Kada pomislite na hranu koja teši i donosi osmeh na lice, verovatno vam na pamet pada tanjir tople, mirisne testenine. Da li ste se ikada zapitali zašto je pasta toliko utešna?

Naučnici tvrde da razlog nije samo u njenom neodoljivom ukusu i aromatičnim dodacima, već i u načinu na koji utiče na naše raspoloženje. Istraživanja pokazuju da testenina podstiče proizvodnju hormona sreće, što je jedan od razloga zašto je toliko omiljena širom sveta.

Naučna studije koje se protežu od šezdesetih godina prošlog veka do danas, uključujući i one objavljene u časopisu The Lancet Public Health, prepoznala su ulogu testenine u promovisanju dobrog raspoloženja.

Mnogi ljudi, posebno u mediteranskim zemljama, Francuskoj, Italiji, Španiji i Grčkoj, popularnu „pastu” smatraju super hranom. Ova percepcija je podstaknuta njenim sadržajem aminokiselina L-fenilalanin i triptofan, za koje se zna da povećavaju nivo serotonina u mozgu, doprinoseći osećanju sreće.

Triptofan i fenilalanin su esencijalne aminokiseline, što znači da naše telo ne može da ih proizvede, već da moramo da ih unosimo hranom. Aminokiseline imaju važnu ulogu u našem organizmu, jer su potrebne za sintezu raznih proteina, serotonina, melatonina i niacina.

Serotonin je neurotransmiter koji utiče na naše raspoloženje, spavanje, apetit i bol, dok je melatonin hormon koji reguliše naš ciklus spavanja i budnosti.

Pored toga, i ugljeni hidrati u testenini su identifikovani kao faktor u povećanju proizvodnje serotonina, neurotransmitera povezanog sa pojačanim osećanjima sreće.

Belančevine iz testenine

Testenina je dobar izvor proteina, koji su neophodni za izgradnju i održavanje mišića, kostiju, kože, kose i noktiju. Proteini, takođe, učestvuju u proizvodnji hormona, enzima i antitela, koji su važni za naš imunitet i odbranu od bolesti. Oni nam, takođe, daju osećaj sitosti, što sprečava prejedanje i gojaznost.

Testenina je i dobar izvor vitamina B grupe, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, metabolizma, krvotoka i ćelijskog rasta. Vitamini B, takođe, pomažu u prevenciji anemije, umora, slabosti i gubitka pamćenja, a utiču i na naše raspoloženje, jer pomažu u regulaciji nivoa homocisteina, aminokiseline koja je povezana sa depresijom i demencijom.

Niacin je vitamin B3, koji je u većoj meri zastupljen u testenini i koji pomaže metabolizam i održavanje zdravlja kože, nervnog sistema i digestivnog trakta.

Testenina je, takođe, dobar izvor vlakana, koji su važni za pravilno varenje, eliminaciju toksina i regulaciju šećera u krvi. Vlakna pomažu i u snižavanju holesterola i krvnog pritiska, kao i u smanjenju rizika od srčanih bolesti, dijabetesa i raka debelog creva, jer povećavaju osećaj sitosti, što smanjuje unos kalorija i pomaže u kontroli telesne težine.

Makarone, rezanci, špagete i ostali oblici testenine, ako se konzumiraju umereno i u skladu sa našim potrebama i ukusom, imaju mnogo benefita za naše zdravlje. Pasta je, takođe, veoma pristupačna, raznovrsna i laka za pripremu, što je čini idealnom namirnicom za svakodnevnu ishranu.

Italija – Kolevka moderne testenine

Poreklo testenine je složeno i prepleteno sa istorijom nekoliko drevnih civilizacija. Iako se često povezuje sa Italijom, testenina je nastala mnogo pre nego što su je Italijani usavršili i učinili svetski poznatom.

Mada Italijani s pravom nose titulu majstora „paste”, ova jednostavna i svestrana hrana ima korene koji sežu hiljadama godina unazad, kroz različite kulture i kontinente.

Najstariji arheološki dokazi o testenini pronađeni su u Kini. U mestu Lađija otkriveni su ostaci rezanaca napravljenih od prosa, stari oko 4.000 godina. Ovo upućuje na to da su Kinezi, možda, prvi pravili neku vrstu testenine.

Stari Grci i Rimljani su, takođe, imali jela slična testenini. Rimljani su pravili „laganum“, vrstu ravnog testa koje je kasnije postalo osnova za današnju lazanju.

Arapski narodi su, s druge strane, razvili suvu testeninu, koja se lako skladišti i prenosi na dugim putovanjima.

Iako testenina nije isključivo italijanski izum, upravo su Italijani tokom srednjeg veka usavršili njenu proizvodnju i učinili je sastavnim delom ishrane.

Postoji popularan mit da je Marko Polo doneo testeninu iz Kine u 13. veku, ali istorijski izvori pokazuju da je testenina već bila poznata u Italiji pre njegovog putovanja.

Venecija, Napulj i Sicilija postali su centri masovne proizvodnje testenine, a kasnije je pasta postala simbol italijanske gastronomije.

Tokom 17. i 18. veka testenina je postala popularna u Francuskoj i Španiji, dok je u Ameriku stigla sa italijanskim imigrantima u 19. veku.

Danas se testenina konzumira širom sveta, a svaki region ima svoje jedinstvene recepte i oblike, od špageta i fetučinija do rezanaca i makarona.

Politika magazin