ИН4С

ИН4С портал

Зашто бошњачки интелектуалци заборављају историју сопственог народа? (ВИДЕО)

1 min read

Охрабрени Инцковим поређењем Републике Српске и НДХ-а, бошњачки идеолози све гласније понављају овај став. Притом заобилазе историјске чињенице које неспорно доказују нескривену наклоност муслимана у оба свјетска рата окупационим снагама Аустроугарске, а потом и Њемачке и НДХ.

Није то непознато сарајевским бошњачким тзв. елитама, као ни чињеница да је младомуслиман и први предсједник тзв. Републике БиХ Алија Изетбеговић у Другом свјетском рату био припадник злогласне усташке Ханџар дивизије. На то упозоравају и историчари.

Попис становништва из 1931. потврђује да су православци најбројнији у БиХ. Заједно са Југословенима, Срби су у БиХ већина све до пописа 1971. године, када нова муслиманска нација преузима примат. Срба и Југословена мање је и након пописа 1991, а посљедњи, проведен 2013. на примјеру Сарајева доказује да су сведени на ниво статистичке грешке. Демографску катастрофу узроковла су масовна страдања и злочини над Србима у два свјетска рата, двије планске колонизације, као и посљедњи рат. Само од 41. до 45. године између 900.000 и 1.200.000 Срба убијено је на подручју НДХ.

– Ако се озбиљно уђе у анализу историјских докумената, постаје јасно да се муслиманско становништво у добром дјелу БиХ не може амнестирати од учешћа у усташком покрету, од привржености НДХ и од злочина који су провођени над Србима. Питање је колио су се осјећали као хрватско цвјеће или су се једноставно приклањали држави која је у том тренутку јача, каже историчар Драга Мастиловић.

Фехим еф. Спахо, поглавар исламске вјерске заједнице 1941. поручује муслиманима да љубав поглавника и маршала Кватерника према муслиманима чувају као свој најдрагоцјенији капитал. Сарајево добија Обалу Адолфа Хитлера, Мусолинијево шеталиште, Улицу војсковође Славка Кватерника… Срби, Јевреји и Роми проглашавају се непоћудним елементима…

– Двадесет пет одсто становништва Сарајева били су Јевреји, око 12.000. Данас су сведени на промиле. Између 85 и 90 одсто је убијено, 10.000 у Сарајеву а двије хиљаде на преосталом простору БиХ, појашњава виши педагог у Музеју Јевреја Сарајево, Марио Кабиљо.

До краја 1941. јеврејске дјеце у школама више нема, а преостала српска и сва друга дјеца принуђена су на усташки поздрав – За дом спремни. Доминира усташка младеж…

– Кроз свој истраживачки рад нисам наишла на конкретне облике отпора против усташке школске политике. Усташка младеж била је саставни дио система, наводи Сања Гладанац, сарадник Института за историју Сарајево.

Баш као што су римокатолички идеолози, не питајући народе који овдје живе, Дрину обиљежили као границу источног и западног свијета, ни идеја босанске нације и језика није аутохтона. Аустроугарски намјесник Бењамин Калај зачетник је те идеје.

– Свако има право на нацију и да се зове како хоће, али не можете се данас називати једним, а онда тражити историјске коријене дубоко кроз историју. Опасно је по историчаре јер Бошњака у ранијим пописима нема, додаје Драга Мастиловић.

Мастиловић указује да ништа мање опасно није ни селективно баштињење антифашистичке традиције и датума, попут 25. новембра и декларације ЗАВНОБИХ-а у којој се нигдје не помиње државност БиХ, но само воља за уједињењем у Југославију.

Вријеђа и опсесивно величање властитих и негирање жртава других бх. народа, јер ратови су односили људе, а ако смо као људи претрајали – људски је истином свједочити.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

2 thoughts on “Зашто бошњачки интелектуалци заборављају историју сопственог народа? (ВИДЕО)

  1. Добро би било да нам ,,маша,, објасни ове промјене демографске.Како то да су Срби већина 1931 а нису после 2 свјетског рата.Значи да је над њима направљен геноцид.Од кога? Од хрватских и муслиманских усташа!!!Јави се ,,маша,,.

  2. Svaki bi je takvu zaboravio!
    Zar i mi nijesmo ponešto o sebi zaboravljali i zaboravili!?
    Ne brine mene taj vajni bošnjački zaborav, kako to i mogu da razumijem i shvatim.
    Ono što je neprihvatljivo, to je bezumni pokušaj da se uresi i kreira bolja, starija i drugačija prošlost.Iz korjena drugačija!?
    Da se post festum namakne nova starija prošlost, da se zamuti izvor narodonosni, da se izljegne novi i atentični bošnjački čovjek, da se uz dva lažljiva svjedoka ovjeri novi rodni list i spali staro srpsko ruho!?
    Kako se pokazalo da je lakše isćerati Srbina iz sebe, nego Srbina iz Bosne!
    Kako ih strašno razmeću duševni bolovi kad na svijetlu dana u slučajnom prolazniku na sokaku, kao u zrcalu, prepoznaju sebe tuđe, otuđene od svog srpskog korjena!
    Svaki ih takav podsjeća da su u tuđoj koži, đe im je potijesno za zaborav i odveć prostrano za nove ljubavi sebe nepoznatog, presvučenog u tuđe ‘aljine, oličenog pod tuđom kapom, nekog dalekog čovjeka iza sedam gora!
    Pa onda jednom mrze sebe tuđe, drugi put sebe bivše! Treći put, svaki put … mrze!
    Svaki se put rastaju od pameti, kako im se vazda pričinjava da će sve jednom proći! Da će jednom ozdraviti napaćenu dušu, kada ovoga više ne bude da ih sjeća. Kada se zadnjem trag pobriše! Onda će širom otvorenih očiju da progledaju u Bošnjaka kome na dunjaluku nema u drugome parnjaka.
    Već će takav sebi biti sve. Jedini rod, zanjihan u kratko sjećanje i dugi zaborav!
    Da jednom zanavijek zaborave da su zaboravljali, pa da se u ništa rode! U prazno i šuplje, u bezvrjemeno bošnjačko vrijeme!?
    Tako se njima čini.
    Da im bez zaborava života nema!
    Još ih strašno ljuti da ih neko, bilo ko priseća.
    Srbin ih strašno ljuti.
    Nema on pametnija posla nego da prkosi i svjedoči da ništa nije kako se čini da jeste, nego je sve, baš sve, onako kako se čini da nije!!!
    Pa im onda dođe …
    Nije njima lako!
    Ni nama sa njima!
    Nije lako nama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *