Zašto su SAD i Nemačka u poslednjem trenutku odlučile da na samit „Krimska platforma“ pošalju ministre energetike

Piše: Goran Igić

Pomalo banalno pitanje iz naslova, ne bi bilo toliko banalno, da ne nosi sa sobom određenu poruku. Pokušaćemo da objasnimo.

Samit „Krimska platforma“ se, na inicijativu Ukrajine i njenog predsednika Vladimira Zelenskog, održao 23. avgusta u Kijevu.Na samitu su bili predstavnici preko 40 zemalja i međunarodnih organizacija, gde je pripremljen otvoreni dokument radi osude ruskog prisajedinjenja Krima.

Uoči proslave 30 godina nezavisnosti Ukrajine, njen predsednik Vladimir Zelenski započeo je ovaj prilično ambiciozan događaj sa željom da nekako iskoristi spomenuti jubilej. Veliko finale se očekuje u narednim danima, jer će šesti šef ukrajinske države 30. avgusta otputovati u Vašington, gde će ga u Beloj kući dočekati njegov američki kolega Džo Bajden, ali uzimajući u obzir ogromne finansijske, diplomatske, informativne napore uložene u promociju projekta „Krimska platforma“ može se reći da nije uspeo u potpunosti, jer su mnoge zemlje povukle prvobitno najavljene delgacije.

Iako je bilo i drugačijih očekivanja, iz SAD i Nemačke prisustvovali su ministri energetike. Čak ni turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nije došao u Kijev, a umesto predsednika Češke i Švajcarske došli su predsednici parlamenata. Izmena delegacija u poslednjem trenutku, iako je bilo zagovornika da se drugačije postupi, sugeriše o tome da je Nemačka (od koje su u Kijevu mnogo više očekivali), poslavši dan ranije u Kijev kancelarku Angelu Merkel u bilateralnu (oproštajnu) posetu, praktično Ukrajincima zamazala oči žargonski rečeno, te da su Nemci iskoristili lokaciju „Krimske platforme“ za pregovore s američkim kolegama o Severnom toku-2, a ne da zadovolje ambicije Zelenskog.

Ovi zvaničnici nemaju nikakve veze sa spoljnom politikom, pa rukovodstva Sjedinjenih Država i Nemačke pokazuju indirektno svoj stav prema samitu Krimske platforme. Poruka Nemačke Kijevu može da se iščita i ovako: „nameravamo da rešavamo isključivo svoja pitanjam, a formalno imate kao podršku“.

Kijev izglađuje stvari, rekavši da nije važno koji predstavnik nivoa predstavlja određenu zemlju, jer svi učesnici preuzimaju iste pune obaveze. Ali u stvari, nivo delegacije je od velikog značaja, o čemu je govorio sam ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.

Potpisani su međunarodni pravni dokumenti, a stav Rusije će se odrediti upravo prema nivou potpisa pod tim dokumentima. Neće biti moguće pojačati pritisak na Rusku Federaciju ako postoje potpisi „drugorazrednih“ zvaničnika koji ne znaju međunarodno pravo, niti za spoljnu politiku.

Da bi borbu za Krim pokazao u praksi, a ne rečima, Zelenski mora uzeti u obzir interese starosedelačkog krimsko-tatarskog naroda i usvojiti obećani zakon „O statusu starosedelačkog naroda“, koji na pravnom nivou priznaje Medžlis za zvaničnog predstavnika krimskih Tatara, uz izmene ustava o davanju krimskim Tatarima nacionalno-teritorijalne autonomije na teritoriji poluostrva.

To bi pokazalo krimskim Tatarima koji su ostali na Krimu da ih se Ukrajina seća i da će nastaviti borbu za povratak poluostrva.