Зашто је важно Народно позориште: Промјена у Србији увијек је кретала са Позоришног трга
1 min read
Народно позориште
Као да има неке симболике са ископавањем остатака Стамбол капије из доба Турака надомак темеља Народног позоришта јер, ако ћемо речима бити у том духу, некако у исто време изронише и сви проблеми дуго скривани иза сцене, проговорише, побунише се и усташе глумци против управника Дејана Савића. И сменише га.
На ванредној седници Владе у уторак, како је речено у званичном саопштењу, „на лични захтев“ – што би била вероватно његова последња смицалица — али после дуготрајног одбијања да понуди оставку, Савић је смењен.
На Савићево место долази, засад у в. д. стању, редитељка Ивана Вујић, редовна професорка Факултета драмских уметности од 2005. године, која на том факултету предаје још од 1990. Како се наводи у њеној биографији на сајту ФДУ, била је секретар Катедре за позоришну режију, члан Савета Факултета драмских уметности, члан Савета Универзитета уметности, као и проректор Универзитета уметности (2008-2010).
Ова побуна, за разлику од свих претходних, претила је од почетка да буде озбиљна, да прерасте у прву демократску победу једне институције од када је протеста и побуна у време ове власти. Ни окупљање у Савамали, ни новинарска солидарност, ни озбиљне афере у које су упадали градоначелници и министри, све са тешким оптужбама, ништа од тога није уродило плодом.
Зато је и сада важно Народно позориште, као што је било и током свих претходних 150 година.
А то позориште које стоји ту на Тргу, место је одакле је све некако и почињало и мењало историју. Многа дешавања народа, говори, протести, демонстрације… десили су се баш ту на Позоришном тргу. Има ту, наравно, положаја у самом центру града, али није ни само зато што је на „правом месту“ све ово време.
Извор: Недељник
Много се тога дешавало око овог позоришта.
Али највећи пример бешчашћа је када је главни Обновитељ српства ту са балкона викао Овцама доле: „Јуриш, јунаци моји“.
Док је Србима тамо преко Саве и Дунава над главом висио усташки нож, они су јуришали на Србе из Београда и гурали их у Ново братство-јединство.
По налогу Америчког амбасадора Цимермана.
Знате, ако позориште није антисрпско, то и није неко позориште.