Зашто кажеш геноцид а мислиш на „геноцид“?
1 min read
Саша Мирић
Пише: Саша Мирић
Ријеч – геноцид – данас се олако и пречесто употребљава у јавности. Свједоци смо да се неки политичари и међународни центри моћи тако олако служе овoм темом као да се ради о некој уобичајеној и свакодневној ствари а не најмрачнијој страни човјечанства. Такви себи најчешће узимају за право и да оцјењују шта је геноцид, који „геноцид“ је важан и треба га промовисати до Судњег дана а које геноциде треба заборавити или забранити њихово помињање као да се никада нису догодили, који судови и судије могу и треба да се одређују према „геноциду“ и геноцидима а ко нипошто о томе не смије да суди.
Пропагандисти „геноцида“ вјероватно се никада нису запитали колико они лично, са сваким својим помињањем ријечи – геноцид, у ствари наносе бола и патње жртвама и потомцима разних геноцида у различитим временима и просторима. Исто тако, опасно је што су они убијеђени у сопствену непогрешивост па са таквим приступом ултимативно намећу своје виђење ове теме. A, све указује да они стварно мисле да је само један – „геноцид“.
Треба отворено рећи да међународно право није у потпуности јасно дефинисало норме геноцида па то и отвара простор „геноцид-мешетарима“ за њихову прљаву работу. Да би се стало на пут таквој злоупотреби људске патње, неопходно је отворити нека суштинска питања о критеријумима дефинисања геноцида, прије свега у смислу размјера страдања.
Да ли се истим именом – геноцид, може назвати убијање шест милиона Јевреја или убијање више од милион Срба у Другом свјетском рату, убијање више од милион Срба у Првом свјетском рату, убијање више од милион Јермена у Османском цартву са краја 19. и почетка 20. вијека, убијање више око 87.000 Јапанаца у америчком бомбардовању атомским бомбама Хирошиме и Нагасакија а од чега је у року од пет година преминуло још око 250.000 Јапанаца, убијање више од милион људи у Руанди? Или, убијање више хиљада Срба у околини Сребренице, Братунца и у Средњем Подрињу 1992-1995, убијање више хиљада Муслимана у Сребреници и Средњем Подрињу 1992-1995, убијање неколико хиљада Срба у Сарајеву 1992-1995, убијање неколико хиљада Срба у Хрватској 1991-1995, убијање више хиљада Срба на Косову и Метохији од 80-тих година 20. вијека до данас?
Дакле, да ли се дефиниција по којој се под геноцидом сматра намјера истребљења одређене народне групе на једном простору, може односити на све наведене примјере страдања народа?
Ако је одговор потврдан, онда се мора поставити питање зашто се у јавности неких бивших југословенских република потенцира само један од тих случајева?! Зашто је некоме важно само једно страдање народа? Да ли је људски и морално посветити пажњу и неким другим страдањима, која су чак и већа у смислу размјере страдања и броја жртава а која до сада нису процесуирана као да се никада нису догодила? Да ли та страдања заслужују да их се барем помене? Да ли су и то биле жртве неког геноцида? Зашто и то није тема јавности? Зашто се и о томе не траже изјашњења?
Сјајно!
Сажето а паметном доста!