Заштитник који је народ испратио за Киншасу

Пише: Јован Пјешчић

Гостујући у јутарњем програму РТЦГ-а, лице које обавља послове Заштитника људских права и слобода Синиша Бјековић и и представник НВО Грађанска алијанса Зоран Вујичић, изјавише како у Црној Гори није било ,,масовних и систематских кршења људских права“.

Прозборише још коју апстрактну мисао о миграцијама, незапослености, свјетским трендовима, великом броју закона, потреби некакве уставне реформе, о томе како ће се прославити рођендан у канцеларији омбудсмана, успут лицемјерно ,,посавјетовавши“ грађане да је потребно да до краја истрају у борби за своја права. Након тога, заједно одоше на конференцију у хотел Хилтон.
Рад канцеларије Заштитника финансира се из буџета. Вашим новцем се плаћа Синиша Бјековић да би се оваквим наступима и радом ругао здравом разуму.
Супротно од демагогије господина Бјековића, од доношења апартхејд закона који уређује ,,слободу вјероисповјести“ и касније пандемије, кршење људских права и слобода је кулминирало и добило изразито систематски и масован карактер. Осим ако господин Бјековић нема способност да попут птице тркачице или ноја у цртаним филмовина (у стварности то није случај) забије главу у земљу, није могао то да не види.
Суштински, вршен је прогон. Прогонио је безумни Ђукановић и његова свита која је узурпирала и још увијек узурпира неке државне функције, а прогоњени су СПЦ, свештеници и вјерни народ, истакнути опозиционари, слободно мислећи људи и свако други ко је „угрожавао“ тродеценијску власт безумника. Само неки у мору примјера прогона су:
1) Бесомучна злоупотреба института задржавања лица до 72 часа и/или привођења ,,за одмах“ ради прикупљања информација
Обавезно су грађани привођени у лисицама (најилустративнији примјер је привођење госпође Ратке Кнежевић, 68-годишње професорке у пензији, мајке Милана Кнежевића), иако за тим нема никакве потребе и представља праксу шиканирања људи. Врло често су појединци више пута задржавани до максималног рока задржавања, како би преноћили коју ноћ више у просторијама МУП-а (примјер господина Бошка Вукићевића). Привођења су вршена и због фејсбук статуса, кршећи право на слободу изражавања. Нажалост, неке праксе још увијек опстају, те је, надамо се још кратко шеф полиције у Даниловграду Марко Калезић, наложио нова привођења и задржавања, јер старих се навика насиља над народом и правом појединци тешко одричу.
2) затрпавање тужилаштва бесмисленим кривичним пријавама и монтирани „кривични поступци“
Свака свештеничка породица има у просјеку неколико кривичних пријава само у току 2020. године. Бесмислени и монтирани кривични поступци су примјера ради покушани или покренути против господина Царевића, господина Јовановића, господина Краповића, уз парадигму злоупотребе правосуђа кроз монтирани процес ,,државног удара“ из 2016. године. Чланови породица Касалица су прво ухапшени а потом салушавани од стране инспектора за привредни криминал због шивења маски у бојама тробојке.
3) шиканирање грађана привођењима и прекршајним поступцима због повреде угледа службених лица (примјери – шиканирање господина Миљана Ђукића од надамо се ускоро бившег командира бјелопољског муп-а Данка Гогића, нестварна и срамна ,,пресуда“ господину Милији Горановићу из Никшића, кажњавање Будванина Ђорђа Ђурашевића због ,,омаловажавања инспектора“ који су га покрали и пребили и све је то снимњено камером)
4) по сваку цијену се настојало са протјеривањем свештеника без вођења рачуна о раздвајању породица (примјера ради – породице Дојић из Никшића, породице Јањић из Пљеваља и породице Миловановић из Берана).
5) незаконита примјена силе и/или прекорачење овлашћења (незаконита асистенција у рушењу конака на Бриској гори крај Улциња ангажовањем припадника САЈ-а, незаконита „асистенција“ у Будви, пребијање људи на Ђурђевића Тари, у Пљевљима и широм Црне Горе);
6) окупација Општине Будва, уз силовање права и експлозију насиља над грађанима, који су потом 30. августа дали свој одговор безумљу ДПС-а;
7) привођење господина Раичевића, уредника портала Ин4с-а, господина Живковића, уредника портала Борба, због „изазивања панике“;
8) oтворена дискриминација и шиканирање припадника Министарства одбране српске националности и православних вјерника од стране безумног Бошковића и групице лојалних му послушника.
У безумљу прогона и бројни други појединци трпјели. Тако је на предлог незаконито основаног НКТ-а, политичког крила ДПС-а којим је руководио вјечити министар Милутин Симовић, јавно објављен списак лица у самоизолацији.

Та мјера упоредно није нигдје друго примјењена, а на први поглед је и незаконита и опасна (појединци би тражили ко им је у комшилук ,,импортовао вирус“) и могао је да је смисли једино стручњак за кромпир Симовић. Последица ове ,,мјере“ су судски спорови који ће државу коштати и коштају стотине хиљада евра, а Симовић се прешалтао на спашавање Никшића.
Изјаве и дјеловање Заштитника Бјековића подсјећају на сцене из филма „У име народа“. Народ чији би он требао да је ,,Заштитник“ и који га плаћа, је изгледа отишао за Киншасу. Када се народ врати, јавите му да Бјековић чека негдје у Хилтону.