• Мозаик

Зараза која је узнемирила БиХ: Шта је лептоспироза и колико је заражених у Србији?

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

У Србији је од почетка године регистрован један случај лептоспирозе, код пацијента са територије Севернобанатског округа, кажу за РТ Балкан у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“.

Наводе да је дијагноза код пацијента постављена у фебруару месецу и да се оболели опоравио.

„Током 2024. године регистрована су 23 оболела, што је два пута мање у односу на 2023. годину. Највећи број оболелих забележен је 2014. године (102), током катастрофалних поплава. Претходних година, лептоспироза је најчешће погађала мушкарце старије животне доби, два пута чешће него жене“, наводе у Батуту.

Симптоми лептоспирозе укључују високу температуру, главобољу, болове у мишићима, умор, повраћање, а у тежим случајевима може да дође до оштећења јетре, бубрега и менингитиса. Уколико се болест не лечи на време, може да има озбиљне последице, па чак и смртни исход.

Болест углавном преносе глодари- пацови и мишеви, али и друге животиње. Заправо, лептоспироза је једна од најчешће регистрованих зооноза у Србији. То је болест изазвана спиралним грам-негативним бактеријама из рода „Leptospira“. Те бактерије могу опстати у влажном окружењу од неколико недеља до неколико месеци, нарочито у топлим и влажним климатским условима.

Иначе, болест је распрострањена глобално, а процена је да се у свету годишње региструје око милион случајева код људи, са око 60.000 смртних исхода.

„Инфекција се преноси првенствено урином инфицираних животиња. Најчешћи преносиоци заразе су глодари, нарочито пацови и мишеви, који могу пренети инфекцију на домаће животиње и људе. Међу домаћим животињама то су говеда, свиње, овце, а и пси могу бити носиоци специфичних серотипова“, наводе из Батута.

Појашњавају да заражене животиње могу бити носиоци инфекције, али да не морају да имају изражене симптоме болести. Они су клицоноше које излучују лептоспире путем урина током дужег временског периода, па и током читавог живота. Лоши хигијенско санитарни услови и присуство глодара доприносе одржавању инфекције у популацији.

Ова болест је најчешћа у подручјима где је интензивна сточарска производња, а пут преноса могу бити заражене реке, потоци, баре. Лекари упозоравају да посебно морају бити опрезни они који се баве пољопривредом, затим припадници војске, запослени у рудницима, радници водовода и канализације.

„Бактерија улази у организам путем оштећене коже – посекотине, огреботине, затим слузокоже – коњунктива, инхалацијом аеросола, путем заражене хране или воде“, наводе лекари.

Иначе, епидемија лептоспирозе проглашена је пре неколико дана у Кантону Сарајево у БиХ, где је потврђено 43 случаја заразе, троје пацијената је на болничком лечењу, а није пријављен ниједан смртни случај. Потврђених случајева заразе има и у Републици Српској, а први случај забележен је и у Црној Гори – у Бијелом Пољу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: