Када помислите на храну која теши и доноси осмех на лице, вероватно вам на памет пада тањир топле, мирисне тестенине. Да ли сте се икада запитали зашто је паста толико утешна?

Научници тврде да разлог није само у њеном неодољивом укусу и ароматичним додацима, већ и у начину на који утиче на наше расположење. Истраживања показују да тестенина подстиче производњу хормона среће, што је један од разлога зашто је толико омиљена широм света.

Научна студије које се протежу од шездесетих година прошлог века до данас, укључујући и оне објављене у часопису The Lancet Public Health, препознала су улогу тестенине у промовисању доброг расположења.

Многи људи, посебно у медитеранским земљама, Француској, Италији, Шпанији и Грчкој, популарну „пасту” сматрају супер храном. Ова перцепција је подстакнута њеним садржајем аминокиселина Л-фенилаланин и триптофан, за које се зна да повећавају ниво серотонина у мозгу, доприносећи осећању среће.

Триптофан и фенилаланин су есенцијалне аминокиселине, што значи да наше тело не може да их произведе, већ да морамо да их уносимо храном. Аминокиселине имају важну улогу у нашем организму, јер су потребне за синтезу разних протеина, серотонина, мелатонина и ниацина.

Серотонин је неуротрансмитер који утиче на наше расположење, спавање, апетит и бол, док је мелатонин хормон који регулише наш циклус спавања и будности.

Поред тога, и угљени хидрати у тестенини су идентификовани као фактор у повећању производње серотонина, неуротрансмитера повезаног са појачаним осећањима среће.

Беланчевине из тестенине

Тестенина је добар извор протеина, који су неопходни за изградњу и одржавање мишића, костију, коже, косе и ноктију. Протеини, такође, учествују у производњи хормона, ензима и антитела, који су важни за наш имунитет и одбрану од болести. Они нам, такође, дају осећај ситости, што спречава преједање и гојазност.

Тестенина је и добар извор витамина Б групе, који су неопходни за правилно функционисање нервног система, метаболизма, крвотока и ћелијског раста. Витамини Б, такође, помажу у превенцији анемије, умора, слабости и губитка памћења, а утичу и на наше расположење, јер помажу у регулацији нивоа хомоцистеина, аминокиселине која је повезана са депресијом и деменцијом.

Ниацин је витамин Б3, који је у већој мери заступљен у тестенини и који помаже метаболизам и одржавање здравља коже, нервног система и дигестивног тракта.

Тестенина је, такође, добар извор влакана, који су важни за правилно варење, елиминацију токсина и регулацију шећера у крви. Влакна помажу и у снижавању холестерола и крвног притиска, као и у смањењу ризика од срчаних болести, дијабетеса и рака дебелог црева, јер повећавају осећај ситости, што смањује унос калорија и помаже у контроли телесне тежине.

Макароне, резанци, шпагете и остали облици тестенине, ако се конзумирају умерено и у складу са нашим потребама и укусом, имају много бенефита за наше здравље. Паста је, такође, веома приступачна, разноврсна и лака за припрему, што је чини идеалном намирницом за свакодневну исхрану.

Италија – Колевка модерне тестенине

Порекло тестенине је сложено и преплетено са историјом неколико древних цивилизација. Иако се често повезује са Италијом, тестенина је настала много пре него што су је Италијани усавршили и учинили светски познатом.

Мада Италијани с правом носе титулу мајстора „пасте”, ова једноставна и свестрана храна има корене који сежу хиљадама година уназад, кроз различите културе и континенте.

Најстарији археолошки докази о тестенини пронађени су у Кини. У месту Лађија откривени су остаци резанаца направљених од проса, стари око 4.000 година. Ово упућује на то да су Кинези, можда, први правили неку врсту тестенине.

Стари Грци и Римљани су, такође, имали јела слична тестенини. Римљани су правили „лаганум“, врсту равног теста које је касније постало основа за данашњу лазању.

Арапски народи су, с друге стране, развили суву тестенину, која се лако складишти и преноси на дугим путовањима.

Иако тестенина није искључиво италијански изум, управо су Италијани током средњег века усавршили њену производњу и учинили је саставним делом исхране.

Постоји популаран мит да је Марко Поло донео тестенину из Кине у 13. веку, али историјски извори показују да је тестенина већ била позната у Италији пре његовог путовања.

Венеција, Напуљ и Сицилија постали су центри масовне производње тестенине, а касније је паста постала симбол италијанске гастрономије.

Током 17. и 18. века тестенина је постала популарна у Француској и Шпанији, док је у Америку стигла са италијанским имигрантима у 19. веку.

Данас се тестенина конзумира широм света, а сваки регион има своје јединствене рецепте и облике, од шпагета и фетучинија до резанаца и макарона.

Политика магазин

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: