Било да су у питању лажне награде игре, разни онлине форуми и странице или сумњиви сајтови, једно је сигурно – уколико само кликнемо на ризичне линкове или рецимо унесемо мејл адресу и шифру, омогућавамо злоупотребу наших података, који сасвим сигурно вриједе много више од онога што сами мислимо, оцијењено је у ЦДТ-овом подкасту Акција.
Џевад Ђечевић, експерт из области информационе и сајбер безбједности из компаније Логејт, каже да је доминантан мотив за овакве и сличне онлине преваре финансијска добит, али и да је то само један дио злоупотребе наших података.
“На прву лопту, код неких ‘скемова’ се оствари скидање са картице, поруџбина са ваше картице, неки ситан износ који је довољан да се не активира Мултифактор аутентификација за картицу, међутим ако неко има ваше податке, усернаме и пассwорд може да колектује све то, пошто се те наградне игре праве масовно, кроз пар дана колектује се доста података, ти подаци се купе у неким табелама и једноставно се објаве на дарк wебу и продају”, упозорио је Ђечевић.
Казао је да постоје многе друге врсте превара, попут преузимања налога који се поред финансијске користи може користити и како би неко у ваше име креирао преваре намијењене другим корисницима друштвених мрежа.
“Сви користимо вјештачку интелигенцију, олакшала нам је многе ствари, али са друге стране олакшала је и нападачима. До недавно су нам свима стизали мејлови – од нигеријског принца смо добили наследство од 20 милиона долара, треба да платимо 500 долара адвокату да би се покренуо оставински поступак. Међутим, видјело се то на прву да су то доста примитивно преведени мејлови са неким транслејт алатима и лако је било селектовати да ли је то ‘фишинг’ или није ‘фишинг’ или злонамјеран мејл, међутим, са развојем вјештачке интелигенције то је постало скоро немогуће, стижу нам мејлови који су доведени до савршенства што се тиче циљаног напада”, казао је Ђечевић.
“Биљежимо раст рансомwаре напада који погоди вашу инфраструктуру, кући рачунаре гдје држите неке податке, закључају се ти подаци и хакери траже откупнину за те податке, ако су вам битни а немате бацкуп људи одреда плаћају откупнине, међутим ти напади су све циљанији и циљанији, циљају се и владе и болнице, а откупнине су постале огромне”.
Светлана Копривица, професорица медијске писмености, каже да је постало јасно да се одрасли не сналазе, али да са друге стране млади лакше приступају садржају који им се пласира у онлине простору:
“Начини на које се они (одрасли) не сналазе су различити наравно. Зашто? Зато што заправо одрасли имају мало мање дигиталних способности, не можда него сигурно. Али, са друге стране имају више скептицизма – “аха ја ово нисам пипнуо не знам могу ли да га купим” и не знам је ли права ствар да овдје оставим информације са своје картице, док на примјер млади лакше приступају садржају, њихове дигиталне компетенције су много шире, самим тим што знају енглески на једном високом нивоу што им омогућава да им тај свијет буде приступачан, али њима недостаје скептицизам одраслог човјека”, казала је Копривица и оцијенила да је одговор на савремене пријетње свакако медијска писменост.
“Медијска писменост може бити на један лијеп и приступачан начин бити пласирана у вртићу, али исто тако и у удружењу пензионера и једнако је важна. Све је медијски конструкт, укључујући и ово што ми сада радимо”, оцијенила је саговорница подкаста “Акција”.
Саговорници указују и на важност критичког промишљања у тренутку када одлучујемо да ли ћемо приступи одређеном садржају, али и неопходности подизања свијести о томе колико може бити опасан онлине свијет.
“Кад разговарамо на ове теме, више ми је питање неке базичне мудрости, јеси ли заправо икада бесплатно ишта добио, не. Платио си га управо тиме што си дао неке податке о себи и то што ти се данас чини бесплатно јер си добио резултате неке утакмице, јер си гледала начин на који се неко шминка у реду је, али у будућности то више неће бити само то, то ће се тицати много важнијих и озбиљнијих ствари и од тога ће зависити на који начин ће се образовати твоја дјеца, које ће бити твоје могућности, гдје ћеш се ти школовати, гдје ћеш имати простора да се запослиш…”, казала је Копривица и додала да принцип свјесности мора бити на високом нивоу, што, како је оцијенила, није лако, али је дио игре.
Да нема “бесплатне вечере” казао је и Ђечевић.
“Вјеровали или не Вибер и WхатсАпп на примјер, иза себе имају инфраструктуру серверску и мрежну која вриједи милионе, можда чак и милијарде еура, иза тога раде врхунски експерти, а ми тај сервис добијамо бесплатно. Зашто га добијамо бесплатно? Због података. Примијетили сте да је вјештачка интелигенција научила језик врло брзо, како су га научили? – из БигДата – значи из података”, казао је он.
Оцијенио је и да је ово незгодна тема и да је едукација свих генерација просто неопходна
“Примјер томе је рецимо дијете десет, дванаест година крене да иде само у школу, родитељи му дају кључ од куће, кажу овај кључ држи око врата, немој да га дајеш никоме, немој нико да слика овај кључ, немој нико да копира, чувај га као очи у глави. У исто вријеме, ако дијете добија мобилни телефон, телефон му се уручи и ништа му се не каже. Једноставно морамо да се едукујемо. Исто тако, код сениора, старијим људима је досадно, имају доста времена, дођу њихова дјеца направе им социјалне мреже, треба их едуковати, треба им рећи немојте да отварате било какве линкове, оно поље ђе је пост није поље за претрагу и тако даље”, додаје Ђечевић.
Казао је и да је неопходно да сви водимо рачуна о сајбер хигијени, да користимо јединствене и комплексне шифре…
„Рестартујте телефон након неколико дана, обришите историју претраживања, обришите кукије, обришите кеш, промијените мејл адресу коју користите, није то ништа страшно, једноставно главни проблем који се тиче дигиталне безбједности је едукација. Људи често тумарају интернетом, доста често осјете и анксиозност и свашта нешто, или буду преварени”, додаје он.
Копривица каже да је њој лично важно да дијете које је испред ње, “које је у било којој црногорској учионици зна да мора водити рачуна да ако даје своје податке, ако је на друштвеној мрежи, ако чита коментаре који су агресивни, који су непримјерени, мора знати да то на њега врши извјесни утицај, али и поред тога да даје могућност да неко од тога креира цијело једно тржиште подацима”.
“Сигурна сам да је свако моје дијете паметније од паметног телефона, али сам исто тако сигурна да је алгоритам креиран на тако магичан и неодољив начин да једноставно ту моју дјецу видим и као жртве, а онда се наравно осјећам позвано да их на неки начин одбраним и да им помогнем да у том свијету буду опрезнији, да размишљају сјутра о томе ко ће доносити одлуке у њихово име”, каже професорица.
Осврнула се и на употребу вјештачке интелигенције.
“У мом свијету је заиста битно да сваки мој ђак зна да без обзира какву дивну књижевну паралелу може АИ да напише о Бодлеру и Дису да је важно да напишеш једну своју оригиналну мисао, просјечну оригиналну мисао, али она је твоја и стани иза ње. Некако је то и питање части и мислим да ћемо се и тиме бранити. Јер овдје је питање и на који начин ће научна заједница да се брани од артифицијелне интелигенције”.
РТЦГ
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
