ИН4С

ИН4С портал

Зашто Лепосавић не може ни бити одговоран?

Хајде да се играмо имагинарних историја. Враћамо се временском машином уназад, у моменат постављања питања. Лепосавић одговара: да, био је геноцид. И отићи ћу у Поточаре да се поклоним жртвама.

Владимир Лепосавић

Једноставно је: он се и није нашао пред питањем на које је могућ исправан одговор већ пред политичким стрељачким стројем.

Хајде да се играмо имагинарних историја. Враћамо се временском машином уназад, у моменат постављања питања. Лепосавић одговара: да, био је геноцид. И отићи ћу у Поточаре да се поклоним жртвама.

На лицу мјеста се диже халабука јер је одговор лицемјеран и неискрен. Зна се да он то не мисли. Зна се да је он наставак геноцидне политике. Зна се да је обрнута перспектива тачна: да је онај који би могао бити повезан заштићен, а онај неповезиви крив.

И да је отишао у Поточаре, добио би ципелу у главу. Не би? Сигурно?

Дакле: Лепосавић никада није располагао ни питањем ни одговором.

А одговорност подразумијева да јесте…

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

3 thoughts on “Зашто Лепосавић не може ни бити одговоран?

  1. Zamislite kad bi nam posmatraci na izborima bili posmatraci iz Jordana i Saudiske Arabije koje su apsolutne monarhije i gde nikakvih izbora nema. Nesto bi tu bilo nenormalno. A za genocid u Srebrenici srbima sudi sudija iz zemlje koja nikada nije priznala konvenciju o genocidu. Ko je ovde lud.

  2. Члан 14 Конвенције о геноциду гласи:
    Ова Конвенција ће трајати десет година почев од дана њеног ступања на снагу. Она ће после тога остати на снази за нови период од пет година, и тако редом, према оним странама уговорницама које је не буду отказале најмање шест месеци пре истека рока.

    У години 1995 нису били чланови конвенције о геноциду следеће земље: Андора, Бангладеш, Белизе, Бенин,Боливиа, Бурунди, Кабо Верде, Комори, Обала Слоноваче, Доминика, Гвинеја, Гвинеја Бисао, Казахстан, Кувајт, Киргизија, Литванија, Малави, Малта, Маурицијус, Нигерија, Парагвај, Португал, Сан Марино, Јужна Африка, Швајцарска, Таџакистан, Тринидад и Тобаго, Туркменистан, Уганда, Судан, Уједињени Арпаски Емирати, Узбекистан.

    Ни дан данас (2021) се нису придружиле конвенцији о геноциду следеће земље: Ватикан, Јапан, Индонезија, Тајланд, Мадагаскар, Кенија, Оман, Ангола, Замбија, Конго, Мауританија, Боцвана, Суринам, Гвајана, Мали, Чад, Камерун, Централноафеичка република, Екваторијална Гвинеја, Еритреја, Туркменистан.

    То је више од милијарду људи са планете, из 53 земље.
    А геноцид је наводно дело против целог човечанства. Ког човечанства.
    О каквом међународном праву причамо.

    У петочланом судском већу у случају Крстић седи судија Mohamed Shahabuddeen из Гвајане државе која до дана данашњег није признала конвенцију о геноциду, и суди србима за геноцид.
    За нешто што се на такав начин не признаје у његовој земљи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *