Zašto ću sjutra biti u Podgorici?

Piše: Mihailo Medenica

Zato što je na Crkvinama, malom bratstveničkom groblju kraj Crkve Arhangela Mihaila, tek nekoliko grobova naše kuće.

Prađed Mijailo, dični junak mojkovačkih krvavih badnjaka i niko do njega od starijih muških glava iz kamene prizemljuše u Morači!

Postradali su za srpstvo, svetu Srpsku pravoslavnu crkvu i veru svetosavsku- gde su pali tamo su ih i kopali…

Zbog tog znanog groba i svih neznanih ne znam gde bih sutra valjo više nego na Trojičindanskom saboru za odbranu praotačkih krvavih raspeća, jer iste zveri danas kidišu na moje crkve i manastire kao i u ta vremena kad se nije marilo hoće li se ognjište ugasiti dok god kandila i voštanice gore!

Ne samo naše već svako u ta slavna brda, u toj Crnoj Gori nemanjićkoj- više je kostiju po vrtačama i omarima nego pod zemljom, al baš zbog toga gde god sveću da zapalim tu mi je grob đedu, tu mi je crkva, tu mi je oltar, tu su mi zvonici na krošnji svake bukve i kruške divljake…

Sutra nam, možda kao nikad do sad, valja stati pred đavola i pokazati da još dovoljno, više nego dovoljno, muških glava ima Crna Gora voljnih da postradaju za ono zbog čega se doveka živi- veru u vaskrsloga Boga- Hrista i božija konačišta!
Sutra, u Podgorici, na Trojičindanskom saboru, branimo jednako Moraču i Ostrog koliko i Dečane, Gračanicu...

Isto je to pogan, đavolji nakot, što bije o Rumiju i Devič!

Što sutra odbranimo u Podgorici, odbranili smo i na zavetnoj svetinji, jer kosti koje ne znam gde su- znam gde su, eno ih gde god zastanem na Prokletijama ili Lovćenu, Velikoj Hoči ili Gornjem Lipovu, Ćirilovcu ili Bogorodici Ljeviškoj…

Savardak mi je jednako na Vučiju koliko i u Prizrenu!

Ta ruža vetrova što bije povrh malog bratstveničkog i kumovskog groblja Ckrvinama jeste raspeće vetrova sa Šare, Bajgore, Durmitora i Komova!
Svud su mi kosti kud mi je vera svetosavska- svud mi je svetosavlje kud prađedovi nisu uzmicali pred đavolom!

Kosti koje tražim su kosti koje me nose! Kosti koje me nosi celivam pred oltarima!
Šta kamenoj prizemljuši da kažem ako sutra ne budem u Podgorici?!

Kako da joj nazovem: „Pomaže Bog, dome i rode“, ako nisam imao kuraži da pomognem Bogu kad su mu nekrsti udarili na konačišta?!

Sutra je u Podgorici mesto svakome od nas, jer što sutra ne odbranimo pod Goricom prekosutra nećemo imati prava da dozivamo svojim!

Bez razlike dal verujemo u Gospoda ili ne, sutra branimo Gospoda koji vazda veruje u nas!

Prećutimo li Moraču – nemamo se prava pitati zašto nas Pećka svetinja neće pominjati…