине ДПС-a који је контролисао медије, вршио притисак на политичке противнике и злоупотребљавао безбједносне структуре у политичке сврхе, о чему говоре случајеви насиља над новинарима, пребијања, праћења и, нажалост, убиства као у случају несрећног уредника дневног листа Дан, Душка Јовановића, из 2004. године.

Дугом списку злочина који су рађени у име и за рачун тада владајуће партије која у потпуности контролише државу ваља додати и коришћење механизама изборне крађе, куповине гласова и злоупотребе државних ресурса за очување власти. О овоме документовано говори Бијела књига која је настала након велике референдумске крађе из 2006. године.

Ваља се подсјетити и афере Државни удар која је у потпуности уздрмала земљу, а која је за основу имала страх тадашњих владајућих структура оличених у ДПС-у од губитка парламентарних избора 2016. Наводна припрема државног удара у Црној Гори, хапшења, оптужбе и процес који је вођен против више особа и опозиционих лидера довела је, на крају, до хапшења Миливоје Катнића, бившег главног специјалног тужиоца, његовог замјеника, Саше Чађеновића, као и Зорана Лазовића, некадашњег високопозиционираног службеника црногорске управе полиције, и то због сумње да су на функцији коју обављају починили кривично дјело стварања криминалне организације и више кривичних дјела злоупотребе службеног положаја.

И то нису једине афере које су одјекнуле у домаћој али и свјетској јавности. Поменимо и аферу „Коверта“ коју је наш портал ексклузивно објавио. На снимкусе види како тадашњи градоначелник Подгорице Славољуб Стијеповић од бизнисмена Душка Кнежевића узима коверту са новцем, а и након шест година, овај случај далеко је од судског епилога. Кнежевић је тајно снимио Стијеповића у вили „Атлас“ у Зети, а на снимку се види како Стијеповић узима коверту са наводно 100.000 евра за финансирање кампање Демократске партије социјалиста (ДПС), уочи парламентарних избора 2016. године.

Виши суд је, тек из трећег пута, потврдио оптужницу против Стијеповића за прање новца, али суђење до данас није почело, нити је познато када би то могло да се деси.

Поред ове, ИН4С је објавио је аферу „терен те не препознаје“ о корупцији и дискриминацији у Војсци Црне Горе за коју је службеница нижег ранга само новчано одговара. Наиме, аудио снимак који је ИН4С објавио неспорно и бјелодано свједочи колико је Предраг Бошковић, тадашњи министар одбране, партијски корумпирао Војску Црне Горе и тиме потпуно срозао углед, а онда и професионалну способност те институције. Наиме, у њему се открива да ”пут” до ангажмана и ”професионалног” напретка у Војсци Црне Горе води преко мјесне партијске ћелије ДПС-а.

Још једна афера која је потресала јавност, а која је показала како је ДПС спроводио изборни инжињеринг и разрадио систем уцјењивања је и афера „Један запослени, четири гласа“. Подсјетимо, Зоран Јелић бивши директор Завода за запошљавање је на сједници ДПС говорећи о стратегији запошљавања симпатизера своје партије, између осталог извео јасну рачуницу колико партија добија гласова на изборима запошљавањем једног грађанина, а колико истовремено опозиција губи гласова на парламентарним изборима.

„Један запослени – то су 4 гласа. Ако успијемо да запослимо нашег човјека смањили смо њима један глас, а нама повећали и ту је дио породице. ‘Ајмо том човјеку да помогнемо да се запосли и имаћемо ефекат ова 4 гласа за ДПС“, рекао је.

Објављене снимке и оптужбе да се ради о јасном доказу о злоупотреби институција у изборне сврхе коментарисао је бивши министар Бранимир Гвозденовић, који је у вријеме партијске стратегије запошљавања био директор ДПС-а, а за кога ова стратегија представља бригу за стандард грађана, а никако аферу.

Брутални напад на вјерска права и слободе

Демократска партија социјалиста покушала је да неуставним и дискриминаторним Законом о слободи вјероисповијести одузме имовину Српској православној цркви, кршећи основна људска права и слободе грађана који припадају тој вјерској заједници, као и монаштва и свештенства.

Због тог поступка, грађани су протестовали на демократски начин тражећи право на слободно исповиједање вјере, и престанак дискриминације православног народа од стране ДПС-а. Међународна заједница је због ових наума реаговала, али ДПС није одустајао од спровођења такве политике већ је незаконито кривично гонио и кажњавао све који су се бунили у том периоду, а по дискурсу којим се и данас служе, наставили су да из опозиционих клупа дискриминишу и угрожавају СПЦ.

Забрана ДПС-а

Јасно је да је злоупотреба институција ради одржања ауторитарне власти био модел којим је ДПС користио државне органе као партијске инструменте, што је супротно демократским принципима, а последична повезаност са организованим криминалом, доказана или сумњива веза са криминалним структурама, могла би бити разлог за забрану рада ове партије. Да се као странка нису одрекли таквог дјеловања, свједочи и то да су на недавном конгресу те партије прогласили бившег предсједника који је симбол и креатор описане владавине ДПС-а, Мила Ђукановића (својеверно проглашаваног за најбогатијег европског политичара који је међународно истраживан због шверца, али и корупције рецимо – афере „Можура“ када је убијена малтешка новинарка која је истраживала случај) за почасног предсједника.

Угрожавање изборног интегритета кроз манипулацију изборним процесима додатно је нарушило демократски легитимитет партије, па би забрана рада ДПС-а довела до чишћење и независности у раду институција. Уз престанак политичке злоупотребе безбједносних структура, ослобођења од партијске контроле над полицијом и тужилаштвом, дошло би до јачања повјерења у демократију и истински развој демократске културе.

Ако би се установило да је ДПС својим дјеловањем систематски угрожавао институционални поредак, а зато постоји много доказа који су и дати у основним цртама овог текста, забрана рада ове партије могла би бити легитиман корак ка изградњи демократске и правне државе у Црној Гори.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: